Da li će ruskom i kineskom vakcinom biti moguć ulazak u Evropsku uniju

Koronavirus obustavio je sve, pa i putovanja, ali nedavno je počela vakcinacija tako da se mnogi nadaju da će dobiti priliku za mali predah pored mora

16726 pregleda7 komentar(a)
Foto: PA Media
B S N S
BBC Serbian Naslovna strana

Vesna Bjelić od aprila 2020. godine nije putovala izvan granica Srbije, ali bi uskoro to moglo da se dogodi.

„Nisam koristila godišnji odmor zbog nade da će se u nekom trenutku možda otvoriti ulazak u Grčku, na primer", kaže ona za BBC na srpskom.

Korona virus obustavio je sve, pa i putovanja, ali nedavno je počela vakcinacija tako da se mnogi nadaju da će dobiti priliku za mali predah pored mora.

Međutim, koju vakcinu odabrati?

Mnogi u Srbiji strahuju da posle ruske ili kineske vakcine neće moći da putuju u zemlje Evropske unije - jer one tamo, za sada, nisu odobrene.

„Izabrala sam Fajzerovu. Ne plašim se, ali čisto za svaki slučaj", navodi Bjelić.

„Deluje mi da ta opcija ne može da naškodi ukoliko zaista bude doneta odluka na nekom političkom, međudržavnom, državnom ili kom god nivou".

Stanovnici u zemljama Evropske unije nemaju mogućnost izbora - u opciji su im američka Fajzer i AstraZeneka, vakcina švedsko-britanske kompanije - ali njih trenutno nema dovoljno ni u EU, ni u Srbiji.

Srbija je u međuvremenu postala jedna od zemalja sa najvećim procentom vakcinisanih u Evropi na milion stanovnika i to uglavnom kineskom ili ruskom vakcinom, što dodatno pospešuje strah kod nekih da neće moći da putuju.

Tržište

Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (JUTA) ne veruje da će samo Fajzer ili AstraZeneka vakcine biti karte za put na Zapad.

Razlog za to je, kaže - ekonomija.

„Pre svega vidimo da nema dovoljno vakcina sa zapadnog tržišta za sve one koji ih žele", kaže on za BBC na srpskom.

„Zatim, ogroman broj putnika dolazi u Zapadnu Evropu i Ameriku iz Kine i Rusije, to je izuzetno veliko tržište, više desetina milijardi dolara u prometu", dodaje.

Međutim, Željko Pantelić, spoljnopolitički komentator, skeptičan je po pitanju odmora u zemljama EU u skorijoj budućnosti.

„Bojim se da će ovog leta biti veoma teško ući u Evropsku uniju iz turističkih razloga", ističe on u razgovoru za BBC na srpskom.

„Evidentna je tendencija EU da se izoluje od ostalih, da podignu zid kako bi sačuvali tu unutrašnju pokretljivost, tj. da ne bi došlo do podizanja granica i kontrola".

Kako kaže, u zemljama Unije živi skoro pola milijarde ljudi, što je veliko tržište, tako da su oni sami sebi dovoljna i ponuda i potražnja.

„Ogromni su, mogu sami da funkcionišu kao sistem, tako da kretanja turista u okviru Evropske mogu unije da im spasu turističku sezonu".

Evropski blok je najpre naručio velike doze Fajzerove vakcine, a onda je nastao problem u vezi sa isporukom, što je slučaj i sa vakcinama AstraZeneka.

Mađarska je zato mimo EU odlučila da nabavi doze ruske Sputnjik vakcine i da je odobri za upotrebu, postavši prva zemlja članica koja je to uradila.

A da bi neka vakcina imala validnost na teritoriji čitave Evropske unije, mora da je odobri Evropska medicinska agencija (EMA), koja je pandan američkoj Upravi za hranu i lekove (FDA).

Kako trenutno na put?

Pa, prilično teško.

Svaka zemlja za sebe određuje pravila, ali ulazak u zemlje članice Evropske unije zabranjen je državljanima Srbije.

„Nažalost, ne možemo u ovom trenutku da putujemo nigde u Evropu", kaže Seničić.

Iz toga su izuzeti ljudi koji imaju odobren stalni boravak, zbog studiranja ili u posebnim slučajevima, poput medicinskih.

„Slobodno putovanje ne dolazi u obzir, a ne možemo ni da predvidimo kada će se to relaksirati, sve se menja iz dana u dan", dodaje.

Od zemalja u regionu moguće je bez ograničenja ući u Bosnu i Hercegovinu i Albaniju.

Podaci o uslovima za ulazak u svaku zemlju pojedinačno postoje na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Srbije.

Da su izuzeci od njih mogući videlo se tokom leta 2020. godine, kada su Bugarska i Grčka nakratko otvorile vrata za kupače iz Srbije - iako Srbija u EU.

„Zemlje članice teže jedinstvenim pravilima, ali imaju autonomiju da neke odluke donesu u zavisnosti od sopstvenih ekonomskih interesa", kaže Seničić.

Međutim, ulazak u Grčku je tada prilično brzo ukinut.

„Odlazili su putnici preko agencija, dogodio se slučaj masovnog zaražavanja u jednom autobusu i to je iniciralo reakciju Grčke", navodi Seničić.

Šta bi bilo rešenje?

Poslednjih meseci se dosta pričalo o mogućnosti uvođenja kovid pasoša - dokumenta kojim bi ljudi mogli da potvrde da su bezbedni za putovanja.

„Grčka je bila glavni zagovornik, kao i Italija i Španija - zemlje kojima turizam donosi 10 ili više odsto bruto društvenog proizvoda", kaže Pantelić.

Međutim, ta ideja nije naišla na odobrenje, a kovid pasošima najviše su se protivile Nemačka i Francuska, dve ključne članice EU.

„Velika većina zemalja je protiv, Svetska zdravstvena organizacija takođe, kao i Svetska turistička organizacija", kaže Seničić.

Umesto toga odlučeno je da se zbog novog soja korona virusa iz Velike Britanije dodatno pooštre pravila o ulasku u zemlje.

Kada je reč o kovid pasošu mnogi pominju aspekat ljudskih prava.

„Na taj način bili bi diskvalifikovani ljudi koji neće ili ne mogu da prime vakcine, tako da je sve to za sada stavljeno ad akta", navodi Seničić.

Ipak, Island je u međuvremenu izdao prvi kovid pasoš - reč je o aplikaciji u koju se unose dokumenta da ste bezbedni za putovanja.

„Daleko je izvesnije da se na evropskom i svetskom nivou formuliše dokument koji bi bio sertifikat o vakcinaciji", kaže Seničić.

Seničić ističe da bi takav verifikacioni dokument „pospešio putovanja i razbio strah kod ljudi".

„Vakcinacija tako ne bi bila uslov, ali bi bila velika prednost - pretpostavlja se da vakcinisanima neće tražiti nikakve dodatne testove", kaže.

Pogledajte video: Let za nigde, ali važno je da se putuje

Za sve ostale, kaže, ozbiljno se razmatra da se umesto PCR testa, koji je svuda postao veoma skup, uvedu antigenski testovi.

Pantelić ističe da će pitanje putovanja sve više biti na tapetu kako se bude približavala letnja sezona.

„Mislim da će u okviru Šengen zone morati da usklade pravila, a ne da se svaka zemlja ponaša pojedinačno, kako ona misli i prema sopstvenom nahođenju", navodi.

„A ako kovid pasoš i bude uveden on će važiti samo za građane Evropske unije".

Geopolitika i vakcine

U poslednjih nekoliko nedelja viđeno je i nekoliko slučajeva kada su svetska (ne)prijateljstva i savezi uticali na to gde će vakcine stići.

Ali Hamnei, vrhovni iranski lider, zabranio je uvoz američke i britanske vakcine protiv Kovida-19.

„Zaista im ne verujem", rekao je Hamnei.

„Oni žele da testiraju sopstvene vakcine u drugim zemljama", rekao je vrhovni iranski lider i dodao da nije optimista ni kada je reč o Francuskoj.

Pantelić kaže da takva reakcija Irana ne čudi, imajući u vidu da imaju dogovor sa Rusijom.

„Rusi su tu bili pametni, nisu imali dovoljno kapaciteta da proizvode Sputnjik vakcinu, pa su napravili dogovore sa Iranom i Indijom.

„Tu govorimo o količinama koje su abnormalne, o milijardama vakcina koje neće biti potrebne samo ove godine već i sledeće, a najverovatnije i one posle".

Mnogi su tako videli i vest pod naslovom „Crnogorska vlada odbila donaciju 10.000 kineskih vakcina", što je tamošnja opozicija nazvala politički motivisanim.

Reč je o pokušaju donacije Petrosa Statisa, grčkog biznismena oženjenog Crnogorkom i vlasnika Univerzal kapital banke.

„Načelni postulat u EU, nešto čega se svi pridržavaju, jeste da ugovori o nabavci vakcina ne mogu da se sklapaju sa privatnim licima, već mora sve direktno sa dobavljačima, kako bi se izbegle manipulacije, marifetluci i špekulacije", kaže Pantelić.

„Druga opcija je da se vakcine dobiju donacijama države, kao što je Kina dala Srbiji", dodaje.

Za to vreme Evropska unija se suočava sa žestokim kritikama zbog sporosti u naručivanju i isporučivanju vakcina.

Plan EU bio je da do leta vakciniše 70 odsto stanovnika, ali izvesno je da će taj rok morati da bude produžen.

Evropska komisija i njena šefica Ursula fon der Lajen suočili su se sa snažnim kritikama i zbog ograničavanja izvoza vakcina u Veliku Britaniju preko irske granice, koristeći za to vanredne mere sporazuma o Bregzitu.

Bil Gejts, osnivač Majkrosofta, izjavio je u međuvremenu da će siromašne zemlje u najboljem slučaju šest do osam meseci zaostajati za bogatim kada je reč o nabavci vakcina protiv Kovida-19.

Šta kažu srpski zvaničnici?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odbacio je nedavno mogućnost da oni koji su primili rusku ili kinesku vakcinu neće moći da uđu u EU.

Kako je rekao, da li to znači da pola svete neće moći nigde da putuje zato što su uzeli rusku vakcinu.

Ana Brnabić, premijerka Srbije, istakla je da je Srbija spremna za slučaj da se uvedu kovid pasoši, ali je istakla i da oni nisu mogući jer bi vodili diskriminaciji.

U intervjuu za nemački Fokus Brnabić je izjavila da Srbija ni u jednom trenutku nije politizovala vakcine, kao i da „vakcinacija nije tema kod koje treba debatovati o spoljnopolitičkim premisama".

Srbija je prvo zaključila ugovor sa Fajzerom, od koje je dobila prvu isporuku vakcine, ali kasnije su vakcine stizale iz Rusije i Kine.

„U pandemiji se radi o spasavanju života, ne o geopolitici", rekla je Brnabić.

O vakcinaciji u Srbiji za BBC pričao je i ministar zdravlja Zlatibor Lončar, istakavši da je prilikom nabavke vakcina „bolje prošao onaj ko se oslonio na sebe i svoje diplomatske veze", a ne oni koji su „čekali na pomoć i solidarnost drugih".

Istakavši da Srbija nijednu vakcinu nije dobila iz Evropske unije, potvrdno je odgovorio na pitanje da li će zemlje koje imaju dobre diplomatske odnose sa Rusijom i Kinom prve dobiti vakcinu.

„Mislim da je to sada svima jasno", naveo je Lončar.

„Korist od toga sada imaju naši građani, a neki drugi, koji nisu ulagali u te odnose, nisu do sada ni na televiziji videli vakcinu".

Državni sekretar Mirsad Đerlek za to vreme ima rešenje i za potencijalne neželjene situacije zbog porekla vakcine.

„Ako ne budemo mogli da putujemo na Zapad ima dosta lepih zemalja prema istoku, pa ćemo putovati tamo i živeti normalno kao pre pojave korone", rekao je Đerlek.

Šta druge zemlje pripremaju?

Iako mnoge zemlje planiraju da primene „vakcina pasoše" kako bi olakšale kretanje, Komitet za hitne slučajeve Svetske zdravstvene organizacije (SZO) naglasio je da uticaj vakcina na smanjenje prenosa virusa još nije poznat i da je trenutna dostupnost vakcina suviše ograničena.

Komitet SZO je 15. januara 2021. godine pozvao zemlje da se uzdrže od nametanja takvih zahteva.

Svetska zdravstvena organizacija pozvala vlade da ne uvode zahteve za vakcinaciju ili imunitet kao uslov za ulazak u zemlju, jer i dalje postoje neizvesnosti u pogledu efikasnosti vakcinacije.

Vlade evropskih zemalja trenutno su podeljene oko toga da li da uvode vakcina pasoše.

Južne države članice evropskog bloka, čije privrede zavise od turizma, zalažu se za uvođenje takvih pasoša, smatrajući ih mogućim načinom za ponovno otvaranje granica i podsticanje nastavka putovanja.

Grčka je najglasnija u tome.

Premijer Kirijakos Micotakis pozvao je Evropsku komisiju da započne pripremu zakonskog okvira za sertifikate o vakcinama.

Prošle nedelje je pozvao EK da oblikuje „zajedničko razumevanje o tome kako sertifikat o vakcinaciji treba da bude strukturiran tako da bude prihvaćen u svim državama članicama".

Dokaz o vakcinaciji mogao bi da pomogne zemljama da se brže otvore, stav je evropskih aviokompanija, hotelijera i putničkih agencija koji su najviše pretrpeli zbog pandemije.

Nekoliko zemalja i kompanija već radi na aplikacijama ili digitalnim sertifikatima.

Evo nekih primera:

Estonija i UN-ova zdravstvena agencija kreiraju potvrde o e-vakcinaciji poznate kao „pametni žuti karton".

Danska razvija digitalni pasoš vakcine kako bi ljudi mogli da dokažu da su imunizovani.

Kina je još ranije predlažila uvođenje sistema QR kodova za praćenje zdravlja putnika na svetskom nivou.

U Velikoj Britaniji ljudi koji su vakcinisani dobijaju evidencionu karticu, a imunizacija se upisuje u njihov medicinski karton.

Britanskim turistima mogli da budu ponuđeni vakcina pasoši vakcina, koji bi im omogućili ulazak u zemlje i izbegnu karantine.

Prema pisanju Tajmsa, u Velikoj Britaniji je u toku rad na sistemu sertifikovanja vakcina, a vlada razmatra mogućnost za putnike u zemlje u kojima vakcinacija može biti uslov za ulazak.

Nisu samo vlade te koje predlažu vakcina pasoše.

Za nekoliko nedelja, Etihad ervejz i Emirejtspočeće da koriste digitalnu putnu kartu, koju je razvilo Međunarodno udruženje vazdušnog transporta, kako bi putnicima pomogli da prave putne planove i obezbedili avio-kompanijama i vladama dokumente da su vakcinisani ili testirani na Kovid-19.

Nije, međutim, jasno da li će sve vakcine koje su u upotrebi biti prihvaćene.

Šta dalje?

Ništa se ne zna sa sigurnošću jer se situacija u čitavom svetu menja iz dana u dan.

Vesna, kao i velikih broj ljudi u Srbiji, za to vreme mašta da uživa na nekoj plaži.

„Putovala bih u februaru, ili koji mesec kasnije, pa mislim da je Egipat opcija koja mi se u ovom trenutku čini ok", kaže Vesna.

Državljani Srbije u Egipat mogu da uđu bez ograničenja, potreban je jedino negativan PCR test ne stariji od 72 sata.

Mnogi se i dalje plaše šta će biti u zavisnosti koju vakcinu da odaberu.

„Čini mi se da se neki i u ovom slučaju vezuju za brend, odnosno da psihološki više veruju da su Nemci napravili bolju vakcinu od Kineza ili Rusa", kaže Vesna.

Seničić kaže da je tom strahu doprinela i „kampanja koja se provukla kroz medije da to može da se desi".

„Naravno, sve je moguće u realnom svetu, ali najvažnije je da se vakcinišemo i da se polako vraćamo u normalan život", navodi on.

„Što se više ljudi bude vakcinisalo to će nam biti bolji uslovi za ulazak u bilo koji zemlju, to je potpuno jasno".

Pantelić smatra da će se teško nešto promeniti u skorijem periodu.

„Već se vrši velika kampanja za nove vidove turizma, a predviđaju da će se obim turizma iz 2019. u najboljem scenariju vratiti tek 2024. godine.

„Do tada će se svi adaptirati samo na klijentelu iz komšiluka - komšijskom turizmu".

Kako kaže, korona virus je u međuvremenu potpuno izmenio i način putovanja avionom.

„Iluzorno je rezervisati avionske karte nekoliko meseci ili nedelja ranije, kao što smo do sada radili, sve će biti zasnovano na last minute ponudama…

„Pitanje da li će avion poleteti postalo je kao lutrija".

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk