Kako je Džek Kevorkijan, Doktor Smrt, ušao u istoriju

Kevorkijan je stekao pregršt nadimaka pošto je privukao međunarodnu pažnju devedesetih, tokom kojih je vodio prkosnu kampanju pomaganja ljudima da okončaju vlastite živote

9187 pregleda1 komentar(a)
Foto: Getty Images
B S N S
BBC Serbian Naslovna strana

Džek Kevorkijan, kontroverzni američki doktor koji je tvrdio da je asistirao u više od 100 samoubistava, umro je pre jedne decenije u 83. godini.

Za kritičare, bio je Doktor Smrt - za druge Džek „Kapljač".

Kevorkijan je stekao pregršt nadimaka pošto je privukao međunarodnu pažnju devedesetih, tokom kojih je vodio prkosnu kampanju pomaganja ljudima da okončaju vlastite živote.

Ali za njegove pristalice, on je postao simbol zakonodavne reforme.

Obe strane u raspravi složiće se da je izazvao diskusiju na nacionalnom nivou, a samoubistvo kom asistiraju lekari sada je legalno u tri američke savezne države.

„Kevorkijan nije žudeo za istorijom, ali jeste ušao u nju", bio je zaključak njegovog advokata Džefrija Fajgera.

Čak i sutkinja koja ga je strpala iza rešetaka, Džesika Kuper iz okruga Ouklend u državi Mičigen, priznala mu je tu zaslugu.

„Izvukao je u prvi plan pitanje kraja života", kaže Kuper, koja je sada javna tužiteljka okruga Ouklend.

„To nisu bile stvari o kojima se javno raspravljalo pre toga. Ta debata nastavlja se na medicinskim fakultetima i u javnom životu, ali mislim da je debata koju je on pokrenuo dovela do porasta i većeg prihvatanja palijativne nege i većih mogućnosti za dostojanstvenu smrt."

„Ne znam da li mu je to bila namera ili samo srećna nuspojava, ali upravo se to desilo u Mičigenu."

Sin jermenskih imigranata, Džejkob Kevorkijan, rođen je u Mičigenu 26. maja 1928. godine.

Studirao je patologiju na Univerzitetu u Mičigenu, gde je briljirao. Sam je naučio da govori sedam jezika, uključujući ruski i japanski, slikao je i svirao tri muzička instrumenta.

Vizit karte

Posle studija medicine, radio je kao patolog.

I 1958. godine, njegovo interesovanje za smrt postalo je očigledno kad je predstavio studiju na ovu temu na sastanku Američkog udruženja za unapređenje nauke 1958. godine, prema pisanju Njujork tajmsa.

U njoj je predložio da ubice osuđene na smrt dobiju mogućnost da biraju pogubljenje pod anestezijom kako bi mogli da doniraju organe za proučavanje.

Njegova karijera buknula je 1989. godine kad je na televiziji demonstrirao „mašinu za samoubistvo" i čak odštampao vizitkarte na kojima se reklamiraju njegove usluge, iako, prema vlastitom insistiranju, nikad nije bio plaćen za njih.

Njegova prva klijentkinja bila je Dženet Edkins, pedesettrogodišnja pacijentkinja koja je patila od Alchajmerove bolesti, a koja je upotrebila njegovu mašinu da umre u zadnjem delu njegovog folksvagen kombija 1990. godine, dok je on bio prisutan.

Kevorkijan je prijavio smrt policiji, ali ona nikad nije završila na sudu.

Sledeće godine, njegovu mašinu upotrebilo je još dvoje ljudi. Reklamirao je svoje usluge na televiziji - poredeći se sa protestnim ikonama, uključujući Gandija i Martina Lutera Kinga.

U godinama koje su usledile, pomagao je da umru oboleli od raka, Alchajmerove bolesti, artritisa, srčanih bolesti, emfizeme i multiple skleroze.

Šteta

Nastavio je da stiče ogroman publicitet kako su se vlasti sve više trudile da zauzdaju njegovu praksu.

Pred jedno pojavljivanje na sudu, sreo se sa novinarima u okovima iz domaće radinosti kako bi istakao opšte pravo za koje ga terete.

Uprkos kritikama, uvek je insistirao da samo pomaže pacijentima da ublaže patnju.

Njegova rodna država Mičigen usvojila je zakone koji su mu zabranili da asistira u samoubistvima, ali Kevorkijan je tvrdio da je do 1993. godine pomogao da 19 ljudi oduzme sebi život.

Usledile su neuspešna krivična gonjenja, sve dok konačno nije završio u zatvoru 1999. godine.

Vesli Dž. Smit, autor i glavni aktivista protiv asistiranog samoubistva, kaže da su mu se mediji ulagivali i da nisu uspeli da sagledaju štetu koju je naneo.

„Mislim da je u savremenoj istoriji važnije njegovo mesto mračnog ogledala koje reflektuje koliko je moćno izbegavanje patnje postalo kao pokretačka snaga u društvu i, zaista, kako se čini da taj izgovor opravdava skoro svaki eksces."

Kevorkijan je bio prorok u pozivanju na otvaranje klinika za eutanaziju, koje sada postoje u Švajcarskoj, kaže Smit.

„Vreme će pokazati da li će Kevorkijan ostati upamćen samo kao ekscentrični ludak koji je osetio privremeni duh vremena."

„Ili je možda bio vesnik društva, koje, prema rečima kanadskog novinara Endrjua Kojna, 'ne veruje više ni u šta i ne može da pruži argumente čak ni protivu smrti'."

Kevorkijan sa kandidovao za mesto u Kongresu kao nezavisni kandidat 2008. godine, ali je osvojio premalo glasova, a godinama kasnije na filmu ga je igrao Al Paćino u HBO-ovom Ne znate Džeka.

Primljen je u bolnicu 2011. godine, zbog upale pluća i problema sa bubrezima.

I, preko noći, slušajući klasičnu muziku, Džek Kevorkijan je umro. Prirodnom smrću.

Kako su vakcine iskorenile mnoge zarazne bolesti

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk