Pablo Eskobar je odgovoran i za ekološku tempiranu bombu: Naučnici žele da ubiju nilske konje

Pablo Eskobar je ime koje Kolumbija pokušava da zaboravi poslednjih 30 godina.

Jedan od najozloglašenijih kriminalaca svih vremena, bio je osnivač zloglasnog medeljinskog narko kartela osamdesetih godina i u jednom trenutku se smatralo da je najbogatiji čovek na svetu.

Eskobar se pamti i po nasilnim obračunima sa snagama reda i zakona u Kolumbiji, koji su uključivali otmice, bombaške napade i neselektivne atentate.

Ali kokainski kralj je odgovoran i za nešto što naučnici nazivaju ekološkom tempiranom bombom.

• Skriveno bogatstvo pronađeno u kući Pabla Eskobara
• „Narkos": Vodič kroz istoriju meksičkih kartela
• El Čapo - 15 jezivih stvari koje je otkrilo suđenje

Grupa nilskih konja koje je Eksobar pre više decenija prvobitno uvezao za svoj privatni zoološki vrt i koja se razmnožila, tvrde naučnici, sada se širi preko jednog od glavnih vodenih puteva zemlje - reke Magdalena.

U studiji koju je objavio časopis Biološka konzervacija 17. januara, tim naučnika tvrdi da je odstrel ovih životinja jedni način da se ublaži njihov uticaj na životnu sredinu.

„Očigledno nam je žao tih životinja, ali kao naučnici smo dužni da budemo iskreni", kaže za BBC kolumbijska biološkinja Natali Kastelblanko, jedna od autorka studije.

„Nilski konji su invazivna vrsta u Kolumbiji i ako ne ubijemo deo njihove populacije sada, situacija bi mogla potpuno da se otrgne kontroli za samo 10 ili 20 godina."

Sve veći problem

Uspon takozvanih „kokainskih nilskih konja" direktno je povezan sa ubistvom Pabla Eskobara 1993. godine.

Posle njegove smrti, vlasti su zaplenile Hacijendu Napoles, luksuzno imanje oko 250 kilometara severozapadno od kolumbijskog glavnog grada Bogote.

Vlasti su rasformirale njegov privatni zoološki vrt - iako će on kasnije postati deo popularnog zabavnog parka.

Životinje iz Hacijende Napoles prvobitno su razaslate po zoološkim vrtovima širom zemlje.

Ali ne i nilski konji.

„Bilo je logistički teško premeštati ih unaokolo, tako da su ih vlasti samo ostavile tamo, verovatno misleći da će životinje uginuti", kaže Kastelblanko.

Umesto toga, ona su se razmnožile.

Tokom godina, naučnici su pokušali da izračunaju koliko nilskih konja živi u kolumbijskim rekama.

Procene variraju od 80 do 120 primeraka.

„To je najveće krdo nilskih konja izvan Afrike, koja je njihovo prirodno okruženje", objašnjava za BBC veterinar i konzervacionista Karlos Valderama.

A procenjuje se da će ta brojka vremenom samo rasti.

Kastelblanko i njene kolege kažu da će bez odstrela populacija ovih sisara premašiti 1.400 primeraka već 2034. godine - a svi su potekli od prvobitne grupe od jednog mužjaka i tri ženke.

U studiji, oni su zamislili idealni scenario u kojem svake godine mora da se odstreli ili kastrira 30 životinja da se to ne bi dogodilo.

Ali zašto ovi nilski konji predstavljaju toliki problem?

Kastelblanko objašnjava da su „kokainski nilski konji" ugrabili pravu evolucionu priliku.

Oni nemaju prirodne grabljivce u Južnoj Americi - lavove i krokodile koji bi se inače hranili njihovim mladuncima.

To znači da mogu mnogo lakše da se razmnožavaju.

Rast populacije pospešuju i vremenski uslovi: u Africi njega kontrolišu suše kojih nema u Kolumbiji.

I zaista, uslovi u njihovom južnoameričkom domu deluju toliko idealno za nilske konje da se čini da oni čak i sazrevaju ranije.

„Studije pokazuju da ovi nilski konji počinju da se razmnožavaju ranije nego njihovi afrički ekvivalenti", kaže Kastelblanko.

Naučnici koji proučavaju uticaj nilskih konja na životnu sredinu veruju da bi njihovo prisustvo moglo da utiče na lokalni ekosistem na razne načine: od istrebljivanja domaćih vrsta kojima već preti izumiranje, kao što su morske krave, do izmene hemijskog sastava reka, što bi moglo da ugrozi ribnjake.

„Nilski konji se šire preko najvećeg rečnog basena u Kolumbiji, od kog živi više hiljada ljudi", kaže biološkinja.

„Nilski konji su primećeni čak na 370 kilometara od Hacijende Napoles."

---

Pablo Eskobar 1949-1993

• Eskobarovo bogatstvo merilo se milijardama dolara. Bio je sedam godina na listi magazina Forbs među najbogatijim ljudima na svetu, sve do smrti 1993.
• Te godine bio je odgovoran za postavljanje bombe u avionu kompanije Aviansa, kada je nastradalo 107 ljudi
• Smatra se odgovornim za smrt ukupno 4.000 ljudi
• Na meti njegove mafije bili su političari, policajci i novinari
• Posle hapšenja 1991. Eskobar je bio u zatvoru koji je sam sebi izgradio i dao mu ime Katedrala. Odatle je nastavio da vodi poslove kartela Medeljin

---

„Kao da ste u nekom filmu o Parku iz doba Jure"

Kastelblanko i njene kolege nisu prvi naučnici koji su predložili odstrel, ali je važno istaći i da postoje eksperti koji se protive toj ideji.

Enrike Ordonjez, biolog sa kolumbijskog Nacionalnog univerziteta, tvrdi da „kokainski nilski konji" predstavljaju nadu za očuvanje globalnih brojki nilskih konja - njih nevladine organizacije kao što su Međunarodni savez za konzervaciju prirode (IUCN) smatraju ugroženom vrstom.

On je za CNN izjavio da bi program sterilizacije bio mnogo bolji način da se kontroliše njihova populacija.

Ali takve procedure nisu nimalo jednostavne - niti jeftine - a Karlos Valderama ima iskustva sa njima.

On je 2009. godine izveo kastraciju mužjaka „kokainskog nilskog konja" u sklopu eksperimenta proučavanja opcija za kontrolisanje rasta njihove populacije.

„Govorimo o životinji čija težina može da iznosi i do pet tona i koja ume da bude veoma agresivna", kaže Valderama.

„Iako smo omamili životinju, ona je skoro iščupala kran koji smo koristili kao ispomoć u proceduri.

„Kao da smo bili sa dinosaurusom u filmu Park iz doba Jure."

Veterinar kaže da je glavna lekcija ovog eksperimenta bila da kastracija sama nije opcija - naročito kad se uzme u obzir ispostavljeni račun u visini od 50.000 dolara.

„Mnogi od ovih nilskih konja žive u divljini. Prosto nije moguće lako stići do svakog od njih."

„Za to vreme, oni će se samo i dalje razmnožavati. A nilski konji su poligamni, što znači da jedan mužjak može da oplodi više ženki", dodaje Valderama.

• „Tunel droge“ od SAD do Meksika
• Desna ruka Pabla Eskobara na slobodi u Nemačkoj
• Ko je El Čapo - ovo je njegova priča

Pretnje smrću

I šta onda sprečava vlasti da preduzmu drastičnije mere? Ukratko: javno mnjenje.

Ljudi su veoma ostrašćeni po pitanju „kokainskih nilskih konja", kao što pokazuje iskustvo Natali Kastelblanko.

Nakon što su kolumbijski mediji izvestili o njenoj studiji, biološkinja je počela putem društvenih mreža da dobija uvrede i pretnje smrću.

„Između ostalog, nazvana sam ubicom. Neki ljudi u Kolumbiji umeju ozbiljno da se uzbude kad govore o tim nilskim konjima", kaže ona.

„To je prirodna reakcija ljudi.

„Ljudi obično bolje razumeju invazivne vrste kad govorimo o biljkama ili sitnijim životinjama, umesto ogromnog sisara koji je mnogim ljudima simpatičan."

U rekonstruisanom zoološkom vrtu u Hacijendi Napoles čuva se nekoliko nanovo uhvaćenih nilskih konja i oni privlače hiljade turista godišnje - da sve bude čudnije, dok je Eskobar bio živ, obično je dozvoljavao javne posete kao deo vlastitog PR-a i Natali Kastelblanko se seća da je išla tamo sa porodicom kao dete.

Ali pored ekološkog pitanja, tu je i problem što nilski konji uopšte nisu mali ljupki stvorovi kao što se čini.

Ovaj sisar često završava na listi najsmrtonosnijih životinja na svetu, a 2016. godine BBC je izvestio da u Africi u njihovim napadima strada najmanje 500 ljudi godišnje.

U Kolumbiji još nije bilo smrtnih slučajeva, ali u maju prošle godine lokalni mediji su izvestili da je jednog farmera nilski konj teško povredio u gradu Puerto Triunfo blizu Hacijende Napoles.

Ipak, došlo je do ogromnog izliva nezadovoljstva javnosti 2009. godine kad su vojnici Kolumbijske armije izrešetali Pepea, „kokainskog nilskog konja" za kog se smatralo da je bio pretnja zajednicama u blizini bivšeg Eskobarovog imanja.

To je bilo dovoljno da vlasti proglase nilske konje zakonski zaštićenim, što predstavlja prepreku bilo kakvom planu za njihov odstrel.

„Imamo zakone koji štite jednu invazivnu vrstu", kaže Kastelblanko.

Velika briga

Ali kolumbijske vlasti nisu nesvesne problema koje izazivaju „kokainski nilski konji".

Dejvid Ečeveri, biolog koji radi za Konare, ekološku agenciju kolumbijske vlade, rekao je za BBC da se o odstrelu već raspravljalo.

„Situacija je zaista ozbiljna i neophodno je preduzeti korake da bi se ona rešila", objašnjava Ečeveri.

Ali on priznaje da javno mnjenje ometa napore usmerene ka drastičnijim rešenjima i da je vrlo malo verovatno da će se ubijanje nilskih konja odigrati u doglednoj budućnosti.

„To je tema koja polarizuju ljude, zbog čega moramo uporno da tražimo druga rešenja", dodaje on.

Eskobarovo nasleđe

Pat pozicije se Kastelblanko i njene kolege plaše jednako kao i razmnožavanje ovih sisara.

U studiji oni prikazuju zvaničnu vladinu statistiku prema kojoj su između 2011. i 2019. godine sterilisane samo četiri životinje.

„Do sada su nilski konji u Kolumbiji živeli kao u raju", smatra Kastelblanko.

„Ali oni su ekološka tempirana bomba."

Skoro 30 godina posle smrti Pabla Eskobara, „kokainski nilski konji" još su jedan dokaz da se njegovo prisustvo i dalje oseća u Kolumbiji.

---

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

( BBC Serbian Svi članovi )