Vlada projektovala rast ekonomije u ovoj godini od 10,5 odsto
Za 2022. i 2023. projektovane stope rasta od 6,5 i 5,8 odsto
Vlada je na današnjoj sjednici usvojila Program ekonomskih reformi za Crnu Goru za period 2021-2023. godina (PER 2021).
Program je dokument u kome Vlada predstavlja ekonomsku politiku Crne Gore za 2021. godinu i srednjoročni period i osnova je za ekonomski dijalog sa Evropskom komisijom u procesu integracije u EU.
PER 2021, kako je saopšteno, sadrži srednjoročni makrofiskalni okvir, uz prateću agendu od 20 strukturnih reformi, koje su usklađene sa prioritetima definisanim u nacionalnim dokumentima, nacionalnim i regionalnim strategijama, ključnim dokumentima u procesu pristupanja Crne Gore EU, smjernicama Evropske komisije i zajedničkim preporukama sa Ministarskog dijaloga iz Brisela. Program sadrži tri ključna poglavlja: 3 – Makroekonomski okvir, 4 – Fiskalni okvir i 5 – Strukturne reforme.
Iz Vlade je saopšteno da je projekcija makroekonomskih pokazatelja za period 2021-2023. bazirana na pretpostavci djelimičnog oporavka privredne aktivnosti, povratka na pretkrizni nivo i daljeg ekonomskog rasta, u skladu sa djelimičnim održanjem investicione aktivnosti i započinjanjem novog ciklusa, uz značajno visoki rast izvoza i privatne potrošnje.
Prosječna realna stopa ekonomskog rasta u periodu 2021-2023. iznosiće 7,6 odsto, pri čemu je za 2021. godinu projektovan snažan oporavak od 10,5 odsto, dok su za 2022. i 2023. projektovane stope rasta od 6,5 i 5,8 odsto, respektivno, saopšteno je iz Vlade.
"Osnovna pretpostavka scenarija zasniva se na očekivanjima da je u prvoj polovini 2021. prijetnja od zaraze znatno umanjena, dok je istovremeno stečen određeni kolektivni imunitet, uz veliki broj vakcinacija, pa se na bazi toga pruža osnova za brži oporavak i rast u 2021, i u godinama koje slijede. Najvažnija pretpostavka projektovanih kretanja u 2021. odnosi se na ostvarenje prihoda u turizmu od 65 odsto nivoa iz 2019", navodi se u saopštenju.
Glavni cilj fiskalne politike u narednom srednjoročnom periodu odnosi se na stvaranje uslova za postepeni oporavak naplate javnih prihoda u skladu sa projektovanim rastom makroekonomskih indikatora i mjera usmjerenih na stvaranje uslova za povećanje javnih prihoda kroz redefinisanu poresku politiku, što uz smanjenje diskrecione javne potrošnje i smanjenje izdvajanja u dijelu kapitalnog budžeta (prouzrokovanog završetkom izgradnje prioritetne dionice autoputa) treba da dovede do balansiranosti javnih finansija u srednjem roku i opadanje javnog duga počev od 2021. godine do nivoa od 69,9 odsto BDP-a u 2023. godini.
Na današnjoj sjednici usvojena je i Informacija o pripremi Prijedloga fiskalne strategije Crne Gore 2021-2024. godine.
"U skladu sa Zakonom o budžetu i fiskalnoj odgovornosti, Fiskalnom strategijom Vlada predstavlja ekonomsku i razvojnu politiku koju će sprovoditi u periodu trajanja mandata. U diskusiji je istaknuto da je ovo prvi strateški dokument Vlade kojim će se, i formalno, utvrditi strateški cilj ekonomske politike, kako bi se uz pametan, održiv i inkluzivan rast, unaprijedilo ukupno društveno-ekonomsko stanje u Crnoj Gori. U tom kontekstu, Vlada je donijela i Odluku o obrazovanju Radne grupe za pripremu Prijedloga fiskalne strategije Crne Gore 2021-2024. godine", navodi se u saopštenju.
( Blažo Hajduković )