Evropa da se vrati u karantin

Evropljani treba da se „vrate osnovama“ i ponovo uvedu mjere karantina kako bi se izborili sa porastom stope zaraze koja je zabilježena u polovini regiona posljednjih nedjelju dana, saopštila je Svjetska zdravstvena organizacija.

Hans Kluge, direktor SZO za Evropu, kazao je da novi podaci ukazuju na porast od devet odsto novih slučajeva obolijevanja od kovida-19, u zabrinjavajućem razvoju događaja za opterećene zdravstvene sisteme širom kontinenta.

Naglašavajući da programi vakcinacije već smanjuju transmisiju i broj hospitalizacija, potrebno je vrijeme da ta strategija pruži pune rezultate, kazao je on.

Vakcinacija je počela u 45 država u evropskom regionu, saopštila je SZO. Međutim, stepen pokrivenosti ostaje mali čak i u 27 država članica EU, gdje je svega sedam odsto populacije primilo vakcinu.

„Bilježimo rast broja zaraženih u centralnoj i istočnoj Evropi. Novi slučajevi su takođe u porastu u nekoliko zapadnih evropskih država, gdje je stopa zaraze već visoka. „Tokom kontinuiranog pritiska na naše bolnice i medicinske radnike evropski susjedi su izrazili solidarnost. Ipak, nakon više od godine pandemije naši zdravstveni sistemi ne treba da budu u toj situaciji. Potrebno je da se vratimo osnovama“, kazao je Kluge.

On je, kako prenosi „Gardijan“, rekao da vlade treba više da ulažu u identifikaciju sojeva virusa i unaprijede sisteme testiranja, praćenja kontakata i karantina. Takođe je pozvao vlade da učine sve što je u njihovoj moći da izbjegnu „zamor od pandemije“ koji vodi do kršenja mjeri socijalne distance. „Treba da potisnemo širenje virusa koristeći mjere za koje znamo da djeluju. Vakcinacija već spasava živote budući da broj preminulih i hospitalizovanih pada, ali za vakcinaciju populacije je potrebno vrijeme“, kazao je on.

Dok su evropske vlade pod pritiskom da obezbijede vakcine i ubrzaju proces imunizacije, Italija je juče blokirala izvoz 250 000 doza vakcine AstraZeneka Australiji u eskalaciji sukoba sa ovom anglo-švedskom kompanijom. U prvoj takvoj intervenciji prema kontroverznom programu izvoza EU, italijanska vlada je, uz podršku Evropske komisije, naredila da doze ostanu u bloku.

Ovaj potez će uznemiriti one koji smatraju da EU usvaja protekcionistički pristup kada su u pitanju vakcine. Komisija međutim tvrdi da joj nije namjera zabrana izvoza.

EU je ušla u spor sa AstraZenekom nakon što je ta kompanija obavijestila zvaničnike da će kasniti sa isporukom vakcina bloku usljed problema u jednom od evropskih proizvodnih postrojenja.

Astrazeneka ima proizvodna postrojenja u Belgiji, Holandiji, Njemačkoj I Italiji. Australija je kupila 53 miliona doza od ove kompanije, čija je isporuka trebalo da počne ovog mjeseca.

Mehanizam prema kojem je snabdjevačima vakcina potrebno odobrenje za izvoz iz EU uveden je zbog bojazni da se doze proizvedene unutar bloka uglavnom isporučuju Velikoj Britaniji.

Zbog nedovoljnih zaliha vakcina vlade Italije i Njemačke juče su donijele odluku da osobe koje su se u posljednjih šest mjeseci oporavile od kovida-19 prime samo jednu dozu vakcine.

Preporuke italijanskog ministarstva zdravlja odnose se na osobe koje su se razboljele ili kojima je dijagnostifikovan koronavirus ali su bile bez simptima u periodu od tri do šest mjeseci uoči previđene vakcinacije.

U svojim preporukama, njemačka komisija za vakcine je saopštila da jedna doza treba da bude data šest mjeseci nakon što je osobi potvrđeno prisustvo virusa.

Na ovakav pristup u cilju uštede vakcina ranije su se odlučile Francuska i Španija. „Ova vrsta racionalizacije doza ima smisla, a davanje druge doze nekome ko već posjeduje određeni stepen prirodnog imuniteta je možda nepotrebno“, kazao je za Rojters Čarls Bengam, profesor i šef odsjeka za imunoligiju na Imperijal koledžu u Londonu.

SZO je takođe saopštila da druga dozu vakcine za osobe koje su već bile pozitivne može biti odložena do šest mjeseci od infekcije ukoliko su zalihe vakcina ograničene.

Sa druge strane, Evropska medicinska agencija (EMA) u srijedu je navela da nema dovoljno dokaza na osnovu kojih bi preporužila izmjene režima doziranja za vakcine protiv kovida-19.

Ranije juče, njemačka vlada je odobrila upotrebu vakcine AstraZeneka za osobe starije od 65 godina.

Ovakvi potezi su najnoviji primjeri kako vlade brzo mijenjaju politiku u žurbi da vakcinišu populaciju.

Nakon što je nekoliko članica EU, uključujući Mađarsku i Slovačku, naručilo rusku vakcinu, EMA je juče saopštila da razmatra odobravanje Sputnjik V za upotrebu u bloku. U saopštenju evropske medicinske regulatorne agencije navodi se da će razmotriti podatke kliničkih testiranja i procijeniti usklađenost Sputnjika V sa uobičajenim standardima EU za efikasnost, sigurnost i kvalitet. Kiril Dmitrijev, izvršni direkror RDIF investicionog fonda koji promoviše Sputnjik V na međunarodnom nivou pohvalio je odluku EMS kao važan trenutak za Rusiju.

„Sputnjik V može da djeluje kao most između Rusije i Evrope, ali njena upotrebe ne treba da bude na meti političkog prepucavanja“, kazao je Dmitrijev za Rojters, pohvalivši Njemačku, Francusku, Italiju i Austriju zbog, kako je kazao, njihovog pragmatičnog pristupa Sputnjiku V.

Dmitrijev je kazao da Moskva može da obezbijedi vakcine za 50 miliona Evropljana počev od juna ukoliko vakcina dobije odobrenje na nivou EU, dodajući da očekuje da će nekoliko dražva ovog mjeseca odobriti upotreu Sputnjika V na nacionalnom nivou. Dmitrijev nije naveo na koje države se to odnosi.

Evropska komisija juče je saopštila da ne pregovaa o kupovini Sputnjika V za EU. Blok je do sada odobrio vakcine Fajzer/BioNTek, Moderne i AstraZeneke, dok je u toku razmatranje odobrenja za vakcine KjurVaka i Novavaksa. Odluku od vakcini kompanije Džonson end Džonson, koja se daje u jednoj dozi, EMA će saopštiti 11. marta.

Izrael, Austrija i Danska sklopili savez za snabdijevanje vakcinama

Izrael, Austrija i Danska su juče saopštili da će osnovati zajednički fond za istraživanje i razvoj, a moguće i proizvodne kapacitete za vakcine protiv kovida-19 kako bi se pobrinuli da imaju dugoročne zalihe za revakcinaciju ili za suprotstavljanje novim mutacijama virusa.

Nakon što je ugostio lidere Austrije i Danske i priredio im obilazak izraelske teretane otvorene za one koji imaju dokument da su vakcinisani ili da su se oporavili od kovida-19 i razvili imunitet, premijer Benjamin Netanjahu je najavio pakt.

„Kada se završi ovaj ciklus bolesti niko nam ne garantuje da se neće vratiti. Ne znamo koliko dugo će vakcine djelovati“, kazao je Netanjahu na zajedničkoj konferenciji za novinare. „Stoga, moramo da zaštitimo naš narod od ponavljanja pandemije ili mutacija“.

Austrijski kancelar Sebastijan Kurc kazao je da je „veoma zadovoljan“ inicijativom EU po pitanju vakcinacije „ali takođe treba da sarađujemo na svjetskom nivou“.

Evropska komisija je saopštila da su države članice slobodne da sklapaju odvojene sporazume ukoliko to žele.

Trilaterelni pakt će, kako je naveo Kurc, uključivati investicije u proizvodna postrojenja u Evropi i Izraelu, a svaka država će doprinijeti najbolje što može u proizvodnom ciklusu.

Danska premijerka Mete Fredriksen je kazala da njena zemlja želi da proširi svoje proizvodne kapacitete.

Netanjahu je istakao da je 90 odsto odraslih Izraelaca primilo jednu dozu vakcine ili se oporavilo od virusa. „Držaćemo se zajedno, države vakcinacije“, kazao je on o sporazumu sa Austrijom i Danskom. „Dogovorili smo se da ako druge države žele da nam se pridruže, razgovaraćemo o tome i poželjeti im dobrodošlicu“, kazao je Netanjahu koji je vakcinaciju stavio u centar kampanje uoči izbora 23. marta.

( Nada Bogetić )