INTERVJU Menadžer EIB: Evropa neće ostaviti Crnu Goru da se sama oporavlja

Menadžer Evropske investicione banke (EIB) za Crnu Goru Aleksandros Pamnani saopštio je da su od 2009. investirali 905 miliona eura u sve sektore crnogorske privrede, što ih čini jednim od najvećih multilateralnih investitora u Crnoj Gori.

On je objasnio da je teško prognozirati stanje u privredi u ovoj godini zbog pandemije koja još traje, ali poručuje da Evropska unija (EU) neće ostaviti Crnu Goru da se sama oporavlja.

"EIB Grupa je spremna da sarađuje sa Crnom Gorom i osigura da ova država ostvari najveći mogući profit od novog višemilijardskog ekonomskog i investicionog plana Evropske komisije, ključne inicijative Tima Evropa za Zapadni Balkan", istakao je Pamnani u intervjuu za "Vijesti".

Ocijenio je da se investiciona klima u Crnoj Gori trenutno suočava sa izazovima povezanim sa pandemijom koronavirusa koji su uočljivi u cijeloj Evropi, te da stvaranje pouzdanije, stabilne investicione klime u skladu sa standardima EU treba da ostane prioritet svim zemljama u regionu.

"Dalje reforme na putu ka prijemu u EU će igrati važnu ulogu u periodu nakon krize COVID-19, kao i usvajanje novih ekonomskih modela i stvaranje stabilne investicione klime".

Koliki je iznos zajmova koje je EIB do sada odobrila Crnoj Gori i kakva je njihova struktura? Na koji način ti zajmovi podstiču konkurentnost ekonomije?

Hvala vam što ste mi pružili priliku da govorim za “Vijesti”. EIB je od 2009. investirao 905 miliona eura u Crnu Goru. To nas čini jednim od najvećih multilateralnih investitora u zemlji i predstavlja značajan doprinos sveukupnoj podršci koju je EU uputila Crnoj Gori. Proteklih godina, podržali smo skoro sve sektore crnogorske privrede - transport, infrastrukturu, obrazovanje i vodovodnu i kanalizacionu infrastrukturu.

Istovremeno smo u velikoj mjeri dali podstrek privatnom sektoru sa preko 60% uloženih investicija u zemlji, koje su bile usmjerene na lokalna mala i srednja preduzeća (MSP). Investicijama vrijednim 580 miliona eura u lokalna MSP, i to samo od 2009. godine, pomogli smo da se sačuva preko 30.000 radnih mjesta širom zemlje.

EIB ulaganja u transportnu infrastrukturu do danas iznose 250 miliona eura. Projekti su uključivali izgradnju moderne željeznice i mreže puteva, čime se unapređuje homogenost regiona, a razmjena robe i usluga unutar samog regiona je znatno olakšana i sigurnija.

Osim toga, EIB je do sada isplatila 70 miliona eura za različite projekte na vodovodu i kanalizaciji u zemlji i pomogla u unapređenju sanitarnih uslova kao i pristupa vodi za piće za građane Crne Gore. Nakon izuzetno velike količine padavina i poplava 2010. godine, finansirali smo radove na jačanju otpornosti na prirodne katastrofe, sanirali smo najveći dio štete i uveli mjere za prevenciju poplava.

Kolika je vrijednost investicija koje se trenutno realizuju?

Kriza izazvana pandemijom Kovid-19 je obilježila 2020. godinu, tokom koje je EIB, kao dio Tima Evropa, radila na bržem oporavku Crne Gore. MSP, kao okosnica crnogorske privrede, bila su među najteže pogođenim pandemijom.

Kako bismo osigurali nesmetano obavljanje njihovih svakodnevnih poslovnih aktivnosti i sačuvali likvidnost, EIB Grupa je potpisala nove ugovore o zajmu sa crnogorskim komercijalnim bankama u ukupnoj vrijednosti od 100 miliona eura.

Na ovaj način su oslobođeni novi izvori za finansiranje MSP pod najpovoljnijim uslovima na tržištu. Takođe, potpisali smo i ugovor o zajmu od 50 miliona eura sa Investiciono-razvojnim fondom Crne Gore (IRF CG) koji će ubrzati oporavak malih preduzeća u zemlji. Investicija je dio programa podrške Tima Evropa COVID-19 za zemlje Zapadnog Balkana, najavljenog na Samitu EU-Zapadni Balkan, održanog u Zagrebu, maja 2020.

U okviru istog finansijskog paketa, EIB je postigla sporazum sa Podgoričkom bankom (članom OTP Grupe) o kreditnoj liniji u vrijednosti od 20 miliona eura za crnogorska MSP i preduzeća sa srednjom tržišnom kapitalizacijom koja posluju u nekim od najugroženijih sektora. Takođe smo potpisali i ugovor o zajmu od 30 miliona eura sa Erste bankom u Crnoj Gori (EBM) za finansiranje kompanija koje posluju u oblasti proizvodnje, turizma i uslužnih djelatnosti i koje su najteže pogođene pandemijom Kovid-19.

Sredstva su usmjerena na očuvanje radnih mjesta, održanje kontinuiteta poslovanja i pad likvidnosti sa kojim se kompanije svakodnevno suočavaju za vrijeme pandemije. Pomoć će biti na raspolaganju lokalnim preduzećima tokom narednih mjeseci preko lokalnih komercijalnih banaka.

EIB je obezbijedila 40 miliona eura za obnovu 180 km puta duž pet glavnih putnih pravaca u Crnoj Gori. Uz zajam, na raspolaganju je i grant za tehničku pomoć u vrijednosti od 1,5 miliona eura, dodijeljen kroz Inicijativu za ekonomsku otpornost EU (ERI).

Očekuje se da će ukupna investicija EIB, vrijedna 80 miliona eura, povećati bezbjednost i efikasnost puteva, istovremeno otvarajući 4.100 radnih mjesta i olakšavajući trgovinu unutar regiona. Zajam će omogućiti nadogradnju dionica puta duž koridora između Tivta i luke Bar, između Danilovgrada na sjeveru, i glavnog grada Podgorice, kao i između Lepenca i graničnog prelaza Špiljani.Dijelovi puta između Ribarevine i Dobrakova i Pljevalja i Mihajlovca - oba na granici sa Srbijom - će takođe biti rekonstruisani.

Zahvaljujući investicijama EIB, u nekoliko opština u Crnoj Gori je u toku izgradnja vodene i kanalizacione infrastrukture koja je od suštinskog značaja za očuvanje životne sredine i prečišćavanje rijeka. Realizacijom ovih projekata, građanima širom zemlje će biti omogućen bolji pristup vodi za piće i pouzdanijim sanitarnim uslugama.

Tokom 2019. godine, EIB je obezbijedila 18 miliona eura za finansiranje izgradnje i renoviranje obrazovnih institucija i obdaništa u glavnom gradu Podgorici, i opštinama Kotor, Berane, Plav, Bijelo Polje, Bar, Budva, Cetinje, Herceg Novi i Rožaje. Projekat će povećati školske kapacitete u zemlji otvaranjem dodatnih 2.070 radnih mjesta, a više od 8.000 đaka će učiti u boljim uslovima. Uz zajam, na raspolaganju je i grant EU od 2,7 miliona eura, dodijeljen kroz Inicijativu za ekonomsku otpornost EU (ERI).

Kakva je Vaša prognoza za crnogorsku privredu za 2021. godinu i koji faktori će uticati na njen rast u postpandemijskom periodu?

Imajući u vidu da pandemija još uvijek traje, izuzetno je teško davati bilo kakve prognoze. Povrh toga, sigurni smo da je EU spremna i sposobna da podrži oporavak privrede EU i njenih partnerskih država, uključujući Crnu Goru.

Ekonomska situacija iziskuje podršku, ali su ekonomski alati kojima Tim Evropa raspolaže stameni i sveobuhvatni i mjere se u milijardama eura. EU i Tim Evropa neće ostaviti Crnu Goru da se oporavlja sama, bez njihove podrške.

Finansijska kriza koja se dogodila 2008. nas je naučila mnogo o tome kako se postupa i reaguje brzo tokom velikih ekonomskih kriza. Dokaz tome je i brzina kojom su EU i EIB, kao banka EU, reagovale na krizu COVID-19. Brzom adaptacijom postojećih instrumenata, ponudili smo konkretne instrumente podrške vrijedne više milijardi eura, kao što je Evropski garancijski fond (EGF), kako bismo povećali fleksibilnost uslova kredita. Crnogorska ekonomija i njena MSP imaju korist od ovih paketa pomoći.

EIB Grupa je spremna da sarađuje sa Crnom Gorom i osigura da ova država ostvari najveći mogući profit od novog višemilijardskog Ekonomskog i investicionog plana Evropske komisije, ključne inicijative Tima Evropa za Zapadni Balkan. Plan je nacrt ekonomske transformacije i podstaći će regionalni razvoj i integraciju u EU. Pored toga, očekuje se da će novi Garantni instrument za Zapadni Balkan mobilisati do 20 milijardi eura u vidu novih investicija, naročito za privatni sektor.

Napori Tima Evropa će i dalje biti usmjereni na podršku Crnoj Gori u vidu obezbjeđivanja finansijskih uslova koji neće ugroziti dugoročnu ekonomsku stabilnost zemlje.

Koje su preporuke EIB za novu Vladu?

EIB se raduje što će tehničkim i finansijskim resursima podržati implementaciju novog Ekonomskog i investicionog plana. Podržaćemo lokalne vlade u izradi novih investicionih strategija koje će ojačati otpornost na buduće krizne situacije i koje će pomoći u osnaživanju privatnog sektora. To smo činili i ranije, kada se Crna Gora suočila sa jakim kišama i poplavama 2010. godine, kao i nakon prethodne ekonomske krize. Dalje reforme na putu ka prijemu u EU će, takođe, igrati važnu ulogu u periodu nakon krize COVID-19, kao i usvajanje novih ekonomskih modela i stvaranje stabilne investicione klime.

Na koji način je EIB pomogla Crnoj Gori i Zapadnom Balkanu u borbi protiv posljedica pandemije izazvane koronavirusom?

Na samom početku pandemije COVID, 2020. godine, EIB je odmah usvojila finansijski paket od 1,7 milijardi eura za Zapadni Balkan. Ova podrška je dio napora Tima Evropa da ubrza socijalno-ekonomski razvoj regiona. Sve je to bio dio programa oporavka vrijednog 3,3 milijarde eura, koji je najavila Evropska komisija. Sredstva su usmjerena na zdravstvo i privatni sektor kako bi se u najkraćem mogućem roku izborili sa nedostacima. Tokom 2020. godine, EIB Grupa je već mobilisala preko milijardu eura za pomoć regionu u borbi sa pandemijom.

EIB takođe, u saradnji sa lokalnim partnerima, radi na tome da pokuša da predvidi dugoročni uticaj pandemije COVID-19 na ekonomiju u regionu i pomogne im na putu održivog oporavka. Taj put podrazumijeva zelenu ekonomiju i digitalnu transformaciju, kao i jačanje vitalne infrastrukture i privatnog sektora. EIB je sastavila listu strateških investicija za svaku pojedinačnu zemlju u regionu kao pomoć u ostvarivanju pomenutih ciljeva. Neki od projekata su već potpisani 2020. godine.

Prema Vašem mišljenju, kakva je investiciona klima u Crnoj Gori i da li ste zadovoljni kvalitetom projekata u privatnom sektoru koje finansirate?

Investiciona klima u Crnoj Gori se trenutno suočava sa izazovima povezanim sa pandemijom COVID koji su uočljivi u cijeloj Evropi. Međutim, stvaranje pouzdanije, stabilne investicione klime u skladu sa standardima EU treba da ostane prioritet svim zemljama u regionu. Ovo je posebno relevantno u kontekstu “nearshoring“ modela poslovanja, gdje kompanije EU premiještaju svoje proizvodne i distributivne lance u obližnje zemlje unutar istog regiona. Stvaranje zajedničkog regionalnog tržišta će u velikoj mjeri podržati ove procese i rezultiraće konkurentnijom lokalnom privredom.

U privatnom sektoru, EIB Grupa ima za cilj da obezbijedi najpovoljnije uslove i pomogne kompanijama da se izbore sa padom likvidnosti i radnog kapitala, istovremeno jačajući njihovu sposobnost da prihvate nova eksterna finansiranja u budućnosti. Osim toga, preko naših kreditnih linija, ohrabrujemo zaposlenje mladih i inkluzivno zapošljavanje koje promoviše osobe iz osjetljivih socijalnih grupa.

Potpisan je 2020. naš prvi ikada zajam sa pozitivnim uticajem na društvo u Srbiji kojim se promoviše inkluzivno zapošljavanje i namjera nam je da ponovimo takve inovativne finansijske proizvode u regionu. EIB namjerava da podrži zelenu ekonomiju i digitalnu transformaciju lokalnih privreda i da osigura konkurentnost u periodu nakon pandemije COVID.

U praksi, vidimo da kompanije ne koriste u potpunosti mogućnosti eksternog finansiranja. Osjećaju se finansijski sputano kamatnim stopama i kompleksnim administrativnim procedurama. Želimo da istaknemo da preko različitih finansijskih instrumenata pokušavamo da ohrabrimo banke da finansiraju kompanije iz rizičnijih kategorija, poput mikro preduzeća i startapova. Na ovaj način želimo da pomognemo razvoju privatnog, ali i bankarskog sektora, dajući bankama mogućnost da prošire svoje poslovanje na saradnju sa širim spektrom klijenata.

Očekuje važan ugovor sa IRF-om o kreditiranju malih preduzeća

EIB planira da tokom 2021. zaključi važne ugovore o investiranju u regionu koji će podržati revitalizaciju željeznica i održivi transport, zdravstvo, energetiku i digitalnu infrastrukturu, kao i privatni sektor. Na koje investicije mislite i kolika će sredstva biti obezbijeđena?

U saradnji sa lokalnim vladama, EIB je pripremila plan projekata za podršku vitalne infrastrukture u regionu i doprinos boljem i čistijem transportu, unaprijeđenim digitalnim kapacitetima, kvalitetnijim uslugama iz oblasti zdravstva i snažnijem privatnom sektoru. Planiramo da potpišemo prvi ugovor o investiranju u održivi transport u Bosni i Hercegovini kao pomoć u procesu modernizacije mreže gradskog prevoza u Kantonu Sarajevo. Nastavićemo sa ulaganjima u oživljavanje željezničke mreže u zemljama regiona.

Što se tiče Crne Gore, trenutno je u toku implementacija dva veoma važna projekta, i to duž dionica željezničke pruge Bar-Vrbnica i Niš-Dimitrovgrad. EIB namjerava da otpočne sa finansiranjem jednog od prvih projekata iz oblasti obnovljive energije u regionu, kao podstrek za prelazak na zeleniju ekonomiju.

U pogledu malih i srednjih preduzeća koja su pretrpjela najjači udarac, nastavićemo da obezbjeđujemo finansiranje pod najpovoljnijim i najpristupačnijim uslovima.

Očekujemo zaključenje izuzetno važnog ugovora o kreditiranju crnogorskih malih preduzeća tokom 2021. godine sa Investiciono-razvojnim fondom koji će podržati kompanije koje žele da unaprijede svoju energetsku efikasnost i na taj način daju svoj doprinos borbi protiv klimatskih promjena.

Privatni sektor mora se transformisati i digitalizovati

U kojim sektorima prepoznajete potencijal za inovacije, kako na regionalnom tako i na globalnom nivou?

Suočavamo se sa potpuno novim izazovima koji zahtijevaju drugačiji pristup od dosadašnjeg. Vanredne situacije su ukazale na potrebu da promijenimo uobičajene prakse i pređemo na inkluzivan i održivi rast. Inovacija će biti važan faktor tokom predstojeće transformacije.

Nova, napredna rješenja mogu se primijeniti na različite sektore, među kojima su, između ostalih, industrija, digitalizacija, obrazovanje, transport, medicina i energetika. Lekcija koju smo naučili tokom trenutne pandemije je da se otpornost na buduće krize može izgraditi isključivo kroz sveobuhvatnu transformaciju.

Iz tog razloga, privatni sektor mora da pređe na zeleniju ekonomiju i digitalna rješenja, energetski sektor na obnovljive izvore, a transport na čistije i održivije obrasce mobilnosti.

Svi pomenuti procesi moraju biti podržani razvojem digitalizacije i obrazovnog sistema koji promovišu digitalne vještine, inovaciju i nekonvencionalni način razmišljanja.

( Marija Mirjačić )