Kaluđerović: Fokus IRF-a na finansiranju tekuće likvidnosti
"Cilj je da se pruži sveobuhvatna finansijska i institucionalna podrška razvoju preduzetništva..."
Fokus Investiciono-razvojnog fonda (IRF) će u ovoj godini biti dominantno na finansiranju tekuće likvidnosti, kroz novi paket podrške s akcentom na mikro, mali i srednji segment privrede, saopštio je njegov predsjednik Odbora direktora, Velizar Kaluđerović.
On je kazao da će sve to imati za cilj očuvanje kontinuiteta poslovanja crnogorskih preduzeća i radnih mjesta.
"Takođe, nastavljaju se i kreditne linije za IPARD, za prozvodnju i preradu hrane, u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede“, rekao je Kaluđerović u intervjuu agenciji Mina-business.
IRF, prema njegovim riječima, u bliskoj saradnji s ministarstvima finansija i socijalnog staranja i ekonomskog razvoja ulaže veliki napor da obezbijedi nova sredstva od međunarodnih finansijskih institucija, prevashodno Evropske investicione banke (EIB), Razvojne banke Savjeta Evrope (CEB) i Francuske agencije za razvoj (AfD).
"Te finansijske institucije u kontinuitetu pokazuju da su pravi prijatelji Crne Gore i strateški partneri IRF-a, sa dodatnom podrškom u izazovnim i kriznim momentima, koje proživljava crnogorska, kao i svjetska ekonomija“, kazao je Kaluđerović.
On je podsjetio da je tokom prošle godine privredi odobreno 140 miliona eura dugoročnih kredita, od kojih IRF trenutno radi na realizaciji preko 40 miliona kredita koji su ostali neisplaćeni, kao i oko 140 miliona eura posredstvom faktoringa.
"Na taj način je u značajnoj mjeri iscrpljena raspoloživost sredstava od međunarodnih kreditora i redukovan sopstveni kreditni potencijal IRF-a. Pozicija IRF-a u ovoj godini se znatno promijenila, te trenutno nijesmo u mogućnosti da podržimo veće investicione projekte“, naveo je Kaluđerović.
On je saopštio da je prethodni predsjednik Odbora direktora u avgustu prošle godine obavijestio Vladu da se IRF nalazi u teškoj situaciji i da je zato neophodna podrška izvršne vlasti.
Tražena podrška je podrazumijevala dokapitalizaciju Fonda od države u vrijednosti od 50 miliona eura, ili obezbjeđenje određene pozajmice od države u iznosu ne manjem od 30 miliona eura.
Kaluđerović je rekao da je Vlada prethodnog premijera Duška Markovića, 13. avgusta prošle godine usvojila zaključke o odobrenju sredstava IRF-u u iznosu 30 miliona eura u cilju održavanja likvidnosti i ekonomske aktivnosti privrede.
"Nakon parlamentarnih izbora 30. avgusta ova sredstva nijesu nikada uplaćena IRF-u, a bivše rukovodstvo te institucije je, nakon promjene vlasti, bez obzira na tu tešku situaciju u kojoj se Fond nalazio, nastavilo s brojnim odlukama o odobravanju kredita, među kojima i onih za koje nije postojala saglasnost stručnih službi, zatim odlukama o odobravanju kupovine nepokretnosti, potpisivanju kolektivnog ugovora. Ove činjenice najbolje oslikavaju stanje u IRF-u kada je novo rukovodstvo stupilo na dužnost u januaru ove godine“, smatra Kaluđerović.
On je dodao da je IRF u prethodnom periodu dao značajan doprinos u ublažavanju posljedica uzrokovanih pandemijom koronavirusa, kroz tri paketa podrške privredi, kao i u implementaciji preporuka Centralne banke (CBCG) koje se odnose na odobravanje reprograma i moratorijuma subjektima koji su pogođeni COVID-19 krizom.
Komentarišući navode koji se često mogu čuti od parlamentarne većine da je IRF bio instrument prethodne vlasti i da je radio protivzakonito, Kaluđerović je kazao da se kriterijumi i uslovi za korišćenje sredstava IRF-a utvrđuju aktima poslovne politike Fonda uz saglasnost Vlade.
"Dakle, Vlada ima aktivnu ulogu u definisanju poslovne politike IRF-a, te se u tom smislu moglo govoriti generalno o uticaju na poslovanje Fonda. Ono što jeste moja uloga kao novog predsjednika Odbora direktora jedne ovakve finansijske institucije je da kroz brojne aktivnosti koje smo inicirali i koje su u toku bude napravljen presjek stanja u Fondu, kako bi se utvrdilo stanje kreditnog portfolija, potencijalni rizici, napravila revizija poslovanja i definisala strategija poslovanja za naredni period“, rekao je Kaluđerović.
On je napomenuo da je poslovanje Fonda takođe predmet kontrole CBCG, eksterne revizije i međunarodnih kreditora.
"Ukoliko se utvrdi postojanje bilo kakvih nepravilnosti, one će biti procesuirane i tretirane u skladu sa zakonom, kao što je i do sada bio slučaj kada smo, u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, skinuli oznaku tajnosti sa dokumenata koja se odnose na slučaj u javnosti poznat kao 'Abu Dabi fond'”, poručio je Kaluđerović.
Komentarišući kritike da je IRF neadekvatno alocirao kreditnu podršku privredi, prije svega da je izostajala podrška malom i srednjem biznisu, Kaluđerović je naveo da je poznato da je do januara ove godine IRF vodio istaknuti kadar Demokratske partije socijalista (DPS) i akter afere „Snimak“, Zoran Vukčević, koji je, između ostalog, istovremeno bio i predsjednik Odbora direktora i izvršni direktor IRF-a.
"Takva pozicija obezbjeđivala je i njemu i vrhu DPS-a da višemilionskim kreditima realizuju projekte preduzeća koja su prepoznata kao bliska vrhu tadašnje vlasti. Na isti način je prethodno rukovodstvo IRF-a tretiralo članove porodice predsjednika DPS-a Mila Đukanovića, kojima su i uslovima negativnog mišljenja stručnih službi odobravani višemilionski krediti“, saopštio je Klauđerović.
Za IRF će u narednom periodu, kako je poručio, biti jedino važno da li preduzeće ispunjava uslove i zadovoljava kriterijume koji su definisani programom kreditne podrške.
"Radićemo profesionalno i odgovorno, sa ciljem da sačuvamo svako preduzeće i radno mjesto u mjeri naših mogućnosti, te značajno potpomognemo oporavak ekonomije“, poručio je Kaluđerović.
On je rekao da je godišnjim planom IRF-a za ovu godinu, koji je Vlada usvojila 11. februara, jasno utvrđeno da će akcenat biti na finansiranju malih i srednjih preduzeća, čime je stvoren okvir za snažniju podršku tom segmentu, posebno za ciljne grupe pogođene krizom koju je izazvala pandemija koronavirusa.
"Imajući u vidu da smo zatekli iscrpljen kreditni potencijal IRF-a, trenutno nijesmo u mogućnosti da podržimo značajnije investicione projekte. Stoga poseban napor ulažemo u intenzivne pregovore s partnerskim međunarodnim institucijama u cilju sklapanja novih aranžmana kreditne podrške, kako bismo mogli podržati još značajniji broj preduzeća po principu da se mogu identifikovati multiplikativni efekti tog finansiranja na poljoprivredne proizvođače, preduzetnike, mikro, mala i srednja preduzeća koji se javljaju u ulozi dobavljača ili kooperanata“, objasnio je Kaluđerović.
Na pitanje kakva je razvojna strategija IRF-a i na čemu će se ona zasnivati, Kaluđerović je odgovorio da će strategija za okvir imati ekonomsku politiku definisanu od Vlade, sa ciljem da se doprinese stvaranju konkurentnog ekonomskog sistema koji će obezbijediti održiv i ravnomjeran ekonomski razvoj.
Cilj je, kako je dodao, da se pruži sveobuhvatna finansijska i institucionalna podrška razvoju preduzetništva, sa prioritetom na sektoru mikro, malih i srednjih preduzeća.
"Posebna pažnja će biti usmjerena na to da kreditna podrška bude prilagođena potrebama privrednika, uz kontinuirano razvijanje i unaprjeđenje proizvoda koje ćemo u budućnosti ponuditi privrednicima s akcentom na razvojne projekte, koji će doprinijeti diversifikaciji privrede, stvaranju nove ekonomske vrijednosti u Crnoj Gori i podržati transformaciju ka zelenoj ekonomiji i održivom razvoju u postpandemijskom periodu koji slijedi“, poručio je Kaluđerović.
Cilj je da svi odobreni projekti daju poseban zamajac razvoju crnogorske privrede i osnaže njen put evropskih integracija.
Na pitanje da li IRF planira kreiranje nekih povoljnijih kreditnih linija za mala i srednja preduzeća, s obzirom da sve više njih ima problem sa obezbjeđivanjem likvidnosti, Kaluđerović je odgovorio da je u toku dodatno unapređenje nedavno promovisanih kreditnih linija, u cilju prilagođavanja aktuelnoj situaciji.
To će se uraditi na način da se prioritetnim sektorima, koji su pretrpjeli najviše posljedica izazvanih pandemijom koronavirusa, obezbijedi održavanje likvidnosti i očuvanja radnih mijesta.
"Plan je takođe da se nastavi sa adekvatnom investicionom podrškom razvojnih projekata, koji unapređuju konkurentnost mikro, malog i srednjeg biznisa. Dodatno ćemo voditi računa da ponuda bude stimulativna za razvoj preduzetništva, naročito kroz podršku posebnim ciljnim grupama - mladi, početnici, žene, individualni poljoprivredni proizvođači, zanatlije, inovativno preduzetništvo, ICT biznis, osobe sa invaliditetom i slično“, naveo je Kaluđerović.
On je zaključio da IRF programe kreditne podrške realizuje sinergetski u saradnji sa resornim ministarstvima, kako bi obuhvatili svu potrebnu ekspertizu i zajednički doprinijeli prevazilaženju poteškoća s kojima je u uslovima pandemije suočena crnogorska privreda.
( Mina Business )