Zastava ima dva kraja

Nakon što je Sead izdevetan, prisustvovali smo pokaznoj vježbi: kako funkcioniše relativizovanje stvarnosti u realnom vremenu. Prvo je krenuo talas osude napada i apsolutna podrška Seadu, uglavnom na društvenim mrežama. Ljudi su bili revoltirani, a doprinijela je naravno činjenica da se Sead percipira kao jedan od onih koji ni mrava ne bi zgazili. Jedan od onih koji je otvorio prozor običnim ljudima da izraze svoj bunt i nadanja, da vidimo njihov običan dan kroz prizmu humora. Njegovom zaslugom postoji velika empatija ka sjeveru Crne Gore, jer je Sead svojom emisijom pokazao koliko je “Sjever“ zaveden, opljačkan, ponižen i iznevjeren. Da li je katkad bio oštar u prikazima, jeste, ali takva je stvarnost.

Kod nekoga se upalila lampica i morala se zaustaviti lavina podrške Seadu Sadikoviću jer šteti ideji da se profitira od pumpanja patriotizma. Očito organizovana kampanja je krenula sa šerovanjem izmontiranog snimka koji je mogao da se nazove i “Sead je prvi počeo“. To mu je bila svrha. Zatim su tviter botovi razvili priču o agresivnom provokatoru Seadu, da bi nakon toga i pro-Partija portali počeli da kače nepotpisane tekstove sa sumnjom u “napad na Seada“. Bio je to čas relativizovanja stvarnosti.

Sve se relativizovanjem može svesti na prosto, sve se može opravdati, opovrgnuti, žrtva može postati nasilnik i zločinac, mirotvorac ratni huškač, a dokazani patriota neprijatelj države. Sveto trojstvo kao sprega botova, partije i portala može da učini čudo, od bijelog napravi crno.

Ali ako bi se pogledali u ogledalo, Partija je od Liberala maznula platformu i naslonila se na njihovu antiratnu priču. Takođe, Partija je ukrala čak i litije, tačnije auto-litije, te kreirala patriotske auto-kolone. Što onda ne bi i od Seada napravili agresora?

Ako je Sead uspješno predstavljen kao kavgadžija, najopasnije je što oni mogu spakovati što požele kome požele. Polazeći od podmukle ideje da “sve je relativno“, sumnja se lako proizvede. Tako je Sead postao onaj koji iz Ulice Slobode napada auto-kolone i otima zastave. Vidjelo se da recept postoji, sa sve onima koji jedva čekaju da napišu unaprijed dogovoreni facebook status koji će prenijeti portal blizak Partiji. Postoje “nikad nije kasno“ političari i kolumnisti, koji su spremni da se probude iz patriotskog sna i dokažu da imaju obraz kao đon, da i oni kakvim tekstom izdevetaju Seada, da mu mučki pridodaju dok je na podu. Protest podrške onima koji su izdevetali Seada je šlag na torti. Finale jednog velikog relativizovanja. Tako se želi pokazati masovnost, odnosno, to je vizualizacija i konkretizovanje sumnje. Sve su to termini koji postoje, funkcionišu i vidimo kako se lako zloupotrebljavaju u Crnoj Gori, u čarobnoj 2021. godini.

Kako se ekonomska i politička kriza bude produbljivala, nažalost, biće mnogih koji će na svojoj koži osjetiti isto što i Sead. Medijsko-patriotski topli zec koji je prošao on može biti pripremljen svakome ko bude javno iznosio svoj stav ili se bude branio kad ga napadnu. Kuda kolone patriota prođu, tu više patriotizma nema. Vidjeli smo da zastava ima dva kraja, a i da nema više ulica Slobode u Crnoj Gori.

Srećne ti rane Seade!

( Đuro Radosavović )