Vaš i moj Montenegro
Pred čitaocima je nova poema Lidije Vukčević, crnogorske pjesnikinje, esejistice i prozne spisateljice
Vi naravno imate vaš a ja svoj Montenegro
Vaš je u plamtećim jezicima uzdignut do simbola
U mojem sviću plavičaste zore i gase se u ljubičastim sumracima
Vi, vi imate svoje drevne metafore za riječi da biste ga opisali
Ja, ja ga ne pjevam, jer on sam pjeva iz mene svoje napjeve
Vi, vi mislite da ga poznajete gledajući u drevne mačeve i sablje
Ja, ja ga vidim u očima svojih predaka i njihovim zavjetima
Vi, vi fantazirate idući njegovim strmoglavim putevima
Ja, ja vam kažem: za njima su moje baštine i trud mojih praotaca
Vi, vi ga pohodite snatreći da ga jednom osvojite i imate kao medalju
Ja, ja ga ne posjedujem jer on ima mene trajnu svoju zatočnicu
Vi, vi ste njegovi putopisci jer mnoge ste slične krajolike vidjeli
Ja, ja vam kažem neusporediv je i ne možete ga ničim omeđiti
Vi, vi i ne slutite koliko ste ništavnih poredbi izgovorili da biste ga ocrtali
Ja, ja ga mogu zazvati u u snu i na javi i ne treba mi metafizika jer
Moj je Montenegro na njoj sazdan kao na nesmiljenoj volji bogova
Vi, vi ako i imate njegove djevuške nemate snove njihovih mladosti
Ja, ja se ne bih natjecala s njihovim jezicima u svakoj zmija spi
Vi, vi se takmičite s njegovim mladićima, jer su vam trn u oku
Ja, ja neću ništa o njima reći jer svaki je nenadmašan i kipti mu
vino jezikom i jagodicama
Vi, vi lutate jezerima i rijekama svog Montenegra ne biste li pronikli u njegove tajne a ja ću vam reći niste doživjeli njegove vihore ni ćudi mu strane
* * *
Vaš je Montenegro mjesto čarobno jer brbljate o njemu na koncu putovanja
Ja ću vam reći da niste iskusili pustolovinu jer ona se pojavljuje u svicima ili
Mlazevima što ih svitanje prosiplje po bunovnim planinama ili ludom moru
Vi, vi biste ga najradije uredili svojim zakonima, svrstali i u korice knjiga
umetnuli
Ja, ja vam ponavljam, divlja je to krajina, plemenici njom vladaju ne znate im
volju niti poznajete ćud
Moj Montenegro zemlja je mojih predaka i postojbina tamnih anđela, skupocjeni konak i rijetka mahala i nitko njom ne vlada do bremenita vremena
Vaš je Montenegro zakupnina Zapada što ju uglazbljujete po svojem sluhu
Moj, moj je Montenegro ovlaš ugođena gitara i njene su strune umorne od
nemirnih prstiju
Ja, ja vam kažem moj je Montenegro zlatna simfonija septembra a vi
Vi ga slutite u aprilskim akvarelima, vi, vi ga posvajate a ja, ja vam kažem
Ne možete usvojiti ono što se nasljeđuje, jer moj je Montenegro u plesu
Mojeg glasa i u gipkim kretnjama mojih sunarodnjaka
u runu vitoroga i u kriku zvijezde
Zato, okanite se vaše fantazije, ne ozbiljujte je, vratit će vam se naopaka
Moj je Montenegro srebrena očevina duhaništa i vinograda,
s nenadmašnim suhomeđama i terasastim imanjima
Moj je Montenegro južna bašta puna maslinika i stabala smokava, a
Vaš, vaš je šarena razglednica
Moj, moj je Montenegro ljuta rana izgnanstava i prijeka riječ zastala na vrhu usana
Vaš je Monenegro izvidnica avanturista i petparačka slikovnica
Moj je Montenegro zemlja lokvanja i mogranja, ćutanja i zebnje
Vaš taštih varošana i urešenih perjanika
Jer vi ne znate ništa o modrim nebesima nahija niti o
Poemi kamena, vi ne poznajete njegove jezike ni šumnost prešućenih kletvi
Vaš je Montenegro dobro uhranjeni privid a moj, moj je vječna uobrazilja što
odzvanja s dna plaha srca
Galerija
( Lidija Vukčević )