Napisao "Ajkulu" pa se pokajao - proveo ostatak života braneći ove predatore
Ajkule imaju važnu ulogu u okeanskom životu kao grabljivice koje kontrolišu vrste ispod sebe u lancu ishrane, što Benčlijevi savršeno dobro znaju
Mogao je to da bude tragičan i ironičan kraj za Pitera Benčlija tog sunčanog dana u Australiji 1974. godine.
Posle ogromnog uspeha njegovog romana „Ajkula", objavljenog iste godine, američki pisac učestvovao je u snimanju televizijskog dokumentarca o ajkulama.
Tokom ronjenja u kavezu, Benčlija je zamalo ubila velika bela ajkula - i to sasvim slučajno.
„Piter je bio u kavezu, a posada broda je bacala konjsko meso u vodu kao mamac za ajkule", kaže za BBC Benčlijeva udovica Vendi.
„Prelepa velika bela ajkula došla je da prezalogaji, ali je umesto toga promašila meso i u ustima joj se zaglavio konopac koji je držao kavez."
„Dok su ljudi nastavljali da snimaju, kavez se okretao naglavačke, ljuljao napred-napad. Ščepala sam konopac i iščupala ga između ajkulinih zuba."
„Mislim da sam taj dan spasla Piteru život", dodaje ona smejući se.
Vendi, koja se bavi zaštitom okeana, kaže da je ajkula potom narednih pola sata neobavezno plivala u okolini.
- Kako plivati sa ajkulama
- Kitovi nadomak istrebljenja - „realna i vrlo ozbiljna" pretnja
- Preživeo napad medveda, ajkule i zmije
Kulturološki fenomen
Benčlijev roman se prodao u, procenjuje se, 20 miliona primeraka širom sveta, ali je istoimeni film, premijerno prikazan svuda u svetu tokom 1975. godine, postao prva filmska produkcija koja je zaradila 100 miliona dolara na blagajnama.
U režiji tada mlađanog Stivena Spilberga, po scenariju koji je u saradnji napisao sam Benčli, Ajkula je i dalje jedan od filmova koji je zaradio najviše novca u istoriji.
Ali taj uspeh će mučiti Benčlijevu savest sve do njegove smrti 2006. godine.
„Znajući ono što znam sad, nikad ne bih mogao da napišem tu knjigu danas", izjavio je autor u intervju kojim je promovisao komemorativno izdanje „Ajkule" 2005. godine.
Njegova priča o velikoj beloj ajkuli ubici koja teroriše fiktivni ostrvski američki grad Amiti ostavila je trajnog uticaja na reputaciju ove životinje - i ozbiljne posledice.
Mi ih možda doživljavamo kao opasne grabljivce, ali u stvarnosti ajkule su te koje imaju mnogo toga više da se plaše od ljudskih aktivnosti.
Kombinacija masovnog komercijalnog ribolova, lova na trofeje i klimatskih promena ugrožava njihove populacije širom sveta.
Njihov opstanak postaje sve neizvesniji.
Međunarodna unija za očuvanje prirode (IUCN), nevladina organizacija, kaže da je trenutno oko 80 od više od 480 vrsta ajkula klasifikovano kao „ugroženo" - među kojima i velike bele ajkule koje su predstavljene u lošem svetlu u filmu „Ajkula".
U julu ove godine, mreža okeanskih biologa iz svih delova sveta objavila je rezultate petogodišnje studije koja je pokazala da su ajkule „funkcionalno izumrle" na oko 20 odsto svetskih koralnih grebena, koji su ključni za morske ekosisteme.
Ajkule imaju važnu ulogu u okeanskom životu kao grabljivice koje kontrolišu vrste ispod sebe u lancu ishrane, što Benčlijevi savršeno dobro znaju.
„Piter i ja smo naučili mnogo o ajkulama a imali smo prilike sve ove godine i da govorimo o njihovoj važnosti za okean", kaže Vendi Benčli.
Pogledajte video: Zastrašujući susret tinejdžera i ajkule
Lovljene i ugrožene
Kajanje njenog pokojnog muža počelo je svega nekoliko meseci posle premijere filma 1975. godine. Njegov uspeh doveo je do mahnitog lova na ajkule u Sjedinjenim Državama.
„Hiljade ribara pošlo je lov na ajkule radi trofeja nakon što su pogledali 'Ajkulu'", napisao je slavni američki ekspert za ajkule Džordž Bardžis 2015. godine.
Da sve bude gore, komercijalno ribarenje masovnih razmera postalo je pošast za populacije ajkula od osamdesetih godina prošlog veka pa nadalje.
Studija objavljena 2013. godine u časopisu Marin polisi (Marine Policy) procenila je da se godišnje, u proseku, ubije oko 100 miliona ajkula širom sveta.
Ajkule se uglavnom traže zbog peraja, od kojih se pravi supa u nekoliko zemalja, ali one su i kolateralna šteta u masovnom ribarenju.
I suprotno onome kako su predstavljene u „Ajkuli", ove životinje veoma retko predstavljaju opasnost po ljude.
Međunarodni dosije o napadima ajkule, baza podataka koju vodu Univerzitet na Floridi, zabeležio je samo pet smrti ljudi u 64 slučaja neisprovociranih napada ajkula širom sveta 2019. godine.
Vendi Benčli kaže da je njen pokojni muž posebno osećao grižu saveti zbog opisa ajkula kao stvorenja koja su zlopamtila prema ljudima.
„Bile su to sedamdesete i ljudi zaista nisu znali mnogo o ajkulama. U zapadnom svetu ljudi su mislili da je samo mrtva ajkula dobra ajkula", objašnjava ona.
„Piter je ulio svo svoje znanje u knjigu i, naravno, učinio da ona bude što uzbudljivija."
„Ali onda je Spilberg digao stvari na novi nivo i napravio sjajan akcioni film."
Benčlijeva rezervisanost
Prema Benčijevoj udovici, njemu se lično dopadala filmska adaptacija knjige, ali on je kasnije javno izražavao rezervisanost prema promenama koje su napravljene u odnosu na originalnu priču.
„Postojali su elementi filma koje bi Piter voleo da nisu bili toliko naglašeni."
„Najvažnija stvar je da je on smatrao da je Stiven podario ajkuli preveliku osvetoljubivost i inteligenciju."
Vendi Benčli kaže da je, iznad svega, njih dvoje bilo „užasnuto" nekim reakcijama javnosti na „Ajkulu".
„Najveći deo reakcija na knjigu i film bilo je da su ajkule čudovišta."
Podstaknuti takvim reakcijama javnosti, Benčlijevi su narednih decenija organizovali mnoge kampanje u odbranu ajkula.
Sarađivali su sa velikim brojem organizacija za očuvanje životne sredine, pomogli su da se snime dokumentarci o životinjskom svetu i išli su na turneju po čitavom svetu držeći predavanja.
Bračni par je bio i deo kampanje u Kini početkom 2000-ih koja je isticala uticaj lova na peraja ajkula - Vendi Benčli kaže da je to pomoglo da se drastično smanji konzumacije supe od ajkulinih peraja u toj zemlji.
Zaboravljeno nasleđe
Ali ova ekološkinja takođe veruje da su knjiga i film imali pozitivan efekat i tako što su zainteresovali ljude za ajkule i okeansko okruženje uopšte.
„Piter je dobio hiljade pisama od ljudi koji su mu govorili da bez 'Ajkule' nikad ne bi saznali koliko je okean uzbudljivo mesto."
„Na kraju se on osećao dobro", kaže ona.
Benčlijevi nikad nisu prestali da budu fascinirani alfa predatorima iz okeana i nastavili su da imaju interakciju sa njima.
Piter i Vendi su čak proslavili 40. godišnjicu braka 2005. godine plivajući sa velikim belim ajkulama blizu ostrva Guadalupe u Meksiku, samo godinu dana pre nego što je Piter umro od bolesti pluća.
„Neke od njih su nam se toliko približile da smo mogli da ih dodirnemo", priseća se Vendi Benčli.
„Uvek je bilo neverovatno iskustvo videti ta predivna stvorenja."
Da bi promovisao očuvanje okeana, Piter Benčli je pisao i publicistku o ajkulama, ali neka od njegovih drugih dela doživela su kritike.
Posle Ajkule, on je nastavio da piše o opasnostima mora, na primer, roman o džinovskoj lignji koja ugrožava ostrvo Bermuda na Karibima (Zver, 1991), kao i priču o genetski modifikovanom hibridu ajkule i čoveka kog su napravili nacisti, a koji je slučajno pušten u Atlantik (Bela ajkula, 1994).
Oba dela su doživela adaptaciju, na televiziji i filmu, ali nijedno nije postiglo ništa slično uspehu „Ajkule".
- Plivanje ispod leda: Bolni napori za spas okeana
- Katastrofa u Australiji - Veliki koralni greben ostao bez polovine korala
Ajkule i izolacija
Vendi Benčli brani nasleđe „Ajkule" (knjige) kao priče o tome kako se ljudi ponašaju u vreme izazova koje je pred njih postavila priroda.
„Knjige je govorila mnogo više o tome kako ljudi reaguju na opasnost o kojoj ništa ne znaju i od koje ne znaju kako da se odbrane", ističe ona.
Ona smatra da bi njen pokojni muž bio prilično počastvovan pominjanjem njegove slavne knjige u novinskim člancima u SAD i Evropi tokom pandemije Kovida-19.
Članci su nalazili paralele između toga kako vlasti u fikciji i stvarnom svetu rešavaju krupnu krizu.
Vendi Benčli konkretno pominje liniju zapleta o Lariju Vonu, gradonačelniku fiktivnog ostrvskog grada Amiti, koji insistira da se plaže ostave otvorenim uprkos incidentima sa ajkulom. On ne želi da odvrati turiste tokom letnje sezone, što bi naudilo lojalnoj ekonomiji.
„Kovid-19 je nevidljiva pretnja koju ne možete da kontrolišete i dešava se svud u svetu", kaže ona.
„I kako se ljudi ponašaju? U mojoj zemlji, neki - kao što je aktuelni predsednik - odlučili su da je ignorišu."
„Oni žele da se njihovi poslovi nastave i dozvoliće da ljudi umru, baš kao i gradonačelnik Amitija", zaključuje udovica.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Svi članovi )