Rusija: Priča radnika o luksuzu, buđi i lažnim zidovima "Putinove palate"
Za ovu građevinu, Fondacija za borbu protiv korupcije Alekseja Navaljnog, koju vlast u Rusiji optužuje da se finansira iz inostranstva, tvrdi da pripada predsedniku Vladimiru Putinu, što je on kategorički demantovao
Misteriozni kompleks na obali Crnog mora, koji je vodeći ruski opozicioni političar Aleksej Navaljni nazvao „Putinova palata", već je prikazan na nacionalnim kanalima, ali umesto očekivanog luksuza za oko su zapale samo gole, betonske zidine.
Kako bi lakše shvatili zbog čega se dvorac renovira i šta je sve postojalo unutra do renoviranja, novinari BBC-ija ruski servis razgovarali su sa 15-ak radnika koji su tamo radili u različito vreme.
Za ovu građevinu, Fondacija za borbu protiv korupcije Alekseja Navaljnog, koju vlast u Rusiji optužuje da se finansira iz inostranstva, tvrdi da pripada predsedniku Vladimiru Putinu, što je on kategorički demantovao.
Većina radnika saznala je iz medija da se ovaj dvorac pretvara u apartmanski hotel.
- Putinov prijatelj i oligarh Rotenberg tvrdi - palata na Crnom moru je moja
- Aleksej Navaljni - najglasniji Putinov kritičar
- Da li protesti zbog Navaljnog ugrožavaju Putina
„Razmere rušenja su zapanjujuće. Grubo govoreći, celu kuću su ogulili do zidova", govori Stanislav* (ime promenjeno).
U dvorac je došao na jesen 2018. zbog demontaže koja je do tada trajala, prema njegovom mišljenju, nekih šest meseci.
Zatekao je objekat bez nameštaja, ali ukrašenih zidova i plafona.
„Ono što je drug Navaljni prikazao u filmu, stvarno se zbilo", kaže Stanislav.
Navaljni je u video o dvorcu rekao da je glavni razlog rekonstrukcije bila buđ.
Video je objavljen na kanalu Jutjub i ima više od 112 miliona pregleda, a Navaljni se u međuvremenu vratio u Rusiju sa lečenja u Nemačkoj i odmah je uhapšen na osnovu nekih ranijih sudskih slučajeva koji su protiv njega vođeni.
Potom je osuđen na trogodišnju kaznu zatvora.
Ubrzo potom, Rusiju je zahvatio talas protesta pristalica Navaljnog, ali su vlasti pohapsile mnoge učesnike, tereteći ih, pre svega, za učešće u neodobrenim skupovima i kršenju zdravstvenih mera uvedenih zarad suzbijanja pandemije korona virusa.
Među uhapšenima su i neki zaposleni u Fondaciji za borbu protiv korupcije Alekseja Navaljnog.
Upravo zbog toga većina intervjuisanih građevinara i inženjera koji su radili u dvorcu zamolili su da ostanu anonimni.
BBC ruski servis razgovarao je sa nekolicinom radnika koji su bili angažovani na obnovi palate između 2005. i 2020. godine.
Oni su potvrdili mnoge stvari koje je Navaljni izneo u videu.
Šta kažu radnici
Dvojica radnika koji su svojim očima videla buđ u dvorcu, za BBC tvrde da je ona zahvatila čitav kompleks - i sobe i podrume.
„Sve je bilo buđavo", ističe Stanislav.
„Da, da, najobičnija buđ. Negde je bila zelena, negde crna. Buđ na sve strane. Bukvalno je zahvatila ceo kompleks, a najviše zidove i plafone. Bili smo u šoku".
Prema njegovim rečima, uređivanje dvorca bilo je po principu „lažnih zidova".
Odnosno, direktno na betonski zid pričvršćuje se metalni okvir koji se zatim pokrije gips-kartonskim pločama i tek onda se na njih pričvršćuju skupi ukrasi.
„Buđ je bila direktno iza lažnog zida", kaže Stanislav.
Igor* (ime takođe promenjeno), jedan je od bivših zaposlenih kompanije koja je izvodila radove u dvorcu.
Ispričao je da su mu negde 2017. godine pokazali buđ u prizemlju i podrumu.
Kolege su mu rekle da se proširila po celom dvorcu.
„Još tada se pričalo da će sve razmontirati", govori on.
Međutim, drugi zaposleni, koji je radio u dvorcu do 2018. godine, nije uspeo da se seti problema sa buđi.
Izvor blizak Kremlju i neovlašćen da daje izjave medijima, potvrdio je za BBC ruski servis da su u kompleks prodrle gljivice.
„Kompleks je pušten u rad, nekoliko godina je radio, a onda su se pojavile gljivice i smrad", rekao je on i zatražio da ostane anoniman.
Prema njegovim rečima, u poslednje vreme Vladimir Putim je posećivao ovaj kompleks u Praskovjevki, selu u krasnodarskom rejonu Gelendžik, ali samo zbog hokejaškog klizališta.
Sajt „Meduza" je izvestio i da su i kipovi oštećeni, te da su zbog agresivnog spoljnog okruženja prekriveni nečim zelenim od soli i vlage.
„Meduza" nije ukazala da li su kipovi bili unutar građevine ili izvan nje.
Šta se tvrdi u videu Navaljnog?
Istraga navodi da je imovina koštala oko milijardu evra, a plaćena je „najvećim mitom u istoriji".
„[Oni] su tim novcem sagradili palatu za svog šefa", tvrdi Navaljni u videu.
Opozicionar stalno optužuje ruskog lidera za „feudalni" način vladanja i vođenje sistema prepunog „lopova".
Ali ruski oligarh Arkadij Rotenberg rekao je potom da je on vlasnik raskošne palate na obali Crnog mora, a ne predsednik države Vladimir Putin, kao što tvrdi Navaljni.
Rotenberg, milijarder blizak Putinu, javno je rekao da je vlasnik poseda u intervju za provladin Meš kanal na društvenoj mreži Instagram.
„Pre nekoliko godina uspeo sam da dobijem dobar kredit i tako sam postao vlasnik, a izgradnja će biti kompletirana za par godina", rekao je Rotenberg.
Otkrio je i da planira da tu palatu pretvori u hotel.
Rotenberg je suvlasnik SGM grupe koja se bavi izgradnjom infrastrukturnih projekata poput gasovoda.
Pored toga što je Putinov prijatelj iz detinjstva, poznat je i kao džudo partner ruskog predsednika.
Prema istraživanju organizacije Levada, oko 26 odsto Rusa je pogledalo ovaj video, a među onima koji su rekli da su pogledali ili da su upoznati sa sadržejma videa, njih 17 odsto je reklo da je promenilo mišnjenje o Putinu zbog toga.
- Navaljni za BBC: Sve ukazuje da Putin stoji iza trovanja, zašto moju krv traže od Merkel
- Dva sata koja su spasla život Alekseja Navaljnog
- Putin o trovanju Navaljnog: „Istraga je medijski trik"
- Ruski agent navodno priznao: Navaljnom smo stavili otrov u donji veš
Šta je problem sa zdanjem?
Graditelji veruju da je cela zgrada morala biti dezinfikovana najmanje dva puta.
Misle da su problemi povezani sa blizinom zgrade moru i lošom ventilacijom.
Smatra se da su se problemi prvi put pojavili kada je komad gipsa zamalo pao na čistačicu u prizemlju imanja, u blizini bazena.
U početku su bile planirane manje, kozmetičke prepravke, ali kada su otvorili „lažne zidove", Igor je rekao da su shvatili da se buđ proširila po celom zdanju.
BBC ruski servis je tražio komentar od Glavgoekspertize, glavnog nadzornog građevinskog organa u Rusiji, kao i od Arkadija Rotenberga i lokalnih vlasti u Gelendžiku, ali nije dobio odgovore.
Građevinari i inženjeri, koji su radili u dvorcu i na parceli u različito vreme (od 2005. do 2020.), palatu zovu „glavnom kućom".
Dosta njih je rastrojeno jer su uništeni rezultati dugogodišnjeg rada na završetku „glavne kuće".
„Toliko je ljudi radilo, toliko novca je uloženo, toliko materijala. Kažnjavali su nas za svaku ogrebotinu - sve je pravljeno od vrhunskog drveta, sve ove kancelarije.
„Govorili su nam: 'Momci, pažljivije', a onda odjednom govore da sečemo kablove, da rastavljamo, da lomimo - i sve to odlazi na deponiju, u đubre", priseća se Igor.
- „Stasala je generacija koja ne zna za strah” - kako su se zatalasali protesti u Rusiji
- Kremlj optužio Zapad za podršku demonstracijama zbog Navaljnog
- Diplomatski rat Rusije i nekih zemalja EU, najavljeni novi protesti zbog Navaljnog
- Spotovi podrške Putinu, a učesnici nekad i ne znaju šta snimaju
Koliko je luksuzno?
Prilikom posete imanju u jesen 2011. godine, jedan graditelj sa kojim je BBC razgovarao rekao je da je njegov prvi utisak bio kao da se grade egipatske piramide.
„Pretpostavljam da je oko 1.500 ljudi u tom trenutku radilo tu. Bilo je Rusa, Uzbeka, bilo je vojnika. Žurilo se da se to završi."
Drugi radnik rekao je da su svi znakovi gradnje bili maskirani, tako da nisu mogli da budu uočeni sa mora.
„Sve betonske i metalne konstrukcije prekrivale su brda, drveće, travu i stene kako bi ih prikrile, kako bi se stapale sa pejzažom", tvrdi on.
Mnogi radnici, koji su za BBC rekli da su radili na tom mestu u poslednjih 15 godina, govore o čestim rekonstrukcijama.
„Nastavili su da grade i ruše, grade i onda ruše", rekao je jedan graditelj.
Bila je tu i velika teretana sagrađena od mermera, ali to je trajalo samo dve ili tri godine, dodao je.
„Bio sam veoma iznenađen kada se jednog dana pojavio buldožer i počeo da ga razbija."
Na ukrasnim elementima zidova, prema rečima Stanislava, nije bilo vidljivih tragova gljivica.
Razmontirane gipsane ukrase i panele od dragocenog drveta i kamena pažljivo su odlagali u kutije i odvozili u nepoznatom pravcu.
On ne veruje da ih mogu ponovo iskoristiti, prvenstveno jer je svaki deo imao svoje mesto - nije realno vratiti sav materijal na prvobitno mesto.
Baš zato postoji rizik da će se buđ vratiti, dodaje on.
Drugi građevinar objašnjava da su, prema glasinama, materijal zakopavali u Molokanov jaz (klisuru pored dvorca).
Još jedan građevinski radnik potvrđuje da je čuo da su sav skupi kamen, koji su skinuli sa zidova, zakopali na to mesto.
Igor i Stanislav rekli su za BBC da je kompleks minimum dva puta dezinfikovan antiseptikom protiv buđi „svi zidovi su skroz isprskani", čak je bilo i priče o još jednoj dezinfekciji.
Zapravo, dvorac se sada renovira i spolja i iznutra.
Već su zamenjeni prozori, krov i fasada, reklo je nekoliko zaposlenih koji su radili tamo poslednjih godina.
Pred kraj 2018. razmontirali su i „vodenu diskoteku" - fontana ukrašena mozaikom.
Međutim, u vestima je prikazana kao nedovršena betonska građevina.
Radnici sa kojima je BBC razgovarao nisu sigurni da li je sve ovo posledica buđi ili promene ukusa vlasnika.
Ko je prodao i kupio dvorac?
Građevina i zemljište, na kojem se dvorac nalazi, pripada DOO „Kompleks", koje je pak u vlasništvu Akcionarskog društva „Binom".
Ipak, imena vlasnika nisu poznata.
Poslednji javni podaci o vlasniku su iz 2015. Prema podacima SPARK-a radi se o Aleksandru Ponomarenku, suvlasniku i predsedniku Saveta direktora AD „Međunarodnog aerodroma Šeremetjevo".
Prema njegovim rečima, on je kupio dvorac 2011. godine od Nikolaja Šamalova, suvlasnika banke „Rosija".
Šamalov važi za jednog od najbližih prijatelja Vladimira Putina, a mediji su njegovog sina, Kirila Šamalova, nazivali zetom ruskog predsednika.
Agencija Blumberg, 2018. godine izvestila je da se brak Kirila Šamalova i navodne ćerke predsednika Rusije, Katarine Tihanove, raspao.
Nekoliko dana nakon okončanja istrage Navaljnog, postalo je poznato da je Aleksandar Ponomarenko prodao dvorac u martu 2016. godine.
Kasnije se saznalo da je novi vlasnik nekretnine Arkadije Rotenberg.
On je izjavio kanalu Maš da je kupio građevinu „pre par godina" kako bi razvio hotelski biznis.
Kome je Ponomarenko prodao imovinu nije poznatno.
Iz pres službe aerodroma Šeremtjevo nisu potvrdili da je Arkadije Rotenberg kupio dvorac, tako da ispada da je dvorac mogao imati druge vlasnike u periodu između Ponomarenka i Rotenberga.
Vladimir Putin uvek je odbacivao dovođenje u vezu sa dvorcem u Praskovjevki.
„Ništa od toga što je obeleženo kao moje vlasništvo ne pripada meni, niti mojim bližnjima i nikada nije ni pripadalo.
„Sve su izmontirali, odlučili da ovim materijalom isperu mozgove našim građanima, te su na internetu objavili kojekakve filmove", prokomentarisao je Putin film Navaljnog.
U različito vreme na izgradnji dvorca radilo je na desetine kompanija, izvođača i podizvođača.
Iz bezbednosnih razloga, BBC ne objavljuje imena kompanija u kojima su radili intervjuisani građevinari i inženjeri.
Dvorac je projektovala kompanija „Strojkakomplekt" italijanskog arhitekte Lanfranka Ćirilla.
Arhitekta je rekao za „Meduza" da su se radovi izvodili za kompaniju „Strojkakonsalting" koju je osnovao biznismen Zijad Manasir.
Mediji su pisali da je građevinske radove izvodila „Specstroj", struktura Ministarstva odbrane Rusije.
Zakupac dvorca je 2011. bila i građevinska kompanija „Velestroj".
Kako se pojavila buđ?
Sagovornici BBC-ja izneli su različite verzije o tome kako je buđ otkrivena i kako je uspela da zahvati čitav dvorac.
Tačan razlog pojave buđi BBC nije uspeo da sazna, ali je zato jasno da su po njenom otkrivanju prestali da koriste dvorac, a ubrzo nakon toga i počeli da ga renoviraju.
Igor prepričava reči svojih kolega: buđ su otkrili sasvim slučajno za vreme incidenta u suterenu, oko bazena.
Prema njegovim rečima, deo zidnog maltera zamalo nije pao na čistačicu.
„Sazvali su kolegijum i zaključili su da kuća zapravo nije funkcionalna", objašnjava on.
„Pre izvesnog vremena započeli su nešto nalik na kozmetičku popravku", dodaje Stanisla.
„Tako je ispalo da su, očigledno, otvorili neki deo kako bi ga popravili i videli da je iza lažnog zida sve zahvaćeno gljivicama.
„Onda su počeli dodatno da gule, misleći da su gljivice zahvatile možda 5 do 10 kvadrata, ali bilo je kasno - gljivice su bile svuda, po celoj kući".
Stanislav govori da se buđ pojavila jer iza lažnog zida nije postojala ventilacija.
„Nešto su zabrljali prilikom gradnje", pretpostavlja on.
Nije jedini koji tako misli, još dvojica radnika dele njegovo mišljenje.
„Ako ima mora - biće i vlage. Ako ima vlage, a nema dobre ventilacije i protoka vazduha i ne otvaraju se prozori, to se moglo dogoditi. Ipak, ja ne znam šta se stvarno desilo", govori arhitekta građevine, Italijan Lanfranko Ćirilo.
Dodaje da je poslednji put bio u objektu 2014. i da se bavio arhitekturom i enterijerom, a ne građevinom.
„Problem je nastao, između ostalog, zbog nepravilno postavljene hidroizolacije", govori izvor blizak Kremlju.
„Izveden je veliki broj podzemnih radova, a kada se menja nivo podzemnih voda treba biti veoma oprezan.
„Kada beton izlivaš u dubinu, podzemne vode ga mogu istisnuti.
„Postoje velike sumnje da su uštedeli na hidrogeološkim istraživanjima i da stručnjaci iz Ministarstva građevinarstva uopšte nisu videli ovaj objekat".
BBC na ruskom obratio se stručnjacima Ministarstva građevinarstva pitanjima i čeka na odgovore.
Inženjer koji je učestvovao u geološkim istraživanjima za izgradnju dvorca i koji je posećivao parcelu od 2005. do 2007. ne slaže se sa službenikom.
On je lično sprovodio istraživanja za izgradnju dvorca, poput postavljanja 60 metara dugačkog okna lifta do plaže, ali i nekih drugih građevina kao što je amfiteatar.
Podatak da je okno lifta toliko duboko mogao se pronaći na sajtu jednog od izvođača radova u Praskojevki „NT-Progresteks".
Prema rečima geološkog inženjera, za vreme izvođenja radova nije bila u planu izgradnja drugih podzemnih objekata.
„Podzemne vode su čista glupost. Takva verzija ne može se uzeti u obzir. Građevina je postavljena na maltene strmoj steni visine 50-60 metara. Do nivoa mora nema nikakve vode.
„Ispod dvorca, nekih 20-25 metara nalazi se suva ilovača, a još niže je naprsla stena. Tako da ne mogu da zamislim pod kojim uslovima je tako nešto moglo da se dogodi zbog geoloških poteškoća.
„Možda protok vode u okno lifta ili ludačke podzemne građevine postoje u filmu Navaljnog, ali nikako ne na nivou dvorca.
„Pa nisu ga sagradili na močvari, nego na dobro dreniranom, suvom mestu, suve klime gde ćete kišu videti malo sutra", objašnjava on.
Prema njegovim rečima, nisu štedeli na istraživačkim radovima, iako je konstrukcija sama po sebi „prilično jednostavna", jedna nadasve „laka betonska kućica", govori inženjer.
„Sproveli smo veoma duboka i obimna istraživanja", govori on.
„Našu maštu niko nije ograničavao - da smo hteli još dublje da kopamo, u cilju dobijanja informacija, nisu pitali šta košta".
Uprava Gelendžika nije odgovorila na pitanje BBC-ja o podzemnim građevinama, pozivajući se na činjenicu da se objekat nalazi u privatnom vlasništvu.
Drugi građevinski inženjer koji, kako kaže, odlično poznaje situaciju u ovom objektu, naveo je nekoliko opcija koje su mogle da prouzrokuju pojavu buđi.
„Problem se može vezati ili za grešku prilikom projektovanja ventilacionog sistema, ili za grešku radnika koji su nameštali ventilaciju.
„Ono što je manje verovatno je da je problem povezan sa samim korišćenjem: preterivali su sa zalivanjem parka, iako sistem hidroizolacije podruma nije postojao.
„Njega moguće da nisu ni projektovali, jer ispod zemlje praktično nije ni bilo vode. A ukoliko je usled zalivanja podrum krenuo da plavi, onda je to greška naručioca ili investitora prilikom izrade projektnog zadatka.
„Bilo je potrebno predvideti zalivanje okolne zemlje i hidroizolaciju čitave podzemne konture.
„Odgovorni, verovatno, neće biti pronađeni", pretpostavlja on.
Prema njegovim rečima, ovakva situacija sa navodnjavanjem već se jednom dogodila, ali na posedu jedne poznate ličnosti.
Kako preuređuju dvorac?
Pošto se Arkadije Rotenberg proglasio vlasnikom budućeg apartmanskog hotela, internet su preplavili mimovi posvećeni dvorcu.
Jedan od njih - „pogodnosti" u novom, luksuznom hotelu biće na spratu, jer prema planu koji je objavio Navaljni, kupatila i toaleti nisu bili u svakoj sobi.
Takođe, nije ih bilo moguće videti ni na videu Maša, ni na kanalu „Rosija".
Sobe se pregrađuju zbog kupatila, kazao je jedan od radnika koji je bio na parceli 2020. godine.
„Bukvalno svuda štancuju toalete, kao da su hotelske sobe", govori sagovornik BBC-ja.
Drugi graditelj potvrdio je da je došlo do preuređivanja, ali nije precizirao kojeg tačno.
Do više dokaza o preuređivanju dvorca u hotel, BBC nije uspeo da dođe.
Radnici koji su bili u dvorcu govore da ima novi koncept - apartmanski hotel.
Dvorac je ranije imao drugu funkciju, a o ovoj novoj saznali su iz medija.
U nekim biografijama bivših radnika, ali i na sajtovima pojedinih izvođača radova, navodi se da je ovo „državna rezidencija" ili „rezidencija Vladimira Putina".
Prema pisanju ruskih medija, kompanija „Aэrokompleks", koja je obezbedila opremu za heliodrom, svrstala je pansion u Praskovjevki među rezidencije predsednika.
Takođe su otkrili slično pominjanje u prezentaciji kompanije „Profirma", dok je „Novaja gazeta" pronašla istu referencu na sajtu kompanije „Optima komplekt stroj".
Svi sagovornici BBC-ja govore da ni za koga nije bila tajna da oni rade u „Putinovom dvorcu".
„Rotenbergovo ime nisam čuo nijednom, svi su govorili - Putinov", dodaje drugi radnik.
„Zvanično se objekat zvao pansion, tako je bilo napisano u radnoj dokumentaciji.
„Ali, naravno, nije bilo nikakvih govora o tome da je ovo apartmanski hotel - to bi bilo smešno.
„Svima koji su tamo radili bilo je kristalno jasno gde su došli", kaže Stanislav.
On se žali na ozbiljne mere bezbednosti koje su tamo važile: zaposleni su navodno prolazili kroz punktove sa detektorom metala, a telefoni sa kamerama bili su zabranjeni.
Ako su kojim slučajem kod radnika nalazili takve telefone, odmah bi im oduzeli propusnicu i udaljili bi ih sa imanja.
„Godinu dana sam koristio Nokiju 3310, odsečen od civilizacije", priseća se inženjer.
„Prosto mi je smešno kako neki mogu da lažu celu zemlju: da tamo ništa nije bilo sagrađeno, da to nije Putinovo", govori drugi radnik.
Prema njegovim rečima, pojedini radnici videli su ceo proces rada jer su na gradilištu bili gotovo sve vreme - 15 godina, koliko je trajala izgradnja.
Počeli su tamo da rade kada su imali između 18 i 20 godina, a sada su odrasli ljudi na pozicijima.
Moglo bi se pretpostaviti da se radnicima, uprkos velu tajnosti, sviđalo da rade na imanju koje važi za „Putinov dvorac".
Ipak, nije baš tako.
Pojedinci su se žalili da im plate kasne.
Jedan od njih kazao je da je na platu čekao i do tri meseca, ali da su na kraju ipak isplaćivali.
Drugi, pošto je dao otkaz, nije dobio više od 50 hiljada rubalja koje su mu pripadale.
„Posao si mogao da izgubiš očas posla: ukoliko si napravio pauzu, pa seo na Putinovu fotelju - iste sekunde sledio ti je otkaz", ispričao je jedan od inženjera.
Uprkos ovome, minimum dvojica intervjuisanih građevinskih inženjera ne bi imalo ništa protiv da se jednog dana vrate na imanje.
Oni to vide kao prinudnu meru, ali rad na južnom moru im zvuči primamljivije od alternativnih predloga, poput službenih putovanja na sever.
Arkadije Rotenberg, samoprozvani vlasnik kompleksa, nije odgovorio na pitanja BBC-ja.
Šta se tamo nalazilo do rušenja?
Dvorac i sve oko njega bili su u potpunosti funkcionalni do početka rekonstrukcije, potvrđuju sagovornici BBC-ja.
Većina bivših zaposlenih, sa kojima je BBC razgovarao, nije sigurna da su predsednik ili visoki ruski funkcioneri posećivali ovo mesto.
Jedni govore da je Putin bio u dvorcu nekoliko puta.
Drugi kažu da su ga neki visoki zvaničnici posećivali s vremena na vreme i da su tokom tih poseta uvođene stroge mere bezbednosti, kao i ograničenja u kretanju zaposlenih.
Jedan od radnika, koji je boravio na teritoriji dvorca u jesen 2011, objašnjava da su žurili da završe radove do 8. oktobra 2011.
„Tada je trebalo da stigne 'ćale'. Tako su zvali vlasnika", pojašnjava on.
Ovaj datum potvrđuje još jedan radnik.
Međutim, ne znaju da li je vlasnik došao tog dana..
Mesec dana pre roka bilo je gotovo ukrašavanje objekta, a neke sobe su već bile nameštene, nastavlja on.
„Baš smo žurili", priseća se on.
Na ulazu u dvorac stajala su vrata sa dvoglavim orlom.
„Kada sam video vrata, shvatio sam gde sam dospeo. Mislio sam da će možda biti rezidencija za prijem zvaničnih poseta", govori radnik.
Prema njegovim rečima, u to vreme zgrada je već imala pozorište sa ložama na spratu, kao i bioskop sa projektor-salu.
„Neke sobe su među radnicima bile poznate i kao 'Putinova soba' ('njegova soba'), 'sobe ćerki', 'majčina soba'", priča drugi radnik.
A amfiteatar je, kako kažu dvojica radnika, zapravo bio letnji bioskop.
Iz njega se odozdo pružao led ekran, ali su ga nedugo zatim razbili.
Prema rečima drugog radnika, svi betonski nosači i ostale građevine, vidljive sa mora, bile su kamuflirane.
„Na betonu su oslikavali planine, drveća, travu, kamenje. Kamuflirali su i zgrade, okna liftova, ograde, stepenice.
„Ponekad se dešavalo da od penopleka prave kamenje koje bi služilo da sve to sakrije.
„Ukoliko se boja objekta na udaljenosti od 10 kilometara, kada se gleda kroz visoko preciznu optiku, nije stapala sa prirodom, morali smo ponovo precrtavati", kaže on.
Na samom početku su na rtu sagradili marinu, kazala su dvojica radnika.
Međutim, prema rečima jednog od njih, prva oluja ju je oduvala.
Kako objašnjava inženjer, upoznat sa procesom gradnje, rtovi nisu uobičajena mesta na kojima se grade marine jer su tu izložene talasima.
Zatim su oko nje sagradili zaštitne barijere.
Na plaži se takođe nalaze kućica i strelište sa metama dužine oko 500 metara, ispričali su radnici.
Ono je, prema rečima jednog od njih, namenjeno zaposlenima na graničnom prelazu koji se nalazi u blizini.
Pored crkve nalazi se 6-8 skulptura „nekih careva sa mačevima", kaže drugi radnik.
Prema još jednom svedočenju, skulpture postoje i u japanskom vrtu, tik uz dvorac - „tamo rastu trešnje i druge vrlo retke vrste drveća".
„Bazen me je ostavljao bez teksta, savršen je - ni talasa, ni povetarca. U ravni je sa podom. Gledaš i ne vidiš da je tu voda. Tek kada ga dodirneš, shvatiš da si napravio talaščić", priča Igor.
Dodaje da bi voleo da vidi diskoteku sa bazenom kako radi.
„Jedino lepo što je bilo napravljeno je bungalov - dvospratna zgrada sa bazenom koja se nalazi u blizini dvorca. Veliki zidovi, fotelje, stolovi…
„Sve je ukrašeno nekim skupim drvetom. Čak nije bilo potrebe za lakiranjem, samo po sebi je bilo glatko i čvrsto.
„Posedovala je trpezariju i prostor za goste. Deo bazena kao da je izlazio van zgrade - mogao si se okupati napolju, pogledati u more i vratiti se natrag", divi se drugi građevinar.
Prema rečima radnika, u sklopu kompleksa konstantno su nešto dorađivali i prerađivali.
„Čini mi se da su tamo 'prali pare' - grade i ruše, grade i ruše. Dođe neko, tom nekom se ne svidi i hajmo Jovo nanovo. I tako stalno", govori jedan od radnika.
„Primera radi, tamo je bio ogromni sportski kompleks, mermerna teretana sa desne strane zamka. Skupa gradnja neobičnog sklopa.
„Bio sam zapanjen kada je došao bager i počeo da je ravni sa zemljom. Onda su na tom mestu sagradili restoran, a teretana je bila tu dve, tri godine", dodaje on.
Prema rečima jednog od građevinara, projekat je obnavljan između 15 i 20 puta.
Neke radnike čudi što se ovakve stvari mogu događati na projektima ovih razmera.
„Kada sam se tu zaposlio, mislio sam da će na gradilištu ovog nivoa sve biti idealno.
„Međutim, kada sam ušao u sistem, bio sam šokiran totalnim javašlukom, čak ni sam kupac ne može da se odluči šta do kraja želi da vidi tamo", govori jedan od njih.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Naslovna strana )