Odlučio da postane fudbalski sudija kako bi savladao vlastiti ego: "Ja sam žrtveni jarac..."
Duvanje u pištaljku relativno je skorašnje zaduženje za Imba, 45-godišnjeg instruktora za komunikacije iz Genta, u Belgiji
Ako ste neko koga lako uznemiri ono što drugi ljudi urade ili ne urade, možda ćete poželeti da zastanete i poslušate Frederika Imba.
Kad je Imbo shvatio da reaguje na svaku sitnicu u životu, kao što je iznervirani vozač koji rubi i blica svetlima pozadi, ili hotelski recepcioner koji ga je hladno dočekao, odlučio je da mora da uradi nešto po tom pitanju.
I zato je postao fudbalski sudija.
Veza između te dve stvari nije očigledna, ali Imbo za BBC kaže da je postati sudija bila upravo ona vrsta ranjivosti koja mu je bila potrebna da bi se uhvatio u koštac sa svojim problemom.
Zato što ljudi nikad ne viču pozitivne ili podsticajne stvari sudijama.
Ali to nije ništa lično.
„Ja sam žrtveni jarac. Očigledno nikad nisam u pravu. Uvek je sve moja krivica", rekao je Imbo tokom TED konferencije početkom godine.
„I želeo sam da naučim kako da sve to ne shvatam lično."
- Da li poznajete sebe tako dobro kao što mislite
- Kako reći „ne“: Četiri načina da odbijete zadatak na poslu
- Zašto su neki ljudi okrutni i uživaju u tuđem bolu
Duvanje u pištaljku relativno je skorašnje zaduženje za Imba, 45-godišnjeg instruktora za komunikacije iz Genta, u Belgiji.
On je osnivač Imburlinga, kompanije koja ljude uči kako da komuniciraju efikasno preko prezentacija, radionica i sesija jedan-na-jedan.
On za BBC kaže da je diplomirao na pozorišnoj umetnosti i glumio u filmovima i TV serijama, ali da nikad zapravo „nije bio dovoljno talentovan da se probije kao glumac".
Tokom sesije rol-plejinga, Imbu se javila ideja o egu, koji za potrebe njegovog pristupa on opisuje kao „loš deo nas koji uvek želi da bude u pravu. On je kao detence."
Potom je počeo da shvata da kad se često hvata za ono što drugi ljudi rade ili ne rade, to ne govori njegov svesni um; to je njegov ego.
- Zašto su neki ljudi izuzetni
- Kako se naša ličnost menja dok starimo
- Zašto su neki ljudi okrutni i uživaju u tuđem bolu
„Nije do mene"
Imbo je smislio dve strategije da izađe na kraj sa situacijama kao što je ova.
Može sebi da kaže da ta druga osoba ima loš dan, a on je taj koji je izvukao deblji kraj i ne radi se uopšte o njemu - što je najčešće tačno.
Ili može da prizna da se ponekad zaista radi o njemu: ponekad su ljudi nezadovoljni i napadaju ga zbog njegovih dela - a onda on mora da nađe način da se pomiri sa tom idejom.
„Rekao sam, u redu, najbolji način da se zaista testira ova teorija je da se pronađe kontekst u kom ću ja biti stavljan na probu, u kom ću biti ranjiv kad je u pitanju neshvatanje stvari lično", kaže Imbo.
Nema ničeg beznačajnog kad ste sudija, u profesionalnom ili amaterskom fudbalu.
Tu sve pršti od uvreda, zastrašivanje, zlostavljanja.
„Igrači su stvarno grubi. Stvarno, stvarno grubi", kaže Imbo.
„Viču vam šta god im padne na pamet. Priđu vam blizu, unesu se u lice i kažu: 'Nemaš pojma o fudbalu', ili 'Šta je s tobom, ne umeš da koristiš mozak?'. To su vam igrači."
Zlostavljanje sudija, naravno, nije samo pitanje povređenog ega, već pravi razlog za zabrinutost u ovom sportu.
Nedavno je dobrotvorna organizacija „Podrška sudijama u Velikoj Britaniji" saopštila da je došlo do „masivnog porasta broja zvaničnika na utakmicama koji traže podršku na dežurnim telefonima za pomoć, govoreći da se igrači ponašaju kao „životinje koje su bile zatvorene u kavez" nakon što su pušteni iz izolacije zbog korona virusa.
Problem ima duboke korene, prema „Trećem timu", kompaniji koja uči sudije otpornosti.
Godine 2018. postojalo je 7.000 registrovanih sudija u Velikoj Britaniji, a njih 200 odlučilo je da napusti igru, plašeći se ili okusivši na vlastitoj koži napade i pretnje nasiljem od igrača, trenera i navijača.
Ali bez obzira na to, čak i u normalnim okolnostima, sudijama je potrebna ogromna količina mentalne snage da se izbore sa samokritikom, nesigurnostima i svim drugim negativnim razgovorima sa samim sobom koji prate njihovu anksioznost.
Sreća u nesreći je da kad mentalno očvrsnete kao sudija, to može da vam pomogne u svim drugim sferama života.
„Toksični ego"
Stručnjaci kao Rajan Holidej, autor bestselera „Ego je neprijatelj" već su odranije upozoravali da „toksični ego" može da učini da naša sreća zavisi od spoljne potvrde.
Može da nas navede da tražimo pohvale, priznanja, lajkove na društvenim mrežama.
U procesu traženja potvrde, ljudi rizikuju da ignorišu vlastite strasti, da postanu manje kreativni i da nikad ne dožive pravi uspeh, kaže Holidej.
Ljudi sa naduvanim egom često misle da polažu pravo na sve i nisu u koraku sa stvarnošću.
Paradoksalno, oni postanu žrtve vlastitih nerealnih očekivanja kad im realnost uzvrati udarac i budu prisiljeni da se izbore sa visokim padom sa svog pijedestala.
Osećaj nadmoćnosti i nisko samopoštovanje dve su strane istog novčića.
Ali kako da zauzdamo vlastiti ego?
Žirafa i šakal
Imbo koristi životinjsku metaforu koju je smislio Maršal V. Rozenberg, osnivač teorije zvane nenasilna komunikacija, da opiše dve sučeljene osobine prisutne u svima od nas.
Šakal je autoritativan i osuđujući. Žirafa je istovremeno nežna i snažna.
Prva je „uvek egoistična i želi da bude u pravu", kaže Imbo.
Druga je dobrodušna i želi da se „poveže i razume".
Život s obe ponekad deluje kao kontradikcija sa kojom je nemoguće izaći na kraj, priznaje on.
„Da budem iskren, srž mog bića mnogo je više povezan sa šakalom nego sa žirafom."
„Međutim, moje vrednosti su mnogo više u skladu sa žirafom.
„Zaista cenim poštovanje i jednakost, ali veoma se brzo pretvaram u šakala", objašnjava on.
Ali poenta je da ne birate između jednog ili drugog - već da ostavite prostor za oba.
Ako donese pogrešnu odluku tokom utakmice, na primer, Imbo kaže da voli da priđe oštećenom treneru i prizna svoju grešku.
„Kažem mu, možemo li da popričamo o tome? I to je sve što treba da uradim.
„Ton njegovog glasa odmah se menja, zato što komunicirate sa namerom da se povežete. Njegov ego spušta gard i govor tela se menja", kaže on.
„Čim je ukazano poštovanje njegovom egu, nastaje prostor za ranjivost, i u devedeset odsto slučajeva trener kaže: 'Da, napravili ste grešku, ali ni moja reakcija baš nije bila za pohvalu.'"
„Do mene je"
Prihvatanje kritike ume da bude teško, kaže Imbo, ali tu nastaju prave lekcije.
Jer ako se uvredimo kad nas neko kritikuje, to verovatno znači da su nas „dirnuli u živac" - neku našu nesigurnost ili osećanje sumnje u samog sebe ukorenjeno u prošlim iskustvima.
„Onda to znači: aha, ipak se radi o meni", kaže Imbo.
„To znači da imam neku nesigurnost u sebi i ponovo proživljavam nešto što mi se već desilo u prošlosti. Rekonstruišem neki bol koji sam osetio ranije."
Onda Imbo zna da je vreme da se bude „nežan prema sebi", da ukaže sebi malo ljubavi.
„Što više volite sebe, više prihvatate sebe, i onda su veće šanse da nećete više verovati da su drugi ljudi odgovorni za vašu vlastitu sreću", kaže on.
Kao posledica toga što je postao sudija, Imbo kaže da se oseća srećno „na održiviji način".
Ali ne morate da trpite zlostavljanje da biste to shvatili, naravno.
U svom predavanju na TED konferenciji, Imbo ima ingeniozan i manje drastičan način za prenošenje iste poruke: on vadi novčanicu od 20 evra iz džepa i pita ko je iz publike želi.
Gomila ljudi digne ruku.
On potom gužva novčanicu i baca je na pod.
Ruke su i dalje u vazduhu.
On je diže, žvaće, ispljune na pod, izgazi.
Ali ruke su i dalje u vazduhu, na kraju krajeva, to je i dalje novčanica od 20 evra.
Imbo potom prenosi glavnu poruku.
„Ljudi mogu da vas napadaju, kritikuju ili ignorišu. Mogu da vas zgužvaju rečima, ispljunu ili čak pregaze", kaže on.
„Ali zapamtite, šta god da urade ili kažu, vi ćete uvek zadržati svoju vrednost."
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Svi članovi )