Dogovor o eurozoni, odbrani i Bregzitu, nepremostiva neslaganja oko suzbijanja ilegalne imigracije

Lider zemalja Evropske unije (EU) su se na zasjednju u Briselu dogovorili da ojačaju zonu eura i Evropsku monetarnu uniju (EMU), pokrenuli novu odbrambenu strukturu i odobrili ulazak u drugu fazu izlaska Velike Britanije iz članstva EU, ali su nepremostiva ostala neslaganja oko buduće politike suzbijanja ilegalne imigracije.

To su na konferenciji za medije, na završetku dvodnevnog samita EU, izjavili lideri Njemačke i Francuske, Angela Merkel i Emanuel Makron, naglasivši da su svi lideri Unije podržali jačanje zaštite spoljnih granica Unije i zaustavljanje ilegalne imigracije.

Oni su, međutim, izrazili žaljenje što nije bilo podrške i za "unutrašnju solidarnost", a to znači da i članice EU na istoku Evrope prihvataju dio migranata.

Zemlje Višegradske grupe tvrde da bi to ugrozilo njihov socijalni standard i identitet, a iskustva zemalja na zapadu Evrope pokazuju da naročito muslimanski doseljenici nisu u stanju da se uklope u tamošnja društva i, štaviše, iz njihovih sredina se regrutuju teroristi.

Kancelarka Merkel je željela da podvuče da "solidarnost ne može postojati u jednom, a da je nema u drugom dijelu Evrope", što je bila kritika Mađarskoj, Poljskoj, Češkoj i Slovačkoj čije vođe su ponudile 35 miliona eura najugroženijoj zemlji Unije, Italiji, za čvršću zaštitu spoljnih granica u Sredozemlju od navale imigranata, ali su odlučno odbili predložene kvote za prihvatnje imigranata.

Makron je naglasio da će do juna o tome morati da se postigne saglasnost, a predsjednik Evropskog savjeta Donald Tusk, koji je ocijenio da "kvote ne funkcionišu" naveo je da će nagodba o imigraciji biti veoma teška.

Da je ilegalna imigracija veliki problem koji ugrožava jedinstvo i stabilnost EU svjedoči i činjenica da su se francuski predsjednik Makron i italijanski premijer Paolo Đentiloni dogovorili da pošalju zajedničke vojne snage u Libiju i razbiju tamošnje grupe organizovanog kriminala i islamskih ekstremista koji uz ogromne zarade švercuju migrante u Evropu.

Obavještajni izvori EU su stavili do znanja da potencijalno iz Afrike u Evropu može krenuti talas od 20 miliona migranata.

Pariz i Rim će radi sprječavanja navale ilegalne imigracije takođe organizovati zajedničke vojne snage s državama južno od Sahare, odakle dolazi većina migranata, a to su Burkina Faso, Čad, Mali, Mauritanija i Niger.

Kancelarka Merkel i predsjednik Makron su izrazili zadovoljstvo zbog dogovora s britanskom premijerkom Terezom Mej o uslovima za pokretanje druge faze "razdruživanja" s Velikom Britanijom jer je ona potvrdila spremnost Londona da prije izlaska iz EU u martu 2019. isplati Uniji britanska dugovanja u visini od preko 40 milijardi eura, kao i da se povoljno riješi položaj državljana EU u Velikoj Britaniji i uvede vrlo "propusna", vjerovatno samo elektronska granica između Sjeverne Irske i Republike Irske, članice EU. U drugoj fazi pregovora o Bregzitu će morati da se nadje rešenje za buduće naročito trgovinske i druge odnose Velike Britanije i EU. Predsednik Makron i kancelarka Merkel su naglasili rešenost da se zona evra, u kojoj sad sve zemlje beleže privredni rast, ojača bankarskom unijom i drugim merama, ali je Angela Merkel predočila da je stav Berlina da to znači da zona i nova unija moraju time biti i konkuretniji. Makron je dodao da se čeka na formiranje nove nemačke vlade da bi se dobio odgovor i u kojoj meri su prihvatljivi francusku predlozi za uvodjenje neke vrste ekonomske evrozone, mogućih investicija u celoj zoni i stvaranje Evropskog monetarnog fonda koji bi bio garant stabilnosti. Francuski predsednik je ukazao i na to da se u "radionici evropske obnove", koju je on predložio, očekuje i dogovor o reformi trgovinske politike, s ključnom stavkom zaštite strategijskih tehnologija i budućih preciznijih mera anti-dampinga. Angela Merkel je stavila do znanja da Nemačka i Francuska igraju ključnu ulogu u Evropi i da Evropska unija napreduje onda kad taj dvojac dobro saradjuje.

( MINA )