Crvena zvezda - Milan 33 godine kasnije: Koliko je maglovito bilo te noći na Marakani

„Znaš kako smo znali šta se dešava na terenu? Kao na radiju, od usta do usta", kaže za BBC na srpskom Jovica Ivanović, navijač Zvezde koji je 9. novembra 1988. godine bio na stadionu

5244 pregleda3 komentar(a)
Detalj sa meča iz 1988., Foto: Muzej FK Crvena zvezda

Fudbalski duel Crvene zvezde i italijanskog Milana uveliko se igrao u Beogradu, a oko 90.000 navijača crveno-belih bilo je usred igre gluvih telefona.

„Znaš kako smo znali šta se dešava na terenu? Kao na radiju, od usta do usta", kaže za BBC na srpskom Jovica Ivanović, navijač Zvezde koji je 9. novembra 1988. godine bio na stadionu.

„Oni koji su bili tik uz teren, a koji su nešto videli, jave ostalima oko njih, pa se to proširi po tribini i čitavom stadionu", dodaje.

Razlog je jednostavan - Beograd i „Marakanu" tokom poluvremena prekrila je tako gusta magla da se nije video ni prst pred okom, pa čak ni to da je Zvezda postigla gol.

„Samo se čula buka i onda je počelo da se priča po stadionu 'gol, gol, gol, 1:0 za Zvezdu'", priseća se za BBC na srpskom Zoran Maričić, koji je takođe bio tu.

Vodila je Zvezda, imala igrača više i slavni Milan, jedan od najvećih timova tog doba, bio je pred ponorom.

Međutim, imali su italijanski rosoneri tog dana, kažu zvezdaši, maglu uz sebe - meč je prekinut i odložen za sutra.

Odigrala je Zvezda tokom godina mnogo velikih utakmica, ali malo je većih od milanske trilogije, jer mnogo istorije je stalo u ta četiri sata fudbala.

„Nikada to neću zaboraviti, to su najuzbudljiviji i najbizarniji mečevi kojima sam prisustvovao", kaže za BBC na srpskom Miško Bilbija, navijač crveno-belih.

Kako je sve počelo?

Tog 9. novembra 1988. godine Jovica Ivanović i Zoran Maričić zajedno su se, kao i uvek, uputili ka stadionu Crvene zvezde.

Fudbaleri crveno-belih prethodno su u Milanu, pre svega zahvaljujući Draganu Stojkoviću, izborili odličnih 1:1, pa su se mnogi nadali da bi Zvezda mogla da izbaci italijansku ekipu iz Kupa evropskih šampiona.

Nekoliko sati pred utakmicu Jovica i Zoran ušli su na severnu tribinu, našli mesto i nervozno čekali početak.

„Tada na severu nije bilo sedenja, već su po celoj tribini bile šipke i cilj je uvek bio sesti iza njih - tako ti talas mase ne može ništa", navodi Maričić.

„Ali da bi seo tu moraš prvi da uđeš na stadion, čim se otvore kapije i čekaš dva-tri sata da utakmica počne", dodaje on.

Zvezda je na revanš izašla bez Roberta Prosinečkog i Mitra Mrkele, dok je Milan bio bez Ruda Gulita, koji je uz zemljake Holanđane Marka van Bastena i Franka Rajkarda, predstavljao pravi strah i trepet.

Na stadionu je, procenjuje se, bilo oko 90.000 ljudi, a Bilbija je bio na zapadnoj tribini.

„Dva dana pred meč bilo je nešto šugavo vreme, ali kada je počela utakmica normalno se igralo. Nije bilo preterano maglovito", kaže on.

„Prvo poluvreme je prošlo potpuno regularno, nije bilo bog zna kako vedro, ali je bilo ok".

Onda je došao taj 45. minut - sudija Pauli je odsvirao kraj prvog poluvremena, dajući znak igračima da odu na odmor, a magli da počne performans.

„Posle tih 15 minuta video sam samo aut liniju i pomoćnog sudiju. Ništa više… Apsolutno ništa, a sedeo sam u nižim delovima tribine", navodi Bilbija.

„Oni koji su bili na vrhu nisu videli ni atletsku stazu".

Igrači su izašli na teren i svi su očekivali da će sudija Pauli odmah prekinuti meč.

Međutim, igra je nastavljena.

Gol koji niko nije video

Velike probleme je imao i čuveni sportski komentator Milojko Pantić.

„Magla je tako gusta da ne vidim brojeve igrača i ne mogu vam reći da li je bilo izmena u jednom ili drugom timu", kaže on u televizijskom prenosu.

Sve je bilo potpuno sivo od magle, dok su Pantić i navijači crveno-belih pokušavali da razaznaju šta se dešava na terenu.

„Jedini vid komunikacije bila su deca koja su pored terena dodavala lopte - kad se nešto krupno desi oni reaguju, pa ti što su ih videli reaguju na to i onda se to polako širi", priseća se Bilbija.

„Bilo je užasno uzbudljivo. Bizarna situacija - 90.000 ljudi na stadionu bulji u nešto što ne vide", dodaje.

Ivanovića je to podsetilo na radio prenose.

„Neki nešto čuju šta se desilo, pa nama jave i to tako ide od jednog do drugog. Totalna konfuzija. Ništa se nije ni videlo, ni znalo", kaže Ivanović.

U jednom trenutku TV prenosa - koji zapravo ništa nije prenosio osim sive boje - začuo huk sa tribina.

To može da znači samo jedno - Zvezda je povela u 50. minutu.

„Uključujemo kolegu Duška Koraća da nam kaže ko je strelac tog gola", priča Pantić u 50. minutu utakmice, dok na ekranu za koji tren stiže usporeni snimak kamere koja se nalazi odmah iza gola.

„Dejan Savićević", viče Pantić čim je to video.

„Dragan Stojković", viče mladi Korać sa atletske staze.

Gol je ipak postigao Savićević - koji je za taj meč pušten iz vojske, a Darko Pančev nije - levom nogom je odlično šutirao i savladao golmana Đovanija Galija.

„Niko to nije video. Čuješ dečicu kako vrište i polako dolazi huk ka tebi, deo po deo stadiona to prihvata i shvata da je Zvezda dala gol", kaže Bilbija.

„Samo se čula buka, nije se ništa videlo sa severa", dodaje Maričić.

Stadion se zaorio tek kada je službeni spiker saopštio da Zvezda vodi, kaže Pantić u prenosu.

U međuvremenu je Milan ostao i sa igračem manje.

„Sećam se toga - buljiš u maglu i odjednom se vidi kako iz nje izlazi Virdis", kaže Bilbija.

„Nikome nije bilo jasno zbog čega i onda se pročuje od dece po stadionu da je dobio crveni karton i kreće radost".

Bio je Milan tada u nokdaunu, ali imali su moćnog saveznika - desetak i kusur minuta posle Savićevićevog gola meč je prekinut.

„Svi su odmah psovali Italijane, kako uvek tako prođu, nađu neki način da se promuvaju", kaže Ivanović uz osmeh.


Magla i Sunce

Aleksandar Janković, kasnije trener Zvezde, koji je tada skupljao lopte pored terena, u intervjuu za Mocart sport

To je bila Crvena zvezda - da vidiš iz neposredne blizine Van Bastena, Ančelotija, Tasotija, Barezija.

Nekako smo svi verovali da ćemo proći.

Posebno što su oni ušli polako u nervozu.

Bila je to utakmica iz pakla za njih, ma koliko bili jaki. Susreli su se sa krvnicima, faktorom Marakane. Ta magla, ta magla... Ona je sela na travu tokom poluvremena.

Još dole sa tartana se nešto i videlo, ali kada je Dejan Savićević dao gol, po huku sam osetio da se ništa ne vidi.

Skočili su samo donji delovi severa i donji deo zapada ka severu.

Dve trećine stadiona nije videlo pogodak.

Znali smo da će sutradan biti teško i da će Milan na taj meč gledati kao na drugu šansu, koja im se nenadano ukazala.

Oni su te večeri bili nemoćni da bilo šta promene, ukazala im se šansa da vaskrsnu.

A sutradan nebo u Beogradu čisto, kao da je maj.

Sunce sija.

Posle meča

Navijači Zvezde kažu da su posle meča bili prilično zbunjeni.

„Sećam se da smo tokom povratka kući razmatrali šta je sve moguće", kaže Bilbija.

„Da li će utakmica biti ponovljena? Od prvog ili 60. minuta? Da li će gol biti poništen? Ko će moći da uđe na tu novu utakmicu ako bude ponovljena?".

Ivanović ističe da niko nije verovao da je meč prekinut.

„Svi smo mislili da će se završiti, da će proći dve trećine utakmice i da može da se registruje kao pobeda Zvezde", kaže on.

„I pričali smo baš o tome kako su Italijani talični, kako im se uvek namesti".

Bilbija se seća da je bilo i raznih teorija kako je moglo rasterati maglu.

„Te vojska ima supersnažne ventilatore koji su mogli da rasteraju maglu, pa to su mogli da urade helikopteri… Svega je bilo", kaže.

Ipak, jedno je bilo sigurno.

„Odmah po prekidu je bila opšta panika, svi su po džepovima tražili gde im je ulaznica, jer se sa istom kartom ulazilo i na novi meč".


Direktorski um

Vladimir Cvetković, tadašnji direktor Zvezde, u intervjuu za Mocart sport

Magla je bila nenormalna i siguran sam da nikada u Beogradu neće biti tako gusta na jednom mestu.

Danas je isto vidim kako se sa tribina survava na teren.

Mogli smo samo da se nađemo ispred svlačionice. Bio sam ja tu kao predstavnik Zvezde.

Razgovarali smo, predstavnici klubova i delegat.

Bile su dve varijante - ili da se sutra igra, ili da se odloži, pa da UEFA odredi novi termin.

Ja sam bio da se odloži, jer ako se igra sutra ne možeš da prodaješ ulaznice.

To je bila moja ideja kao direktora kluba koji upravlja novcem. Želeo sam da još jednom rasprodam stadion.

Da zaradimo još malo.

Bata Stane (trener Zvezde, Branko Stanković) je mislio drugačije.

Hteo je da se odmah, sutradan igra.

Kod njega je presudilo to što Gulit nije igrao prvi meč u Beogradu, imao je velikih problema sa preponama.

Doputovao je, ali je bio neizvestan, sa zdravstvenim problemima.

Drugo, Virdis je dobio crveni karton pre magle.

Bili su poremećeni, to je Stane primetio i znao je da nam je taj sutrašnji meč šansa.

Da je to ta šansa. To mi je i nekako suptilno šapnuo.

Naravno, on je tako razmišljao, nije znao da će oni izaći u najjačem sastavu.

Više nikada nisu igrali u takvom sastavu, uvek im je neko nedostajao.

Vladimir Zivojinovic

Treća utakmica

Dan kasnije - ista meta, isto rastojanje.

Zvezda protiv Milana, pun stadion, samo je tu ovog puta bio i Gulit.

„Ponovljena utakmica je jedna od najšokantnijih koje sam ikada gledao", kaže Bilbija.

A taktika Zvezde protiv Milana je i inače bila jednostavna - Stojković i Savićević napred, svi ostali pozadi.

„Čuvena postavka Branka Stankovića sa sedam bekova", navodi Bilbija uz osmeh.

Milan je ubrzo u šansi, jedan od fudbalera Zvezde pokušava da izbije loptu, ali mu ona prelazi preko noge i ulazi u gol.

„Autogol", viče Pantić u prenosu.

Međutim, Goran „Maza" Vasilijević je izbacuje iz mreže, iako je barem metar i po prešla gol liniju i sudija pokazuje da se igra nastavi.

„Da je tada postojao VAR niko se ne bi sećao Vasilijevića, ovako je on legenda", kaže Bilbija opet uz osmeh.

„Jeste, jeste, čist gol je bio", dodaje Ivanović.

Sa tog meča pamti se i stravičan sudar Roberta Donadonija i Refika Šabanadžovića, posle čega je fudbaler Milana pao u nesvest.

Zvezdin doktor Branko Nešović mu je tada polomio vilicu, izvukao jezik i spasao život.

Van Basten potom daje gol glavom za 1:0, ali onda i Savićević odlično pronalazi Stojkovića.

„Projektil, raketa pod prečku gola golmana Đovanija Galija. Sada sve iz početka", kaže Milojko Pantić u prenosu.

Muzej FK Crvena zvezda

Zapravo, mnogi se sa tih mečeva, pored magle, najviše sećaju Piksija.

„Tačno, uništio ih je i u prvoj i u drugoj utakmici. Odrao ih je. To se zna i pamti", kaže Maričić.

„To i oni (Italijani) kažu, da ih je baš… Pravio je magarce od njih", dodaje Ivanović.

Ipak, otišlo se u produžetke, pa i penale… A zna se šta su oni.

Stojković i Prosinečki su pogodili, ali Savićević i Mrkela nisu.

Milan prolazi dalje.


Ipak bez navijača

Više od tri decenije kasnije Milan je ponovo u Beogradu, sa Zlatanom Ibrahimovićem.

Korona virus obustavio je sve, pa i navijanje, iako se proteklih dana spekulisalo se da bi na meču Zvezde i Milana u šesnaestini finala Liga Evrope moglo da bude publike.

Nadali su se navijači crveno-belih, iz kluba su uveravali da bi bile poštovane sve bezbednosne mere i da nema razloga da 30 odsto stadiona ne bude ispunjeno.

Evropska fudbalska federacija (UEFA) to dozvoljava, ali je konačna odluka bila na nadležnima u Srbiji.

Iz Zvezde su tim povodom javno pozvali predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

„Verujemo da snagom Vašeg autoriteta mažete da nam pomognete da dočekamo veliki Milan, sa kojim imamo dugu tradiciju međusobnih duela, pred navijačima", navodi se u pismu generalnog direktora Zvezdana Terzića.

Vučić je odgovorio da 30 odsto popunjenosti stadiona „Rajko Mitić" znači veliki broj ljudi - oko 15.000 - i da će podržati svaku odluku Kriznog štaba za borbu protiv epidemije.

Krizni štab je nekoliko dana pred meč odbacio svaku mogućnost prisustva publike.

„Ne možemo da dozvolimo bilo kakvo okupljanje, pa ni na toj utakmici, jer se poslednjih dana epidemiološka slika pogoršala, a posebno je loša u Beogradu", izjavio je epidemiolog Predrag Kon za list Blic.


Šta dalje?

Dalje je ponovo Milan, kao te 1988, ali i 2006. godine, kada su se crveno-beli i crveno-crni takođe sastali.

Te 1988. rosoneri su imali jednu od najmoćnijih generacija u istoriji, predvođenu čuvenim trenerom Arigom Sakijem.

U finalu Kupa šampiona savladali su Steauu 4:0, a godinu dana kasnije protiv Benfike su odbranili trofej.

Ipak, navijači Zvezde pamte da se moćni Milan te novembarske noći u Beogradu jedva provukao, iako je Piksi bio lakše povređen, a Dejo sa kojim kilogramom viška.

Te noći su, kažu, počele zlatne godine Milana, predvođenog Silvijom Berluskonijem.

„Posle meča Milan je priznao da su imali mnogo sreće", izjavio je Dragan Stojković pre nekoliko godina u intervjuu za BBC.

„Čak i danas kada pričam sa direktorom Milana Adrijanom Galijanijem on se smeje i kaže: 'Zahvaljujući magli u Beogradu postali smo veliki tim'".

„Rođeni su u beogradskoj magli", dodaje Stojković.

Zvezda je na titulu prvaka Evrope i sveta morala da sačeka još koju godinu, a mnogi se pitaju da li bi do toga došlo ranije da nije bilo magle.

„Da je tada pobedila i kasnije osvojila Kup šampiona, to bi bio period od tri, četiri godine kada bi vladala", kaže Bilbija.

„Na početku tog ciklusa bio je Milan, a na kraju sankcije i raspad države, pa Zvezda nije mogla baš sve da prikaže, ali zaista je ta generacija bila fenomenalna".

Ipak, navijači Zvezde koji su govorili za BBC smatraju da će se onaj meč iz 1988. teško ponoviti.

„Koliko pamtim Marakanu, a idem tamo već 40 godina, to je tada bilo i nikada više", kaže Maričić.

„Samo se spustila, ni od kuda", dodaje.

Vremenska prognoza za Beograd za 18. februar kaže da će biti oko 12 stepeni Celizijusovih, vlažnost vazduha 50 procenata, padavina ne bi trebalo da bude.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk