Ženska akcija: Izmjenom zakonodavstva do veće podrške za žensko preduzetništvo

Crnoj Gori je potrebna izmjena zakondavstva koje bi nadležne na lokalnom i državnom nivou obavezivalo na podsticanje razvoja ženskog preduzetništva kroz različite oblike subvencija i smanjenje prepoznatih biznis barijera za žene, ocijenili su iz nevladine organizacije (NVO) Ženska akcija.

Iz te NVO su kazali da u Crnoj Gori još ne postoji baza podataka o ženskom preduzetništvu.

„Svakako, ono nije dovoljno razvijeno, a održava se na ukupnu sliku privrede, jer je poznato da je dobro razvijeno žensko preduzetništvo zamajac privrede u svim državama, bez izuzetka. Podaci na svjetskom nivou govore da preduzetnice odgovornije izvršavaju poreske i obaveze vezane za zaposlene, urednije vraćaju kredite i manje su sklone rizicima u biznisu“, rekli su iz te NVO agenciji Mina-business.

Iz Ženske akcije su naveli da se broj žena koje vode krupne biznise može slikovito sagledati kroz nedavni sastanak potpredsjednika Vlade, Dritana Abazovića, sa predstavnicima krupnog biznisa u Crnoj Gori.

„Od 34 osobe koje su na toj listi, samo su dvije žene“, poručili su iz Ženske akcije.

Iz te NVO su saopštili da je u periodu od 2011. do 2019. godine, kada je u pitanju udio žena u oblasti preduzetništva, povećan procenat vlasnica mikro, malih ili srednjih preduzeća 5,54 odsto.

„Međutim, za isti period zabilježen je trend smanjenja žena u ukupnom broju preduzetnika od 2,33 odsto, što znači da ih je sve manje u oblasti velikog biznisa. U ovom trenutku, 25 odsto žena su vlasnice mikro, malih i srednjih preduzeća. Ukupno gledano, 22 odsto čine vlasnice preduzeća, a 31 odsto žena su u kategoriji preduzetnica”, precizirali su iz Ženske akcije. U toj NVO smatraju da je najkrupnija barijera za razvoj ženskog preduzetništva u Crnoj Gori nedostatak političke volje bivše vlasti da rodnu ravnopravnost posmatra kao jedan od indikatora demokratičnosti društva.

„To se odrazilo i na razvoj ženskog preduzetništva. Osim toga, loš ekonomski položaj žena u Crnoj Gori, kao i snažno prisustvo rodnih stereotipa, koče istinski razvoj ženskog preduzetništva“, tvrde predstavnici te NVO.

Kako su naveli, podaci koji osnažuju te tvrdnje su da se žene i dalje odriču nasljedstva u korist muških srodnika.

„Samo četiri odsto žena su vlasnice nekretnina, a osam odsto zemljišta, što u startnoj poziciji značajno umanjuje šanse žena za pokretanjem biznisa, koji se najčešće započinje uz pomoć kredita, koji zahtijeva hipoteku kao vid osiguranja“, rekli su iz Ženske akcije.

Duge i skupe administrativne procedure, kako smatraju, su takođe jedna od snažnih barijera, a ne postoji ni zakondavstvo koje bi na lokalnom i državnom nivou obavezivalo na subvencije za razvoj ženskog preduzetništva.

NVO Ženska akcija pruža podršku višestruko marginalizovanim ženama, koje su i najranjivija kategorija na tržištu rada.

„Pružamo im konkretnu podršku kada je u pitanju razvoj komunikacionih vještina, osnaživanje na aktivnom traženju posla, pokretanje sopstvenog biznisa i izrada alata i materijala koje su im od pomoći u konkretnim koracima traženja ili započinjanja posla“, rekli su iz te NVO.

Ta organizacija radi i na reizgradnji stavova žena o sopstvenom položaju u porodici i društvu.

„Ekonomski nezavisna žena manje trpi porodično nasilje, radi na svom formalnom i neformalnom obrazovanju, odgovornija je prema sopstvenom zdravlju, ima veće ambicije da bude aktivna politički ili u civilnom sektoru i na taj način mijenja lošu poziciju žena u crnogorskom društvu“, smatraju u toj NVO.

Na pitanje koliko je koronakriza uticala na žensko preduzetništvo, iz NVO Ženska akcija su odgovorili da im nijesu poznata istraživanja koja su mjerila uticaj epidemije na žensko preduzetništvo u Crnoj Gori.

Takođe, kako su naveli, nije poznato ni da u donesenim setovima ekonomskih mjera postoje one koje se odnose na sektor ženskog biznisa.

„Međutim, znamo da je kao posljedica epidemije i mjera porastao broj nezaposlenih žena i da se 70 odsto njih nalazi u sektorima koja su na najvišem udaru koronavirusa, kao što su trgovina, obrazovanje, zdravstvo, turizam“, rekli su iz te NVO.

Govoreći o preporukama za poboljšanje ženskog preduzetništva iz Ženske akcije su kazali da je neophodno da svi oni koje se bave ženskim preduzetništvom udruže snage u lobiranju za obezbjeđenje političke volje nove vlasti da rodna ravnopravnost bude jedan od njenih strateških ciljeva.

„Vrijeme je da brojni indikatori koji govore o opštem položaju žena prestanu biti među najgorima u regionu“, poručili su iz Ženske akcije.

U toj NVO smatraju da je neophodno prepoznavanje i prevazilaženje rodnih stereotipa, najprije u kući, kao i da muškarci uzmu značajno veće učešće u obavljanju poslova u sopstvenom domaćinstvu koji se tiču kuvanja, čišćenja, brige i njege djece i starih.

„Takođe, potrebno je osnaživati žene da pokreću sopstvene biznise“, zaključili su iz te NVO.

( MINA business )