Sukob Rusije i Ukrajine: Otkud „prijetnje Srebrenicom" usred povećanja tenzija
Dmitrij Kozak, zvaničnik Kremlja, situaciju u toj oblasti uporedio je sa Srebrenicom, gradom u Bosni i Hercegovini, u kojem su 1995. godine snage bosanskih Srba ubile više od 8.000 ljudi.
Visoki ruski zvaničnik upozorio je da bi Moskva mogla vojno da interveniše, ukoliko vlada u Kijevu pokrene ofanzivu na istoku Ukrajine.
Tamo već godinama traje sukob između proruskih separatista i ukrajinske vojske, dok Rusija u poslednje vreme nagomilava trupe na granici sa Ukrajinom.
Dmitrij Kozak, zvaničnik Kremlja, situaciju u toj oblasti uporedio je sa Srebrenicom, gradom u Bosni i Hercegovini, u kojem su 1995. godine snage bosanskih Srba ubile više od 8.000 ljudi.
„Ukoliko, kao što naš predsednik kaže, tamo postoji jedna Srebrenica, verovatno ćemo morati da reagujemo u njihovu odbranu", rekao je Kozak.
Nema, međutim, naznaka da ukrajinska vojska sprema bilo kakvu akciju etničkog čišćenja.
- Ruska vojska u blizini granica sa Ukrajinom - alarm za NATO
- Novo zaoštravanje odnosa na istoku Ukrajine
- Putin potpisao zakon - može da bude predsednik Rusije do 2036. godine
Ukrajinska vojska saopštila je da je jedan njihov vojnik ubijen u četvrtak na istoku zemlje.
Kako navode, pobunjenici su tokom napada koristili granate, mitraljeze i minobacače, a ukrajinske snage su odgovorile na vatru.
Ruslan Komčak, ukrajinski general, izjavio je da se „može videti nagomilavanje ruskih snaga nedaleko od ukrajinske granice".
„Međutim, to ne znači da je naša zemlja okružena - situacija je pod kontrolom", rekao je.
Proruski pobunjenici su nešto ranije saopštili da je jedan njihov borac ubijen kada su ukrajinske snage granatirale selo nedaleko od Donjecka.
Amerika i Nemačka izrazile su zabrinutost zbog povećanja napetosti.
Otkud priče o Srebrenici usred rusko-ukrajinskog sukoba?
Predsednik Rusije Vladimir Putin je 2019. prvi put izjavio da bi u Donbasu, ukoliko Ukrajina potpuno stekne kontrolu nad tom regijom, mogao da se dogodi masakr sličan kao u Srebrenici.
Međutim, nema znakova da Ukrajina sprema bilo kakvu akciju etničkog čišćenja.
Kozak je rekao da pobunjenici za sada mogu sami da se bore protiv ukrajinskih snaga jer su te jedinice „očvrsnule u borbama".
Zašto rastu napetosti između Ukrajine i Rusije?
Rusija već neko vreme povećava broj vojnika na granici sa Ukrajinom, tvrdeći da to ne bi trebalo posmatrati kao pretnju.
Džen Psaki, portparolka Bele kuće, izjavila je da je broj ruskih vojnika oko ukrajinske granice najveći od 2014. godine, kada je sukob počeo.
Situaciju je nazvala „duboko uznemirujućom".
Oko 20.000 ruskih vojnika je upućeno ka granici Rusije i Ukrajine, procene su ukrajinskih snaga od kraja marta.
Rusija nije objavila koliko se vojnika tačno nalazi na granici sa Ukrajinom.
Na internetu je objavljen i video na kojem se vidi kako ruski vozovi prevoze teško naoružanje.
- Srebrenica - genocid, negiranje i razdor
- Srebrenica 25 godina kasnije: Ko je sve osuđen u Hagu, Srbiji, Bosni i Hrvatskoj
- Jasmila Žbanić: Film o Srebrenici pokušaj da se ljudi pomere sa zacementiranih pozicija
U poslednjih nekoliko meseci česti su sukobi između ukrajinskih snaga i proruskih pobunjenika u Donbasu, regiji na istoku zemlje.
Krhko primirje se krši gotovo svakodnevno.
Ukrajina tvrdi da je ove godine 25 njihovih vojnika ubijeno u zoni konflikta, a 50 tokom cele prošle godine.
Volodimir Zelenski, ukrajinski predsednik, posetio je Donbas u četvrtak kako bi „bio sa vojnicima tokom teških dana".
Nemačka kancelarka Angela Merkel istog dana je u pričalatelefonom sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom - tema su bili sukobi u Ukrajini.
Merkel je apelovala na Rusiju da „smanji tenzije" tako što će povući trupe, dok je Putin optužio Ukrajinu za pogoršanje situacije na istoku.
Kako je sve počelo?
Sve je počelo u martu 2014. godine, kada je Rusija anektirala poluostrvo Krim, regiju u Ukrajini.
Mesec dana ranije proruski predsednik Viktor Janukovič napustio Kijev posle velikih demonstracija i sukoba građana i policije.
Ruska vojna intervencija izazvala je veliku buru na Zapadu, što je dovelo do toga da joj Evropska unija i Amerika uvedu sankcije.
Mesec dana kasnije, proruski pobunjenici u Donbasu - regiji u kojoj većinom žive Rusi - zauzeli su veći deo regija Donjeck i Lugansk.
Zapad i NATO alijansa optužili su Rusiju da šalje vojsku preko granice u Ukrajinu, dok Moskva tvrdi da su svi ruski borci tamo „volonteri".
Ukrajinski predsednik Zelenski je u međuvremenu došao, obećavajući da će doneti mir i primirje je potpisano prošlog jula.
Obe strane su se od tada međusobno optuživale za kršenje primirja.
Procenjuje se da je u sukobu do sada ubijeno oko 14.000 ljudi.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Svi članovi )