Žarko Marinović je stradao braneći kolegu: Žrtva studentske solidarnosti postao je simbol njihove borbe

Proteklih godina su u Beogradu povodom studentskog praznika organizovane različite svečane akademije, koncerti i druge manifestacije

15577 pregleda4 komentar(a)
Transparent sa likom Žarka Marinovića viđen je i na studentskim protestima „1 od 5 miliona“ u Beogradu u junu 2019. godine, Foto: BBC
B S N S
BBC Serbian Naslovna strana

Beogradske studente tridesedih godina prošlog veka nisu morile brige o obimu bečke šnicle u menzi, broju šestica u indeksu, kao ni da li je internet veza dovoljno dobra za nesmetano praćenje onlajn nastave u uslovima pandemije.

Mnogima je tada misao bila usmerena na ulicu i studentske štrajkove protiv onoga što su smatrali narastajućim fašizmom i represijom vlasti.

Na jednom od takvih protesta, 4. aprila 1936. godine, braneći kolegu od napada nožem stradao je Žarko Marinović, student prava i komunista.

U znak sećanja na njegovu tragičnu smrt, doneta je odluka da se 4. april obeležava kao Dan studenata Beogradskog univerziteta, počevši od 1955.

„Za naše studente taj dan predstavlja određeni vid proslave, ali ih uvek podseća na to za šta su se studenti borili, za šta se danas bore i u kom pravcu treba da idu", govori za BBC na srpskom Ana Grčić, generalna sekretarka Studentskog parlamenta Univerziteta u Beogradu.

Proteklih godina su u Beogradu povodom studentskog praznika organizovane različite svečane akademije, koncerti i druge manifestacije.

Zbog pandemije korona virusa drugu godinu zaredom nema takvih okupljanja, ali su studentski predstavnici nastavili da polažu vence na Marinović grob u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju, što najavljuju i za ovu godinu.

Šta je prethodilo 4. aprilu?

Studentski štrajkovi koje su organizovali komunistički omladinci iz revolucionarnog studentskog pokreta širom Jugoslavije, bili su česta pojava tridesetih godina 20. veka.

Komunistički pokret je tada imao uporište na univerzitetu i predvodio je „opozicione akcije", u kojima je nastupao zajedno sa drugim progresivnim i antifašističkim organizacijama.

Profesor istorije Aleksandar Životić navodi da su u skladu sa politikom „narodnog fronta" - stvaranja širokog saveza u borbi protiv fašizma, donetog leta 1935. na sedmom kongresu Kominterne (Treće internacionale) - razvili saradnju sa „omladinom građanskih političkih partija leve orjentacije".

Vlada je kao odgovor na narastajući bunt oformila Organizaciju nacionalnih studenata (ORNAS), studentsko krilo Organizacije jugoslovenskih nacionalista (ORJUNA).

„Kako akcije vlade nisu dale željene rezultate, vlada Bogoljuba Jevtića je 1935. oformila logor u Višegradu za studente komuniste.

„Studenti su organizovali nove demonstracije na kojima su pale prve studentske žrtve, ali je logor ukinut", objašnjava za BBC na srpskom profesor Životić sa Odeljenja za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Usledila je odluka vlasti o formiranju studentske policije, čemu su se usprotivili studenti, kao i mnogi profesori.

To je dovelo do masovnog studentskog protesta koji je zahvatio sve univerzitete u zemlji sa zajedničkim programom i zahtevima izloženim u 16 tačaka.

„Udruženo delovanje komunista i građanske levice je bilo antirežimskog karaktera i ticalo se zahteva za demokratizacijom odnosa u društvu, insistiranja na postojanom antifašističkom opredeljenju i borbe za poboljšanje položaja studentske populacije", dodaje Životić.

Pogibija Žarka Marinovića

Aprilski štrajk je počeo 3. aprila 1936. godine

Narednog dana su predstavnici desničarskog ORNAS-a zajedno sa policijom pokušali da zauzmu univerzitetske zgrade u kojima su studenti protestovali.

Došlo je do incidenta ispred Patološkog instituta Medincinskog fakulteta, kada je Slobodan Nedeljković, član ORNAS-a, napao studenta prava Jovana Šćepanovića.

U pomoć mu je pritrčao kolega Žarko Marinović, koji je tom prilikom zadobio dva smrtonosna uboda kamom u leđa.

Vest o njegovom ubistvu brzo se raširila Jugoslavijom, iako je vlast htela da ga „zataška", navodi Životić.

Dodaje da je „javnost bila zgrožena", a posebno su burno reagovali u Crnoj Gori gde je otpočeo talas protesta na čelu sa komunistima.

„Sam događaj je snažno delovao na studente i uticao na homogenizaciju njihovog pokreta, pa i na radikalizaciju njihovih aktivnosti."

Vlasti su zakazale sahranu za naredni dan u 8 sati ujutru na Novom groblju.

U pratnji Marinovića bilo svega nekoliko kolega, ali je veliki broj studenata krenuo na sahranu.

Policija ih je u tome „sprečavala i nije dozvoljavala prilaz groblju", što je dovelo do „više sukoba" između žandarmerije i studenata, priča Životić.

„Snaga studentskog nezadovoljstva je bila nezaustavljiva. Čitavog dana su u grupama noseći cveće dolazili na Marinovićev grob", dodaje.

Aprilski štrajk u kome je student prava izgubio život, uspešno je završen krajem meseca povlačenjem odluke o uvođenju policije na Univerzitetu i smenom Vladimira Ćorovića, takozvanog „krvavog rektora".

Suđenje

Suđenje za Žarkovo ubistvo održano je juna 1936. godine u „atmosferi velikog pritiska javnosti i studentskog insistiranja na maksimalnoj kazni".

Njegovog ubicu Slobodana Nedeljkovića branio je Dimitrije Ljotić, vođa profašističkog pokreta ZBOR, koji će aktivno sarađivati sa nemačkim nacistima tokom okupacije Srbije u Drugom svetskom ratu.

Učesnici aprilskog štrajka tvrdili su da je okrivljeni bio njihov simpatizer.

Porodicu stradalog Marinovića besplatno su zastupali Jovan Đonović i dr. Radoje Vukčević - obojica „krajnje demokratski i antifašistički orjentisani", ističe Životić.

„Đonović je kasnije na Beogradskom procesu 1946. branio i generala Dragoljuba Mihailovića, dok je Vukčević imao istaknutu ulogu u Ravnogorskom pokretu, kao i u emigrantskom kulturnom i političkom delovanju posle Drugog svetskog rata."

Nedeljković je naposletku proglašen krivim i osuđen je na pet godina zatvora.

Ko je bio Žarko Marinović?

Rođen je 20. jula 1911, u mestu Očinići kod Cetinje, gde je završio osnovnu školu.

Levičarskim idejama je postao sklon već u gimnaziji na Cetinju koja je tada važila za rasadnik komunista u Jugoslaviji.

„On je pripadao novoj generaciji komunista - studenata i gimnazijalaca koji su pristupili Komunističkoj partiji Jugoslavije u godinama izražene političke represije ličnog režima kralja Aleksandra, žestokog progona komunista i velike ekonomske krize u zemlji", ističe Životić.

Učestovao je i u velikom i uspešnom štrajku učenika cetinjske gimnazije decembra 1932.

Zahvaljujući „fondu za siromašne drugove", školovanje je nastavio u Beogradu, upisavši Pravni fakultet.

Po dolasku u prestonicu povezao se sa revolucionarnim studentskim pokretom u kome su, između ostalih, bili i Veljko Vlahović, Ivo Lola Ribar, Svetozar Vukmanović Tempo, Rifat Burdžović i drugi.

Ubijen je 4. aprila 1936. godine, drugog dana velikog studentskog štrajka spašavajući druga od napada nožem studenta desničara.

Kako studenti obeležavaju njihov praznik?

Dan studenata Beogradskog univerziteta se proteklih godina obeležavao svečanom akademijom u Domu kulture Studenski grad, u organizaciji Studenstkog parlamenta Univerziteta u Beogradu (SPUB) i Saveza studenata Beograda (SSB).

Svečanosti su prisustvovali studentski predstavnici, kao i resorni ministri i rektori, a program je pratila dodela diploma i nagrada studentima.

Uveče je organizovan veliki koncert u dvorištu Studentskog grada.

„Studenti jako vole 4. april i dok je moglo da se slavi veliki broj njih je znao da se sjati u Studenjak na koncert gde je proteklih godina bilo i po 10.000 ljudi", govori za BBC na srpskom Ilija Todorović, predsednik Studentskog saveza Beograda i student Tehnološko-metalurškog fakulteta.

Dodaje da je na Senatu Univerziteta u Beogradu 2016. godine 4. april proglašen nenastavnim danom, a tim povodom je prethodnih godina organizovana i nedelja studenata.

Generalna sekretarka SPUB Ana Grčić kaže da je Dan studenata pogodan i da se u parlamentu osvrnu važna studentska pitanja, kao i na to šta su protekle godine uradili i koje su inicijative pokrenuli.

„Mislim da je to jedan bitan deo, ne samo kao obeležavanje i proslava u bilo kom vidu, već i sama borba studenata koja nam pogotovu u poslednjih godinu dana i te kako značajna", ističe Grčić, 22-godišnja studentkinja četvrte godine Fakulteta političkih nauka.

Međutim, ove godine, kao i prethodne, zbog pandemije krona virusa, neće biti nikakvih svečanosti, osim obaveznog polaganja venaca na Marinovićev grob.

Dan studenata biće obeležen uz dva događaja na mobilnoj aplikaciji Zum (Zoom).

„Prvi je savetovanje sa doktorima Studentske poliklinike o svim zdravstvenim problemima studenata, a drugi je sa resornim ministrom gde se priča o uvođenju dualnog obrazovanja u visokom obrazovanju", najavljuje 26-godišnji Todorović.

Vakcinacija studenata - organizacija dobra, ali malo zainteresovanih

Studentski parlamenti na fakultetima u saradnji sa SPUB i Studentskom poliklinikom poslednje nedelje organizuju imunizaciju studenata.

Vakcinacija je počela i studentskim domovima.

Iako nadležni negiraju da su mladi nezaintesovani za imunizaciju i tvrde da se studenti u velikoj meri prijavljuju za vakcinaciju, mnogi budući akademci zaziru od cepiva.

Direktorka Studentske poliklinike Marija Obradović rekla je krajem marta da prema dosadašnjim anketama više od 20 odsto studenata želi da se vakciniše, a da se do sada vakcinisalo nešto više od 1.000 studenata.

Prema rečima ministra prosvete Branka Ružića, u Beogradu ima oko 100.000 studenata, od čega u studentskim domovima boravi oko 6.000.

Imunizacija studenata je počela i u Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu, gde prvih dana niko nije došao po vakcinu.

Prošle subote policija je rasterala studente koji su se okupili na otvorenom, na klupicama ispred Doma kulture Studentski grad, i tako prekršili važeće epidemiološke mere.

Na snimcima sa društvenih mreža vidi se kako neki studenti beže, dok su iz MUP-a rekli da se većina mirno razišla.

Nekoliko dana posle toga na društvenim mrežama su se pojavili snimci kako studenti igraju kolo u jednom beogradskom prolazu uz stihove pesme „neće Gara da primi vakcinu".

Koji problemi muče studente uoči 4. aprila?

Studenti su se od početka epidemije korona virusa u Srbiji, marta prošle godine, suočili sa novim problemima i brojnim promenama.

Jedna od njih bila je onlajn nastava za koju, smatra Todorović, fakulteti nisu bili dovoljno pripremljeni i nije „najbolje izvođena".

Studenti su takođe tokom vanrednog stanja morali na neko vreme da se isele iz domova.

Međutim, Todorović tvrdi da je u prethodnoj školskoj godini, uprkos brojnim otežavajućim okolnostima, zabeležen najveći broj diplomiranja u poslednjih nekoliko godina.

Njegova koleginica Grčić kaže da je parlament radio sa ministarstvom i Univerzitetom na preporukama oko poboljšanja nastave „koje se mogu primeniti na fakultete".

„Trenutno je pažnja usmerena na to da se i ove godine održi dodatni rok, pogotovu za studente koji su tokom nastave ili redovnih rokova bili zaraženi i treba im nadoknaditi mogućnost da polažu ispite."

Ministarstvo prosvete je posle zahteva Studentske konferencije akademija i visokih škola Srbije krajem februara poslalo preporuku Konferenciji univerziteta Srbije da se studentima omogući dodatni rok.

Grčić naglašava da se parlamenti na fakultetima takođe zalažu da se studentima na neki način olakša plaćanje školarina jer mnogi od njih „nisu mogli da rade u protekloj godini kao inače".

Pored novih poteškoća, Todorović ističe da su ostali i neki stari problemi poput bojazni studenata oko zaposlenja posle fakulteta, zastarelost tehnologije i praćenje trendova, nepotpuna implementacija Bolonjskog procesa u visokom obrazovanju.

„Žrtva studentske solidarnosti"

Uspomena na Žarka Marinovića i aprilski štrajk nastavila je da živi među studentima.

Kolege su godišnjicu obeležavale do Drugog svetskog rata.

Životić kaže da je zalaganjem studentskih organizacija posle rata uređen njegov grob i postavljena spomen ploča.

Početkom sedamdesetih posmrtni ostaci Žarka Marinovića preneti su u Aleju zaslužnih građana.

Pored Dana studenata Beogradskog univerziteta, sećanje na ovaj datum i njega živi i u imenima dva studentska doma u Beogradu - „Žarko Marinović" u Zemunu i „4. april" na Voždovcu.

Međutim, Životić smatra da studenti danas „nemaju izgrađenu svest" o tome zašto se 4. april obeležava kao Dan studenata.

„Ipak, moraju imati na umu da je Žarko Marinović pao kao žrtva ljudske i studentske solidarnosti u borbi za demokratiju, suprotstavljajući se naraslim fašističkim tendencijama.

„A to su temeljne vrednosti na kojima počiva moderna civilizacija", zaključuje profesor.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk