Upoznajte žene koje žele da stanu na put trgovcima ljudima
U planinama Sicilije, jedna Nigerijka vodi bitku za spasavanje žena poput sebe od prisilnog seksualnog rada
U našoj seriji pisama afričkih novinara, Išmel Inaše otkriva kako se Nigerijke suprotstavljaju trgovcima ljudima u Italiji.
U planinama Sicilije, jedna Nigerijka vodi bitku za spasavanje žena poput sebe od prisilnog seksualnog rada.
Osas Egbon otvorila je sklonište za ove žrtve trgovine ljudima na italijanskom ostrvu u januaru - prvo te vrste otvoreno za Nigerijke.
Trenutno ima četiri žene u dvadesetima, jednu sa bebom - i nada se da će im se do kraja godine pridružiti još dve.
Vrućeg septembarskog popodneva odvezla sam se da vidim sklonište u uspavanom selu - daleko od glavnog grada ostrva, Palerma, kako bi žene mogle da se sakriju daleko od onih od kojih beže.
- „Bile su mi potrebne godine da shvatim da sam žrtva zlostavljanja“
- „Kad se setim udaraca, navučem patike i samo trčim“
- Influenserkama „nude hiljade funti za seks“
To je tipična sicilijanska seoska kuća sa velikom kuhinjom, terasom sa pogledom na zelene brežuljke. Žene imaju odvojene sobe, ali dele kuhinju i kupatilo.
Imanje je dobila na korišćenje od italijanskog prijatelja.
Pogledajte i video o ženama žrtvama nasilja koje su u Nigeriji napravile borilački klub
Mnogi Italijani žele da pomognu Nigerijkama, kaže ona, ali nevolja je u tome što, u vreme sve prisutnijih antimigrantskih stavova, neki drugi Italijani to ne žele.
Stravična ubistva
Egbon sam prvi put upoznala 2018. godine, tri godine pošto su ona i druge Nigerijke osnovale organizaciju „Žene Benin Sitija".
Ova organizacija podržava žene - žrtve trgovine ljudima na Siciliji - od kojih većina dolazi iz nigerijske države Edo, čiji je glavni grad Benin Siti.
Egbon je pre 18 godina odvedena iz doma kao žrtva trgovine ljudima kako bi se bavila prisilnom prostitucijom.
Uspela je da otkupi slobodu od trgovaca ljudima - i sada srećno živi sa porodicom u Palermu, ali ima čeličnu odlučnost da spreči druge da prolaze kroz isto iskustvo.
Ona i njeni prijatelji podstaknuti su da deluju posle stravičnih ubistava dveju mladih Nigerijki krajem 2011. i početkom 2012. godine.
Imale su samo 12 i 22 godine.
Ubistva su šokirala Sicilijance i privukla pažnju na mučna iskustva sa kojima se suočavaju Nigerijke u prisilnoj prostituciji.
Takva trgovina ljudima nije nova, ali su se brojke od početka takozvane migrantske krize 2015. udvostručile.
Prema Međunarodnoj organizaciji za migracije (IOM), 2016. godine od jedanaest hiljada Nigerijki registrovanih pri sletanju na Siciliju, 80 odsto je bilo predmet trgovine ljudima, a većina je završila u prisilnoj prostituciji.
Pogledajte video o Neveni - žrtvi trgovine ljudima u Srbiji
Nakon što žene dođu, moraju početi da vraćaju dugove trgovcima ljudima - što može biti i do 35.000 dolara - najčešće kroz prisilni seksualni rad, što ih često ostavlja u dužničkom ropstvu.
„Juju zakletve"
U Palermu žene obično završe u multikulturalnom susedstvu Balaro, gde su prinuđene da rade u takozvanim „kućama za vezu" kojima upravljaju „mame" ili rade na ulici.
Pre dolaska u Italiju, žene su prinuđene da polože „juju zakletve" - ritualnu ceremoniju koju nadgledaju duhovni sveštenici, gde obećavaju da nikada neće prijaviti trgovce ljudima policiji, da će se pokoriti „mamama" i u potpunosti izmiriti dugove.
Trgovci ljudima iskorišćavaju duhovna verovanja žena, pa se one previše plaše da govore, strepeći da će tako naštetiti sebi ili voljenima kod kuće.
Za Egbon, ove zakletve su najveća prepreka oslobađanju žena od bandi trgovaca ljudima i eksploatacionog života.
Pre dve godine, njoj i njenim koleginicama je uveliko pomogao u njihovim naporima Oba iz Benina, uticajni nigerijski tradicionalni vođa, kada je prokleo trgovce ljudima - okrećući se protiv njih.
U to vreme u Palermu su postavljeni plakati koji su najavljivali vesti.
Od tada je, kaže Egbon, postalo lakše pridobiti poverenje žena i ona je uspela da oslobodi mnoge od njih.
„Ostvarenje snova"
Žene iz Benin Sitija vode savetovalište nudeći savete i, što je najvažnije, emocionalnu podršku, što izdvaja ovu grupu.
Tamošnji dobrovoljci razumeju seksualne odnose koje žene stvaraju sa trgovcima ljudima, koji takođe postaju sredstvo za sprečavanje njihovog bekstva.
U prihvatilištu, gospođa Egbon kaže da želi da osnaži žene pružajući im pristup obrazovanju - časovima italijanskog jezika i osposobljavanju koje će im možda pomoći u zapošljavanju.
Ženama omogućava da borave u skloništu godinu dana kako bi se mogle oporaviti od traumatičnih iskustava i pripremiti se za budućnost.
Za Egbon, koja je ženama postala delimično tetka, delimično savetnica, delimično sestra, sklonište je ostvarenje snova.
Ipak, teško je držati ga otvorenim jer ona dobrovoljno radi kao volonterka, zahvaljujući donacijama.
Članovi nigerijske zajednice u Palermu priskočili su u pomoć kako bi udružili resurse i pružili ono malo što mogu. Crkve takođe igraju ulogu u prikupljanju novca.
Tokom popodneva provedenog u tajnom skloništu, bilo mi je jasno da su se tamošnje žene osećale sigurno i srećno - oporavljajući se od traume.
Sedele su pletući kosu jedne drugima dok su slušale Egbon - i radujući se večeri koja će biti pripremljena od kozjeg mesa koje sam donela na poseban zahtev iz Palerma.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Svi članovi )