"Moja majka je bila alkoholičarka i to je bila velika tajna"

Mnogi, poput Beki Elis Hamilton, smatraju da ih i u odraslom dobu snažno obilježavaju roditeljski problemi sa alkoholizmom

11637 pregleda0 komentar(a)
Foto: BBC
B S N S
BBC Serbian Naslovna strana

Odrastanje sa roditeljem koji ima problem sa opijanjem može ostaviti traga na deci na mnogo načina.

Deca alkoholičara su podložnija depresiji, imaju probleme u školi, izložena su zlostavljanju i nasilju kod kuće.

Mnogi, poput Beki Elis Hamilton, smatraju da ih i u odraslom dobu snažno obeležavaju roditeljski problemi sa alkoholizmom.

Jedne subotnje večeri, trinaestogodišnja Beki pomagala je svojoj majci Pet da se spremi za izlazak. Pet je veći deo vikenda provodila u stanu svog partnera, ostavljajući Beki kod kuće, sa bakom.

U kupatilu, Pet se naslonila na toaletnu šolju dok joj je Beki pažljivo stavljala kontaktna sočiva, a zatim nežno nanosila ljubičastu senku za oči i svetlucavi ružičasti karmin.

„Šminkala sam je onako kako sam mislila da je moderno u to vreme, a ona bi sve to prihvatala", kaže Beki.

Pet je bila visoka i lepa, izgledala je mlađe od 53 godine - koliko je imala, kaže Beki. Bila je dobro raspoložena te večeri, smejala se i šalila.

„Ali sećam se i da sam bila prilično ljuta na nju", kaže Beki. „Bila sam frustrirana. Želela sam da joj kažem - znam da si pila, i zašto si pila sad, kad nisi pila godinama?"

Ipak, nije joj ništa rekla. Kada je šminkanje završeno, Pet je na rastanku poljubila Beki i otišla.

U veoma ranom uzrastu, Beki je shvatila da je njena majka alkoholičarka, iako Pet nikad nije pila pred njom, niti su ikada o tome razgovarale.

Beki se i dalje seća mirisa koji se širio oko majke - koji kao da je izbijao iz svih pora nekoga ko je imao burnu noć. A imala je i poseban pogled, kaže Beki.

„Moglo se odmah primetiti - promenila se, izgledalo je kao da se isključi čim počne da pije."

BBC

Pet je krila flaše votke svuda po kući - ispod dušeka, među peškirima u ormariću u kupatilu, u vodokotliću.

Praznila ih je u tajnosti, žestoko se opijajući bar pet od sedam dana. Ako bi Beki našla neku od sakrivenih flaša, ona bi prosipala votku, punila flašu vodom i onda pažljivo vraćala boce na skrivena mesta. Ipak, nijedna od njih to nikada nije pomenula pred ovog drugom.

Postojalo je nepisano pravilo u Bekinoj porodici koje se ticalo pijanstva njene majke - to se nikome ne pominje.

„Nisam želela da dovedem majku u neprilike. Plašila sam se da će me, ako neko otkrije, odvojiti od nje, a znala sam da sam joj potrebna", kaže Beki. „Bila je moja obaveza da je štitim - da nisam bila tu, moja baka sa tim ne bi mogla da se izbori."

Beki ni svojim najbližim prijateljima nije rekla šta se događa u njenoj kući, a društvo je pozivala da kod nje prespava samo vikendom, kada joj je majka bila odsutna.

„Bila je to taktika - bio je to sporazum o kome se nije razgovaralo, a svima je odgovarao", kaže ona.

Zapravo, jedini ljudi sa kojima je Beki ikada pričala o majčinim pijanstvima su njena baka i polusestre - ćerke iz prvog braka koje su bile mnogo starije od Beki, a živele su sa njihovim ocem posle razvoda.

„Mislim da se moja baka stidela, ne moje majke, već osude društva. Niko nije znao šta treba raditi sa mojom majkom, jednostavno nije bilo podrške kakva sad postoji", kaže Beki.

„Moja majka je bila alkoholičarka i to je bila velika tajna."

Nedelja dece alkoholičara

  • - Ova b kampanja služi podizanju svesti o skrivenom problemu dece čiji su roditelji alkoholičari.
  • - Obeležava se na svetskom nivou, ove godine od 14. do 20. februara.

Beki je odrasla naviknuta na čudna ponašanja Pet - nije bila retkost da je zatekne kako povraća ili leži onesvešćena.

Navikla se i na razočaranja. Jedne večeri, došla je zajedno sa bakom da pokupe Pet sa posla u prodavnici donjeg veša, da bi skupa otišli da gledaju paljenje novogodišnjih ukrasa. Ipak, Bekino uzbuđenje ubrzo je splasnulo kada je videla majčin pogled i čula kako zapliće jezikom.

Ponekad, kada je baka odlazila na tombolu, Beki bi posle škole ostajala sama s majkom i činila bi sve što je mogla, samo da joj skrene misli sa alkohola.

„Stalno sam brinula, stalno sam bila na ivici jer kad ona popije, to je to - moram da stražarim, da se brinem o njoj cele noći", kaže Beki.

Ako bi Pet shvatila da nema alkohola u kući, pozvala bi Beki da pođe sa njom do prodavnice.

BBC

„Već bismo prešle pola puta do kuće, a ona bi rekla: 'Zaboravila sam nešto, sačekaj me ovde', a ja sam znala da će se vratiti po alkohol", kaže Beki.

Kada je bila pijana, Pet bi plakala, govorila Beki da samo želi da bude voljena i ponavlja sve loše stvari koje su joj se dogodile. Beki bi sedela i slušala, uveravajući majku da je voli. Postajalo bi kasno, pa bi se Beki trudila da ubedi majku da ide na spavanje.

„Kada smo živeli kod bake, mama i ja smo delile spavaću sobu, pa bih morala da odem u krevet sa njom i sačekam da zaspi - tada bih se iskrala i telefonirala bih sestri", kaže ona.

Ali ako bi se Pet probudila i shvatila da Beki nije tu, uznemirila bi se.

„Počela bi da plače i govori 'Ti me ne voliš' ili 'Ti ćeš me ostaviti', a ja bih se onda uvukla u krevet i sve bi počinjalo ispočetka", kaže Beki.

Konačno, Pet bi zaspala ili bi se onesvestila. Ali čak iako bi bilo veoma kasno, a ona umorna, Beki ne bi mogla lako da zaspi. S vremena na vreme, prinosila je maleno ogledalo majčinom licu, samo da bi proverila da li i dalje diše.

Narednog jutra, i dalje mirišući na alkohol, Pet bi se pravila da se ništa nije dogodilo.

„Zagrlila bi me ako je znala da je učinila nešto loše, uznemirila me ili se nešto dramatično desilo protekle noći", kaže Beki. „To je bio njen način da prizna šta je uradila, a da to ne pomene. Bilo je to veoma čudno, i iskreno, kao da je postajala druga osoba."

Kada je bila trezna, Pet je bila „najbolja, savršena majka", kaže Beki, „tako draga i smešna, zabavna".

Bilo je i perioda kada je uspešno prestajala da pije, ali bez obzira koliko je puta bila u klinici za odvikavanje (kada je Beki rečeno da njena majka „ide kod prijatelja") ili koliko je snage volje pokazala da bi se skinula sa pića, Pet nikako nije mogla da se otarasi demona koji su je terali na samopomoć.

„Kada bi bila pijana, govorila mi je kako je bila zlostavljana (u detinjstvu)", kaže Beki. „Rekla nam je i ko je zlostavljao - bio je to član porodice."

Ponekad bi postalo preteško za Pet, pa je pokušavala da sve okonča. Beki se seća bar tri pokušaja samoubistva tokom njenog odrastanja, a pretpostavlja da je majka probala da se ubije i nekoliko puta pre nego što se Beki rodila.

„Sigurna sam da je bilo više toga - majka bi naprosto došla do tačke potpunog gubitka nade", kaže ona.

Jedne večeri, dok je Beki još bila relativno mala, verovatno mlađa od pet godina, njene polusestre su bile u poseti tokom vikenda, a Bekin otac je bio odsutan.

„Majka je počela da pije, dovela se u to stanje, i nestala sa gomilom tableta", kaže Beki.

„Nismo mogli da je pronađemo, pa su sestre otišle da pronađu mog oca. Sećam se da su me stavili u kolica za lutku i da je otac rekao 'Odvedite je kod vaše bake', da smo hodali do mračne kuće i da smo videli ambulantna kola."

Pet je konačno pronađena kako leži na klupi u parku i hitno prebačena u bolnicu. Kada je bila otpuštena, niko nije objasnio Beki šta se dogodilo, niko o tome nije razgovarao.

Kako alkohol šteti vašim genima

Roditelji koji se opijaju tokom karantina - šta kažu deca

„U zaključavanju sam sa oba roditelja koja previše piju, a otac je postao agresivniji."

„Moja majka je oduvek imala problema sa opijanjem. Od početka pandemije, nije mogla da posećuje sastanke grupe anonimnih alkoholičara i pije više nego što je ikad pila."

"Kada je pijan, plašim ga se. Ne brine o nama, a moja majka najviše pati. Ako se razvede, izgubićemo kuću, ali ovako smo nesrećni - šta da radimo? Pitam se da li je to zbog nas, da li to što ima porodicu vrši pritisak na njega."

„Čitava ova situacija sa korona virusom dovela je to naručivanja mnogo piva i vina. Nema načina da se pobegne i više nego ikad osećam se zarobljenom."

„Njen jedini izvor novca je ono što joj otac da. To nije fer prema njemu jer radi veoma naporno, a ona troši sav novac na alkohol. Rekao sam mu da joj ne daje novac jer time hrani njenu zavisnost, ali znam da to čini samo jer bi ga inače maltretirala."

"Kovid-19 utiče na sve. Pijem zajedno sa majkom, to su jedini lepi trenuci koje provodimo zajedno."

Citati iz telefonskih razgovora sa decom koja su kontaktirala britansku Nacionalnu asocijaciju dece alkoholičara

Iako brak njenih roditelja nije potrajao, a majka nije u potpunosti prestajala da pije, delovalo je da se stvari popravljaju kad je Beki napunila trinaest godina. Pet je imala novog, finog partnera i nije toliko pila - ponekad samo vikendom, kada je kod Brajana.

„Imam više lepih sećanja iz tog perioda", kaže Beki. „Sećam se da sam ga upoznala, bio je neko ko je zaista brinuo o njoj, meni i baki, i to je bio više nego razlog da pokuša."

Dobrim danima, kada je uspevala da ne pije, Pet bi stavljala znak u svoj dnevnik.

„Nismo o tome razgovarali", kaže Beki, „ali sećam se da sam čitala dnevnik, brojala znakove do deset i bila veoma srećna da je majka konačno bolje. Mislila sam da je pobedila."

Ali onda se to promenilo. Znakovi u dnevniku pretvorili su se u upitnike. Pet je ponovo pila.

Te subotnje večeri, nakon što je Beki našminkala, Pet je krenula ka Brajanovoj kući.

Moguće je da je još pila usput, kaže Beki, pošto joj je Brajan rekao da ostane da prespava i sam izašao. Narednog jutra, oko šest ili sedam sati, telefon je zazvonio, a Beki je probudio bakin poziv.

„Beki! Ustaj! Majka ti je gotova", vikala je, iznova i iznova. „Ustaj! Majka ti se dokrajčila."

Beki je istrčala iz kuće, krenula ka Brajanu. Zastala je kada je videla ambulantna kola. Nije obula nikakve cipele, bila je odevena samo u spavaćicu.

„Bilo je to poput nekog sna", kaže ona. „Ali znala sam da će se ovo dogoditi, spremala sam se na to."

Pet se onesvestila u Brajanovom stanu, njeni organi su otkazali, umrla je „takoreći na mestu", kaže Beki.

Pet je imala izuzetno visok nivo alkohola u krvi, a mrtvozornik je zaveo nezgodu kao uzrok smrti.

„Zvuči užasno, ali čovek pomalo i ogugla na sve kada od malena mora da glumi hrabrost", kaže Beki. „Kao da više ne osećaš stvari. Tužno je, ali to je bila stvarnost koju sam živela."

BBC

Lokalne novine, Skantorp Telegraf, objavile su ubrzo priču o smrti Pet.

„Niko od mojih prijatelja nije ništa znao sve dok nije umrla, i to me stavilo u položaj da moram da prihvatim da smo imali ovu ogromnu tajnu što sam smatrala da je sasvim normalno", kaže Beki.

„Moja majka je otišla i ja sam u potpunosti izgubila identitet - taj tajni život koji sam imala i sve što sam glumila je nestalo. Svi su znali sve, a ja jednostavno nisam znala ko sam."

Beki kaže da je izostala podrška škole.

„Imala sam jednog profesora koji bi me odveo na stranu i pitao me kako sam - on je bio taj kome sam se obraćala ako sam se loše osećala", kaže ona.

U danu kada se Beki jednostavno slomila na času matematike, nastavnik je znao o čemu se radi - bila je to godišnjica smrti njene majke - ali Beki je bilo neophodno nešto više od saosećajnog slušaoca.

„Nisam znala kako da se izborim, niti šta da radim. Jednostavno nisam mogla to da savladam, bilo je užasno", kaže ona.

„Sve je bilo usmereno na brigu o majci, a onda nje više nije bilo."

Godinama kasnije, Beki se i dalje teško miri sa gubitkom majke. Frustrira je „toksična tišina" koja prekriva kako zlostavljanje koje je Pet doživela kao dete, tako i njen kasniji alkoholizam. Ipak, nikoga ne krivi.

„To je tada bio generacijski problem", kaže Beki. „Osramotili biste porodicu ako biste govorili o tim stvarima."

Beki sada žali što nije razgovarala sa majkom ili potražila pomoć negde drugde.

„Žalim samo što to nisam učinila", kaže ona. „U to vreme nisam se odvažila jer sam bila uverena da, ako razgovaram sa njom, stvari će se pogoršati. Ali da sam razgovarala sa nekim izvan porodičnog kruga, možda bih imala snage da razgovaram sa njom, a razgovor bi možda bio sve što je bilo potrebno."

BBC

Prošlo je skoro osamnaest godina otkad je Pet umrla, a Beki se i dalje oseća neprijatno kada je u društvu pijanih ljudi.

„Uplašim se i poželim da kontrolišem sve oko mene jer osetim želju da preuzmem ulogu majke", kaže ona. „Ne mogu da se opustim niti da prestanem da ih proveravam, postajem hipersvesna."

Pre dve godine, pred njihovo venčanje, Bekin dečko Džej na slavlju je popio nekoliko pića.

„Shvatila sam kakav je to okidač za mene i dopustila sam da to uništi naredni dan", kaže Beki.

Džej od tada nije pio alkohol, a Beki kaže da je on „sjajan". Od novembra prošle godine, Beki je ostavila alkohol - nikad i nije mnogo pila, ali se uvek plašila da bi mogla da završi kao majka.

Nedugo nakon što joj je majka umrla, Beki je dobila dijagnozu bipolarnog poremećaja, a iako je uvek uzimala lekove, nije zaista vodila računa o sebi. Onda je pre dve godine, u vreme sklapanja braka sa Džejom, shvatila da joj je neophodna pomoć - i za depresiju, a i da bi mogla da otpočne savladavanje traume koju je doživela tokom odrastanja.

Sopstvenim istraživanjima, otkrila je organizacije koje podržavaju ljude koji su odrasli sa roditeljima alkoholičarima.

„Mislila sam da sam jedina osoba koja je pronalazila flaše votke u vodokotliću dok nisam pronašla ovu zajednicu i razgovarala sa ljudima koji su bili u istoj situaciji", kaže ona. „Pao mi je ogroman teret sa leđa."

Beki sada ima mrežu ljudi sa kojima može da razgovara o svojim iskustvima iz detinjstva, a otkrila je i novu svrhu kroz obuku za pružanje podrške zavisnicima na putu oporavka.

„Osećam da sam se pronašla i da mi je samopouzdanje poraslo", kaže Beki.

„Moja majka bi želela da uradim sve što me čini srećnom - a ono što me čini srećnom je da pomažem ljudima poput nje."

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk