Da li je čuvena verzija Bili Holidej najpotresnija pjesma svih vremena

Kritičarka Emili Džej Lordi opisuje jedinstvenu moć zahvaljujući kojoj pjesma i osamdeset godina nakon što je prvi put izvedena u nama izaziva šok

3335 pregleda1 komentar(a)
Foto: Shutterstock
B S S Č
BBC Serbian Svi članovi

„Možete li da zamislite da ovu pesmu nikada niste ranije čuli i da treba da odgonetnete koje to čudno voće visi sa grana topole? To je nešto što nam se otkriva dok je slušamo, tako što pred nama iskaču slike iskolačenih očiju i oklembešenih usta.“

Kritičarka Emili Džej Lordi opisuje jedinstvenu moć zahvaljujući kojoj pesma i osamdeset godina nakon što je prvi put izvedena u nama izaziva šok.

Dvadesetog aprila 1939. godine džez pevačica Bili Holidej (rođena kao Eleonora Fejgan 1915) ušla je u studio sa osmočlanim bendom da bi snimila Strange Fruit.

Mučna pesma o užasima linčovanja ne samo da je bila njen najveći hit, već je postala jedna od najuticajnijih protestnih pesama 20. veka - koja i danas govori o rasnom nasilju.

Magazin Tajm ju je 1999. proglasio pesmom veka, a priča o njenom značenju je prerasla u legendu.

Izvorno, pesmu pod nazivom „Gorka voćka" („Bitter Fruit") napisao je jevrejski učitelj Ejbel Mirpul pod pseudonimom Luis Alen kao reakciju na linčovanje u južnim američkim državama.

„Napisao sam ʼStrange Fruitʼ jer mrzim linčovanje, i mrzim nepravdu, i mrzim ljude koji je podstiču", izjavio je 1971. godine.

Nikada nije prisustvovao linčovanju ali se pretpostavlja da je Strange Fruit napisao nakon što je video uznemirujuću fotografiju Lorensa Bitlera na kojoj je zabeleženo linčovanje Tomasa Šipa i Ejbrema Smita u Indijani 1930. godine.

Linčovanje je počelo da jenjava u vreme kada je poema objavljena, ali fotografije poput onih koje je usnimio Bitler snažno su se utisnule u svest šire javnosti.

Ubrzo nakon objavljivanja teksta pesme, Mirpul ju je ukomponovao. Pevala ju je džez pevačica Lora Dankan - na sastancima sindikata, pa čak i u Medison skver gardenu, gde ju je Robert Gordon, novi menadžer džez kluba Café Society, po svoj prilici prvi put čuo1938. Spomenuo je to Barniju Džozefsonu, vlasniku kluba, i odlučili su da pozovu Mirpula da je odsvira specijalno za Bili Holidej.

U centru pažnje

Vilijem Dafti, koautor biografije Bili Holidej: Dama peva bluz, rekao je jednom prilikom: „Ona ne peva pesme; ona ih preinačuje."

Holidej, njen najbliži saradnik Soni Vajt, i aranžer Deni Mendelson, radili su naporno tri nedelje pre nego što su premijerno izveli prerađenu verziju Strange Fruit u klubu Café Society.

U knjizi Čudna voćka: biografija jedne pesme, pisac Dejvid Margolik tvrdi da je zbog politike potpune integracije, klub bio „verovatno jedino mesto u Americi gde je pesma mogla da se peva i sluša s uživanjem".

Kako bi publika istinski mogla da joj se prepusti, Holidej i Džozefson su na poseban način pripremali nastupe: Strange Fruit je uvek svirana na kraju, u apsolutnoj tišini, bez služenja pića tokom njenog izvođenja, i tokom izvođenja je bilo osvetljeno samo lice Bili Holidej, sva ostala svetla su bila ugašena.

Kako je Džozefson rekao, „Niste mogli, a da je ne upamtite, bukvalno bi vam se urezala u svest."

Ono što se dogodilo nakon prvog izvođenja Strange Fruit u Café Society nagovestilo je kakva će biti reakcija publike nakon izlaska albuma.

„Kada sam je prvi put pevala, pomislila sam da nešto nije u redu... aplauza nije bilo ni u najavi kada sam završila. U sledećem trenutku, samo jedna osoba je mahnito počela da pljeska. Zatim je cela sala aplaudirala", rekla je Holidej u svojoj autobiografiji.

Čuti je kako peva o „teškom zadahu spaljenog tela" odmah nakon njenih džez balada, izazivalo je nelagodu. Mirpul je napisao: „To je zaprepašćujuća, najdramatičnija i najupečatljivija interpretacija koja će poremetiti spokoj slušaoca gde god da ju je izvodila."

Pesma se vremenom ustalila na set-listi za koncerte istovremeno izazivajući čitav dijapazon reakcija, od suza do izlaska sa koncerta i rasističkih upadica.

Radio-stanice u Americi i inostranstvu su je označile kao neprikladnu, a izdavačka kuća Kolumbija je odbila da je snimi. Na turneji na kojoj ju je predstavljala, pojedini vlasnici sala su pokušavali da je nagovore da je ne peva strahujući da će izgubiti ili naljutiti posetioce.

Slušaoce nije zgranula i dirnula samo politička tematika pesme, već i način na koji ju je Holidej izvela, stil često opisan kao duboko uznemirujući.

Lordi u svojoj knjizi Crni odjek: Velike pevačice i afro-američka književnost tvrdi da je to bio rezultat njenog svesnog izbora.

Za BBC Kulturu Lordi kaže: „Minimalna estetika koja odiše snimkom nagoni slušaoca da se usredsredi na potresan tekst... Način na koji otseca slogove dok peva odaje kipteći bes, posebno kad kaže 'padaju'. Ali u njenu interpretaciju je utisnuta i duboka ožalošćenost."

Gotovo odmah po izlasku, Strange Fruit je nepovratno uticala na američko društvo, po čemu je jedinstvena.

Semjuel Strejndž, kolumnista Njujork tajmsa, napisao je: „Čak i nakon desetog slušanja ćete zažmuriti i čvršće se pridržati za stolicu. I u ovom trenutku dok razmišljam o njoj, nakostrešilo mi se onih par dlaka na vratu i želim nekoga da udarim. A znam i koga."

Strange fruit nije prva popularna pesma koja se bavila rasnim problemima. Black and Blue Fetsa Volera izašla je deset godina ranije, a Lid Beli je snimio The Bourgeois Blues istog meseca kad i Bili Holidej Strange fruit.

Ali Strange fruit se ističe među protestnim pesmama zbog realističnog sadržaja i komercijalnog uspeha koji je usledio. Ted Heršorn, arhivator u Rutgers Institute of Jazz Studies kaže za BBC Kulturu: „Bila je to protestna pesma sa tako direktnom porukom koja je postala čuvena van Harlema... Ona je zaista poptuno ogoglila i pevačicu i publiku".

Poziv na pobunu

Ova smela konfrontacija je dovela je do pokreta koji će promeniti tok američke istorije. Borci protiv linča poslali su Strange Fruit kongresmenima kako bi ih ohrabrili da predlože zakon o sprečavanju linča.

Časopis Tajm o pesmi govori kao o „vrhunskom delu muzičke propagande za Nacionalnu asocijaciju za poboljšanje položaja obojenih osoba (NAACP)". Ahmet Ertegun, kasnije suosnivač etikete Atlantic Records, nazvao ju je „objavom rata... početkom pokreta za građanska prava".

Pesma Strange Fruit je takođe donela neželjenu pažnju svojim stvaraocima.

Komitet za istraživanje anti-američkih aktivnosti, prvenstveno komunizma je 1940. pozvao socijalistu Mirpula da svedoči i pitao ga da li mu je Američka komunistička partija platila da napiše tekst Strange Fruit.

Novinar Johan Hari sugeriše da dok su priče kako Holidej upotrebljava droge već kružile, njeno prvo izvođenje Strange Fruit stavilo ju je definitivno na pod nadzor Harija Anslingera, zloglasnog šefa Saveznog biroa za narkotike.

Za neke su Strange Fruit i privatni život Bili Holidej nerazdvojivi: delovi njene biografije zbog kojih je postala oličenje tragične džez heroine su razlog zašto nas njen glas i dalje opseda.

Uprkos činjenici da Holidej nikada nije bila svedok linčovanja (nasuprot onome što prikazuje film Dama peva bluz sa Dajanom Ros iz 1972), „Strange Fruit" ipak evocira rasnu nepravdu za koju je osećala da je ubila njenog oca, Klarensa, kome je odbijena medicinska pomoć u teksaškoj bolnici.

Ali, kako se pesma tokom decenija odvojila od pevačicinog ličnog života, tako se distancirala i od specifičnog užasa linčovanja. „Počela je, na izvestan način, da peva o rasizmu uopšte," kaže Margolik za BBC Kulturu.

„S vremena na vreme smo svedoci stravičnih scena, ali linčovanje je postalo neka vrsta metafore, i u tom smislu, s protokom vremena, doslovnost je pala u drugi plan."

Možda je zbog toga Mirpul, prema Margoliku, kasnije izjavio da Strange Fruit „pripada tridesetim godinama".

Ali, njen uticaj decenijama ne jenjava. Pesme koje su povezane sa pokretom za građanska prava šezdesetih su manje eksplicitne od Strange Fruit - ali Margolik tvrdi da je „formirala one ljude koji su kasnije pevali protestnu muziku šezdesetih i pokazala im koliko snažan uticaj ubedljiva pesma može izvršiti."

Mnogi muzičari su obradili, semplovali, adaptirali Strange Fruit, a najpoznatiju verziju je izvela Nina Simon 1965.

Semplove te obrade je Kanje Vest koristio u svojoj pesmi Blood on the Leaves iz 2013. godine.

Godine 2017. britanska pevačica Rebeka Ferguson najavila je da će prihvatiti poziv da peva na inauguraciji tada izabranog predsednika Trampa samo ako može da peva Strange Fruit.

Lordi smatra da neizmerna moć pesme leži u načinu na koji „tako nepogrešivo ogoljava rasno nasilje. Na nju odmah pomislimo kad nas neko pita: „Koja pesma vas najsnažnije asocira na trajno nasleđe rasnog nasilja u ovoj zemlji i širom sveta."

Strange Fruit je 2002. uvrštena u Kongresnu biblioteku čime je ovekovečena kao pesma od izuzetnog značaja za muzičku baštinu SAD.

Holidej je umrla 1959. a Mirpul 1989, ali njihova saradnja je izdržala test vremena, a moć pesme da šokira nikad nije oslabila. Otada je inspirisala muzičare da pevaju o nepravdi, nepatvoreno i sa svešću o tome da pesma može da bude svevremeni pokretač društvenih promena.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk