Tužbe protiv onih koji su uništili Barsku plovidbu

Barska plovidba i njeni vlasnici imaju obavezu da, u slučaju pada garancija na kredit za kupovinu brodova iz 2012, pokrenu takozvane derivativne tužbe protiv odgovornih lica i nadoknade dio pričinjene štete kompaniji, a time i državi kao većinskom vlasniku i manjinskim akcionarima, kazao je “Vijestima” predstavnik malih akcionara, Aleksandar Jovović.

Derivativna tužba je način da privredno društvo nadoknadi štetu koju su mu drugi počinili nezakonitim odlukama ili postupanjem. U ovom slučaju bi, objašnjava Jovović, izvršni direktor u ime kompanije podnio tužbu protiv odgovornih lica koji su potpisali nezakonite ugovore koji su proizveli štetu Barskoj plovidbi i svim njenim akcionarima.

I ministar kapitalnih investicija Mladen Bojanić je nedavno najavio podnošenje prijava i tužbu protiv donosilaca odluka na štetu kompanije i države.

Odluke i isplata iz državne kase

Odluku o zaduženju iz 2012. godine donio je samo Odbor direktora, iako u Zakonu o privrednim društvima i Statutu kompanije piše da za zaduženja preko 20 odsto kapitala kompanije odluke donosi Skupština akcionara. Na ovu odluku - Vlada, čiji je predsjednik tada bio Igor Lukšić, dala je saglasnost u posljednjem mjesecu svog mandata, novembru 2012. i ovlastila tadašnjeg ministra finansija Milorada Katnića da potpiše državnu garanciju za kredit od 46,4 miliona dolara za kupovinu dva broda. Kamate i ostali troškovi iznosili su još 13 miliona dolara.

Nakon pet godina grejs perioda, otplata kredita počela je prije tri godine. Do sada je od osnovice kredita vraćeno 14,3 miliona dolara, od čega je sama kompanija vratila 7,5 miliona, a do sada je 6,8 miliona isplaćeno iz državnog budžeta, što je sada Agencija za zaštitu konkurencije okarakterisala kao nezakonitu državnu pomoć.

Agencija je Vladi zabranila da dalje pomaže ovoj kompaniji. Predstavnici nove Vlade su proteklih dana pregovarali sa kineskom Eksim bankom koja je odobrila kredit jer je konačni rok za plaćanje prve polugodišnje rate u 2021. godini bio 21. januar.

Pregovori su duže vođeni o reprogramu kredita i prijetilo je da kineska strana naplati garancije iz državnog budžeta za preostali iznos duga od oko 44 miliona dolara, što je prema sadašnjem kursu oko 36 miliona eura.

U međuvremenu, jutros oko 2.30 časova je ministar finansija Milojko Spajić objavio da su privremeno odložili otplatu pristigle rate.

Šta bi se desilo ako bi pale garancije

Nakon otplate garancija država bi taj novac potraživala od Barske plovidbe. Kompanija bi, nakon pada garancija, postala vlasnik oba broda, bez opterećenja.

Agencija je zabranu Vladi da pomaže kompaniju donijela na osnovu privremenog rješenja da je dosadašnja državna pomoć nezakonita. Ukoliko i konačna odluka bude da su dosadašnje pomoći bile nezakonite, Barska plovidba biće u obavezi da državi vrati i ranije uplaćene rate, odnosno imaće dug prema Vladi od oko 43 miliona eura.

Odluke o zaduživanju i kupovini broda, koje su se pokazale štetne za kompaniju, donosili su predstavnici države koja ima 52 odsto kapitala. Manjinski akcionari sa 48 odsto vlasništva pretrpjeli su štetu jer su njihove akcije praktično obezvrijeđene, iako nijesu učestvovali u donošenju ove odluke već su upozoravali na njenu štetnost.

Sada će Vlada morati da pregovara sa malim akcionarima oko “sravnjivanja računa” i budućeg poslovanja kompanije.

Jovović: Zajedno do rješenja

“Država bi padom garancija otplatila dug za projekat koji je realizovala preko Barske plovidbe, naše zajedničke kompanije, bez saglasnosti nas manjinskih akcionara, pa je u neku ruku i pravedno da onaj ko pogriješi i preuzme odgovornost za svoje pogrešne poslovne odluke i nadoknadu štetu.

Ostaje puno otvorenih pitanja koja treba hitno rješavati i mi stojimo na raspolaganju da zajednički tražimo rješenje u interesu kompanije i svih njenih akcionara. Ne vidim pravni osnov niti jedan ekonomski argument za uvođenje stečaja i nemoguće je praviti paralele sa ‘Montenegro erlajnsom’ jer ovaj biznis je održiv i profitabilan ako se vodi na ekonomskim principima”, kazao je Jovović.

Ministar finansija i socijalnog staranja Milojko Spajić juče je potvrdio da je Agencije za zaštitu konkurencije naložila stopiranje dalje isplate državne pomoći Barskoj i Crnogorskoj plovidbi, navodeći da je to još jedan primjer svršenog čina pred koji je nova Vlada dovedena, usljed neracionalnog rukovođenja ekonomijom i javnim finansijama od prethodne vlasti.

Poručio je da Vlada ostaje privržena principima održivog razvoja, u skladu sa svim zakonskim okvirima, ekonomskim principima, kao i načelom transparentnosti, i da nastavlja sa danonoćnim radom na sanaciji štete i pronalaženju potencijalnih rješenja.

Moguće i spajanje sa Crnogorskom plovidbom

Situacija oko Crnogorske plovidbe, kojoj je takođe zabranjena nova državna pomoć, je jasnija jer je Vlada njen jedini vlasnik.

Za njen kredit uzet 2010. godine do sada je isplaćeno 46 miliona dolara, od čega 12 miliona iz prihoda kompanije, a 34 miliona iz državnog budžeta, bez zakonskog osnova.

Preostalo je da se isplate još 22 miliona dolara ili oko 18 miliona eura.

Otplatom garancija kompanija bi dugovala Vladi oko 46 miliona eura.

Jedna od mogućnosti je da Vlada preuzme ova dva broda, a kasnije ih pripoji Barskoj plovidbi ili da dvije kompanije spoji u jednu, uz novu raspodjelu akcionarskog vlasništva sa manjinskim akcionarima Barske plovidbe.

Sva četiri broda nalaze se pod dugogodišnjim najmom londonske kompanije “See pioner” iza koje stoje turski biznismeni.

( Goran Kapor )