Kako podaci iz svemira mogu da pomognu u predviđanju epidemije kolere
Timovi iz ESA i Plimutske pomorske laboratorije (PML) osam godina su sakupljali postojeće satelitske podatke o životnoj sredini i, uz pomoć vještačke inteligencije, izradili model koji predviđa gdje je velika vjerovatnoća da će se širiti kolera
Naučnici su našli način da predvide epidemije kolere iz svemira, uz pomoć kombinacije satelita za praćenje klimatskih promena i veštačke inteligencije.
Istraživači se nadaju da će to na kraju spasti živote u prenaseljenim oblastima.
„Prilično je impresivno, zato što možemo da izmerimo puls naše planete", kaže doktor Paolo Ćipolini iz Evropske svemirske agencije (ESA).
„Ne biste pomislili da svemir i sateliti mogu da pomognu kod zdravstvenih problema, ali ovo je poduhvat koji je sve više prihvaćen."
- Godinu dana sa korona virusom - koliko su trajale prethodne pandemije
- Kako je Amerika došla do pola miliona umrlih od korona virusa
- Porast broja samoubistava u Japanu zbog korona virusa
Studija pokazuje kako epidemije kolere u obalskim regionima Indije mogu da budu predviđane sa stopom uspešnosti od 89 odsto.
Timovi iz ESA i Plimutske pomorske laboratorije (PML) osam godina su sakupljali postojeće satelitske podatke o životnoj sredini i, uz pomoć veštačke inteligencije, izradili model koji predviđa gde je velika verovatnoća da će se širiti kolera.
Kolera je bolest koja se širi preko vode, a nastaje kad pojedete hranu ili popijete vodu zaraženu bakterijom Vibrio cholera.
Ona može da se nađe u obalskim predelima sveta, naročito u gusto naseljenim tropskim krajevima.
Oko polovine slučajeva kolere potiče iz zemalja koje se graniče sa severnim Indijskim okeanom, poput Indije, na koju je istraživanje bilo usredsređeno.
Praćenje promena u vodi
Oni su koristili sedam različitih tipova merenja iz nekoliko svemirskih satelita da bi došli do svojih predviđanja.
Naučnici su tražili promene u toploj slanoj vodi, u kojoj bakterije bujaju, kao i povećanje broja planktona za koje bakterije mogu da se zakače.
Merili su i faktore kao što su toplotni talasi, mesta gde ljudi uživaju uz vodu na odmoru, ili padavine, koje mogu da pomešaju kontaminirane i nekontaminirane vode.
„Ono po čemu je naša studija jedinstvena jeste korišćenje toliko raznovrsnih promenljivih", kaže istraživačica Ejmi Kembel, koja je sarađivala sa ESA i PML na izradi modela predviđanja.
„Jedna od promenljivih, slanost vode, potpuno je nova i od velike je pomoći za predviđanje epidemija kolere."
„U idealnom smislu, ako možemo da je iskoristimo da shvatimo kad će izbiti epidemije kolere, možemo da se osiguramo da su mere unapred spremne, i možete da je ublažite programom vakcinacije u određenim oblastima i da je tako zauzdate."
- Spomenik kugi u Irigu - „Vreme kad su živi zavideli mrtvima"
- Šta smo naučili od epidemije variole vere
- Kako je svet izgledao posle Španskog gripa 1918 – i šta možemo da naučimo
Više epidemija
Naučnici kažu da klimatske promene i ekstremne vremenske prilike izazivaju više epidemija kolere.
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), svake godine ima i do četiri miliona slučajeva kolere, a od ove zarazne bolesti umre i do 143.000 ljudi.
I dok mnogi ljudi imaju blage simptome, ona može da izazove težak slučaj dijareje i da vas ubije u roku od nekoliko sati ako se ne leči.
„Često su deca ta koja su najugroženija od bolesti povezanih sa vodom, naročito ona mlađa od pet godina.
„I zato se nadamo da će korišćenje i unapređivanje sistema predviđanja izbijanja epidemije kolere smanjiti rizik po decu koja bi mogla da budu izložena ovoj bolesti", kaže doktorka Mari-Feni Rako, više naučnica pri PML-u.
Naučnici su ustanovili da su predviđanja najpouzdanija tik pred letnju sezonu monsuna, sa stopom preciznosti od 93,3 odsto.
Ali oni kažu da mora da dođe do usavršavanja kako bi se povećala pouzdanost i da bi se osiguralo da se usluge ne gase bez potrebe.
„Možda postoje društveno-privredni faktori koji malo brkaju naše rezultate", kaže Ejmi Kembel.
„Oblasti bez adekvatnog odvodnog sistema mogu da dožive povećanje broja slučajeva kolere nevezano za klimatske promene."
- UN: Svet treba da proglasi „klimatsko vanredno stanje“
- Misteriozna bolest u Indiji - stotine ljudi u bolnici
- Traumatična iskustva ljudi koji su preležali korona virus
Ekonomske posledice drugih bolesti kao što je Kovid-19 naučile su vlade koliko je važno precizno predviđati javljanje bolesti.
Ovaj program predviđanja kolere iz svemira još nije testiran na drugim oblastima sem Indije, ali se naučnici nadaju da će to biti dobra početna tačka za usavršavanje predviđanja, što će potencijalno spašavati živote u budućnosti.
„Vidimo kako se upotreba zemaljske opservacije koristi sve više i više za dobrobit društva, uključujući širenje bolesti i uticaj klimatskih promena na bolesti", kaže doktor Paolo Ćipolini.
„To je važno zbog toga koga će zaštititi; to nam omogućuje da preduzmemo nešto od čega će korist imati najsiromašnije stanovništvo."
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Svi članovi )