Božo Osmajlić - napadač i magistar

Božo Osmajlić je napadač Jezera, bio je član šampionske generacije OFK Titograda, tadašnje Mladosti, iza sebe ima četiri prvoligaške sezone, sa Beranama i Iskrom je, kao i sa Jezerom, izborio plasman u prvoligaški rang...

Osmajlić će, međutim, uskoro da bude i magistar političkih nauka, nakon što je osnovne studije na Univerzitetu Crne Gore završio u roku.

- Ostao je još samo magistarski rad - kaže 27-godišnji Osmajlić, koji je akademsku karijeru gradio paralelno sa fudbalskom.

Zaposlen je u Ministarstvu finansija, vikendima je njegov posao da daje golove...

- Nije lako bilo uskladiti sve obaveze, ali obrazovanje, kasnije i posao, značajni su mi za egzistenciju, dok fudbal za mene predstavlja nešto što i dalje najviše volim da radim. I kada se čovjek dobro organizuje, kada ima svoje ciljeve i želi da ih ostvari, sve je moguće - kaže Osmajlić u razgovoru za “Fer Igru”, magazin Sindikata profesionalnih fudbalera Crne Gore (SPFCG).

Iako je fudbal ljubav i strast, nijednog trenutka, kaže, nije ni razmišljao da zanemari studije...

- Porodica je imala veliki uticaj, moja majka je učiteljica, tako da sam imao i podršku, ali i neku vrstu obaveze da se posvetim školovanju. I ja sam bio svjestan šta mi to donosi i kakvu sigurnost dobijam, jer sa fudbalom nikada ne znaš - potrebno je sreće, konkurencija je velika, jedna povreda može sve da promijeni... - kaže Osmajlić.

Dok je bio na studijama „birao“ je klubove u kojima je mogao da postigne i jedno i drugo...

- Potrebno je dosta odricanja sa moje strane, a razumijevanja u klubovima. Tamo gdje sam igrao uvijek sam davao sve od sebe, ljudi su to vidjeli, imali su razumijevanja, a i dobijao sam podršku... Mislim da sam se i ostvario na tom polju, jer sam paralelno sa studijama, osvojio titulu i Kup u Crnoj Gori sa OFK Titogradom, tri puta sam bio šampion Druge lige, a u prvom dijelu tekuće sezone bio sam važan igrač prvoligaškog Jezera. Nisam obezbijedio egzistenciju, to je i nemoguće u našem fudbalu, ali imam diplomu, posao... Bilo je i nekih ponuda da idem u inostranstvo da igram fudbal, ali odlučio sam da ostanem, da nastavim studije - ističe Osmajlić, koji je u jesenjem dijelu sezone upisao 16 nastupa i postigao tri gola.

Biti zaposlen u instituciji kakvo je Ministarstvo finansija i igrati fudbal na najvećem nivou u Crnoj Gori nije lako...

- Kada smo radili u vanrednim uslovima, zbog koronavirusa, imali smo dežurstva. Tako sam bio dežurni ponedjeljkom, nakon posla put u Plav, treninzi utorak i srijeda, pa nazad u Podgoricu, na dežurstvo u četvrtak, pa ponovo u Plav petkom, utakmice subotom ili nedjeljom... Bilo je naporno, ali dinamično i zabavno, na kraju i uspješno, jer smo prošle sezone ušli u Prvu ligu, a u jesenjem dijelu prvenstva imali sasvim dobar učinak za povratnika - kaže Osmajlić.

Ove zime bilo je, priznaje, drugačije...

- Imali smo baš dosta posla u ministarstvu, puno radno vrijeme... Saigrači su bili na pripremama u Budvi, ja nisam mogao... Ali, biću tu u prvenstvu, da pomognem što najviše budem mogao - ističe Osmajlić.

Iako je stekao diplomu na Fakultetu političkih nauka, a uskoro će postati i magistar, planira i da se školuje za trenera...

- Imam to u planu, sačekaću još neko vrijeme, da dobijem uslov da preskočkim Uefinu C licencu i krenem od naredne faze. Volim fudbal, želio bih i da ostanem na neki način u fudbalu i sportu, kao trener, sportski radnik... - zaključuje Osmajlić.

Sve je više fudbalera koji se paralelno školuju

Primjer Boža Osmajlića je jedan od rijetkih na crnogorskoj fudbalskoj sceni...

- Mislim da se vremena mijenjaju i drago mi je zbog toga. Sve više momaka koji igraju fudbal paralelno se školuju... Mislim da je to pravi put, jedini put, jer, kao što sam rekao, fudbal je pun izazova i uvijek treba misliti o budućnosti. Može da se nađe vrijeme za sve, sada postoje i odjeljenja sportske Gimnazije za srednjoškolce, veliki broj privatnih univerziteta, sa olakšanjima i razumijevanjem za sportiste - ističe Osmajlić.

( Aleksandar Radović )