Serija Porodica i Marić: O strahu u liku Čedomira Jovanovića, (ne)povjerenju Miloševića, pregovorima...

Mladi i energični političar Čedomir Jovanović ulazi u vilu Mir na Dedinju.

Unutra ga čeka bivši predsednik zemlje Slobodan Milošević sa porodicom.

Milošević odbija da se preda policiji, a nekoliko sati su se iz vile čuli pucnji.

Ovo nije samo istinit događaj koji se 2001. desio u Srbiji, već i scenario serije Porodica, u kojoj Jovanovića glumi Milan Marić.

„Kada sam dobio ulogu, kontaktirao sam sa Čedomirom Jovanovićem jer me je interesovalo kako se on osećao u trenutku kada treba da se pregovara sa tako iskusnim političarem poput Slobodana Miloševića", kaže Marić za BBC na srpskom.

• Mali vodič za „Porodicu" - ko je ko
• Milan Marić o filmu Dovlatov
• Slobodan Milošević: Misterija mozga

„Neću vam reći šta mi je on odgovorio na pitanje da li je u tim trenucima osećao strah.

„Ali znam da je njegov lik u seriji, kako sam ga ja zamislio, strah svakako osećao. To je bio strah za život, sopstveni i drugih ljudi", kaže on.

Važno je, smatra glumac, da svi koji gledaju seriju Porodica razgraniče šta su stvarni događaji i koji je njihov odnos prema njima, a šta su interpretacije umetnika u ostvarenju koje je inspirisano realnim dešavanjima na političkoj sceni Srbije.

Samim glumcima je, ipak, to ponekad teško padalo.

„U nekoliko navrata smo komentarisali na setu: 'Gde smo mi sada, jesmo mi stvarno u vili Mir, u pregovorima o predaji?

„Ponekad nisam bio svestan da li razgovaram sa Slobodanom Miloševićem ili samo radim scenu sa kolegom Borisom Isakovićem (koji tumači lik Miloševića).

„Jer, taj period je i dalje mnogo blizu i previše živ u svima nama. Baš zato je bitno kada govorimo o seriji, razdvajati period celokupne vladavine Miloševića i seriju koja obrađuje tri dana pregovora", kaže Marić.

Lik Čedomira Jovanovića

Milan Marić tumači lik političara koji je, kao i mnogi drugi likovi iz serije, i dalje aktivan na političkoj sceni i u javnom životu.

Čedomir Jovanović je sa Slobodanom Miloševićem pregovarao i bio jedan od ključnih igrača u operaciji hapšenja.

Bivši predsednik zemlje posle toga uhapšen, po krivičnoj prijavi Uprave za kriminalističku policiju MUP-a, zbog sumnje da je izvršio i udruživanja radi vršenja krivičnih dela određenih zakonom tadašnje Savezne Republike Jugoslavije.

Nekoliko meseci kasnije, izručen je Međunarodnom krivičnom sudu za za bivšu Jugoslaviju sa sedištem u Hagu, po optužnici iz 1999. za ratne zločine počinjene na Kosovu.

Dok je boravio u pritvoru, protiv Miloševića podnete su i optužnice za ratne zločine počinjene u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj.

Svemu tome su prethodili pregovori - Jovanović je u kuću ušao kako bi Miloševića ubedio da se preda.

Pet godina ranije, Jovanović je bio na čelu višemesečnih uličnih studentskih protesta, kojim se od Miloševića zahtevalo da prizna da je izgubio na izborima u Beogradu, što se nije desilo.

Marić kaže da je dugo razmišljao kako da igra lik Jovanovića.

„Nije bilo rešenje da puko imitiramo te ljude, jer glumci nisu skup imitatora koji prikazuju svoje veštine", kaže on.

„Od Čedomira Jovanovića sam uzeo ono što sam mislio da je dovoljno prepoznatljivo da vas svako malo podseti o kome se radi, da ljudima bude jasno da je to on.

„Ostatak je bila moja igra", kaže Marić.

Njegova ideja je bila da publici prenese lik političara koji još nema ni 30 godina, a odlazi na jako bitan zadatak.

„Čedomir Jovanović je tada bio klinac. Tek je počinjao da gradi svoj politički život i svoj prepoznatljiv javni nastup, po kojem ga poznajemo danas", kaže Marić.

„Zato sam morao da se vratim 20 godina unazad i da razmišljam kako bi se ponašao mlad čovek, pun elana i hrabrosti, koji čak možda nije razmišljao o posledicama."

Marić je mladog Jovanovića doživeo kao „čoveka koji ulazi u jako neprijateljsko okruženje gde su tenzije povišene na maksimum".

U kući je, prema podacima koji su dostupni, bilo i oružja - zolje, snajperi, pištolji, tri mitraljeza i dva oklopna transportera.

„Mislim da u toj situaciji ne možeš da budeš samo odlučan u svojoj nameri. Moraš da osvajaš milimetar po milimetar.

„Verujem da čak i danas, da neko sa velikim političkim iskustvom ode na takvo mesto, ne može da se oseti lagodno.

„Ako se tu pre nekoliko sati pucalo, ako imaš miris baruta u nosu, znaš da svakog trenutka može sve da krene nizbrdo i da možeš da izgubiš glavu.

„Jer, to je takvo vreme bilo."

Jovanović je čovek velike energije, objašnjava glumac kako je tumačio lik.

„U nekom trenutku shvatiš da taj entuzijazam negde ima smisla.

„Jer ogroman broj ljudi želi da se nešto promeni", kaže on.

Upravo ovu energiju je njegov lik osetio da bi prevazišao strah, smatra Marić.

---

Ko je Milan Marić

• Rođen je 1990. godine u Beogradu;
• Srpski pozorišni, televizijski i filmski glumac;
• Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti;
• Tumačio je Gavrila Principa u predstavi Mali mi je ovaj grob Biljane Srbljanović i Danila Ilića u drami Zmajeubice Milene Marković, a glumio je i u filmovima Branio sam Mladu Bosnu, Vlažnost;
• 2018. godine igraju glavnu ulogu u ruskom filmu Dovlatov, biografskom filmu o životu ruskog književnika Sergeja Dovlatova za koju dobija nagradu na Berlinskom filmskom festivalu za „Zvezdu u usponu" kao i nagradu za najboljeg mladog glumca na festivalu u Moskvi;
• Poslednjih godina glumio je u brojnim domaćim serijama, poput Nemanjići - rađanje kraljevine, Jutro će promeniti sve, Besa, Državni službenik;
• 2021. godine glumi Čedomira Jovanovića u mini seriji Porodica;
• Tumači lik Tome Zdravkovića u filmu koji tek treba da se pojavi o životu najpoznatijeg srpskog pevača narodne muzike i boema.

Ko je Čedomir Jovanović

• Rođen 1971. u Beogradu;
• Diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Tokom studija radio je kao novinar;
• Bio je jedan od vođa studentskih protesta 1996-97. protiv Slobodana Miloševića;
• U martu 2001. godine direktno je pregovarao sa Slobodanom Miloševićem o njegovoj predaji i hapšenju;
• U oktobru 2001. godine je izabran za potpredsednika Demokratske stranke;
• Krajem 2004. godine isključen je iz DS i osnivao Liberalno demokratsku partiju;
• Na parlamentarnim izborima 2020. godine, LDP je osvojio 0,3 odsto glasova.

---

„Da neko dva metka ispali, pa bi nastao haos"

Tek kada je počelo snimanje, Marić je shvatio koju atmosferu treba da prenesu publici.

„To nisu bili mirni i normalni pregovori, gde svako govori svoje uslove", opisuje Marić.

Čedomir Jovanović i Slobodan Milošević pregovarali su u mraku, zato što je u vili Mir je bila isključena struja i voda.

Zbog toga su i glumci na setu morali da igraju u tmini.

„Tada sam shvatio kako se moj lik oseća - ušao je sam u kuću, bez oružja, bez policije i obezbeđenja.

„Trebalo je da priča sa ljudima koji su, nekoliko sati pre toga, pucali na policiju koja je pokušala da uđe", kaže on.

„On za njih u kući dolazi kao predstavnik 'onih napolju' - neprijatelja.

„Dovoljno je bilo da neko dva metka ispali, nastao bi haos."

Čedomir Jovanović je kasnije izjavio da je Marija Milošević te noći od oca tražila da se ubije kako ga ne bi uhapsili.

Marić kaže da je pokušao da dočara odnos pojedinca i njegove odluke kada u pregovorima ne učestvuje samo on.

„Tu su u igri tri vlade, dva predsednika, razmišljaš šta oni žele, a šta želi narod na ulicama, osmatraš šta se na licu mesta događa, zapitaš se i za sopstveni život", opisuje Marić.

Neverovatna linija (ne)poverenja

Milan Marić je u seriji najviše zajedničkih scena imao sa Borisom Isakovićem, glumcem koji je tumačio lik Miloševića.

„Kor mog lika je usmeren ka njemu. Ceo taj deo serije je uspostavljen na našem odnosu i interakciji", kaže glumac.

„Boris je imao toliko dobru masku i toliko je verno glumio Miloševića, da sam u nekim trenucima imao taj šum - da je to stvarno on."

U seriji lik Čedomira Jovanovića, koji je predstavnik novog režima, govori bivšem predsedniku: „Za sve žrtve u ovoj kući bićete odgovorni isključivo Vi".

Kako radnja serije odmiče, a pregovori se razvijaju, odnos između likova se menja.

„Ta dva lika su bila na neverovatnoj liniji - od apsolutnog nepoverenja do neke vrste poverenja na kraju", kaže Marić.

„Slobodan Milošević u seriji ne može Jovanoviću tek tako da poveruje.

„Ali, u jednom trenutku, počinje njemu više da veruje nego svojim saradnicima, koji su počeli polako da dižu ruke."

• Gde su i šta rade lideri DOS-a
• Šta imaju zajedničko Milošević, Đinđić i Vučić

Na toj liniji, misli glumac, njegov lik imao je još jednu teškoću.

„Milošević je bio čovek sa velikim političkim iskustvom. Neko ko je prethodnih deset godina vedrio i oblačio nad životima miliona ljudi.

„Nije to bio neki neobrazovani političar, bez iskustva, već neko ko je jako inteligentan i iza sebe ima mnogo pregovora sa dosta iskusnijim političarima.

„Dakle, neko ko nije lak igrač i ne radi ništa tek tako."

Kako se Milan Marić seća 2001. godine?

I pre nego što je pročitao scenario, Marić je znao osnovne informacije dešavanjima iz 2001. godine u vili Mir.

„Na scenario nisam gledao kao na neka tajna dokumenta", kaže on.

„Meni je on više poslužio da vidim šta ćemo mi da radimo.

„Jer, to je jako zanimljivo pitanje, to je jako bliska i bolna prošlost.

„Govorimo o jednoj epohi, ali koju smo svi proživeli ili zakačili na ovaj ili onaj način, koja je svima uticala na život.

„To je epoha prema kojoj svi imamo neku vrstu odnosa."

Zato kaže da je svim glumcima bio veliki zadatak da urade svoj posao „mimo toga koji je njihov odnos prema likovima iz stvarnog života".

Privatno, Marić kaže da je bio klinac kada se sve dešavalo, ali da se seća tog perioda.

„Možda to vreme nisam osetio direktno ja, ali jesam preko svojih roditelja", priča glumac.

„Ja sam rođen 1990. godine. Cela ta decenija nije bila baš sjajna.

„To je bila decenija haosa, rata, izbeglica, inflacije, mrtvih, straha, koja se završila bombardovanjem i krenula u političku revoluciju 2000. godine.

„Onda se 2001. dogodilo hapšenje Miloševića, a zatim ubistvo premijera Zorana Đinđića.

„Prvih 15 godina mog života, ako gledamo politički, bile su godine koje ne mogu da ne ostave nikakav uticaj na decu."

Podeljena Srbija

Marić kaže da je njegov lični način borbe u Srbiji - društveni aktivizam.

„Verujem da je ceo nalet 5. oktobra bio bitan.

„Međutim, kada odemo malo dalje, onda se zapitam i zamislim.

„Mnogo se toga dogodilo posle, narednih godina, što je tu borbu, ideale, nadanja, ideju promene, bacilo u senu i ostavilo da leži na istim ulicama na kojima se sve to i rađalo", kaže on.

Reakcije na samu seriju Porodica bile su različite.

Neki su bili oduševljeni serijom i na društvenim mrežama pisali kako je ona bila neophodna da bi se Srbija suočila sa prošlošću.

Na neke od komentara da serija prikazuje relativizovanje zločinca, Marić kaže da ne vidi gde to može da se učita, ali da razume potrebu ljudi da se sa tim periodom raščisti jednom za svagda.

„Mislim da pismo Ivana Stambolića i sa montažnim sekvencama rata, sankcija, protesta, nasilja, mislim da to nikako nije relativizovanje zločinca.

„To je prikaz ta tri dana, a ne njegove celokupne vladavine", kaže on.

„Treba da se zapitamo i kako zločinci nastaju.

„Zar oni imaju rogove na glavi pa da svi znamo da su zli? Ne, već nastaju tako što se ljudima, u nekom trenutku, zaista dopadne šta oni govore."

• „Fatalni zaokret“: Dvadeset godina od otmice Ivana Stambolića
• „Smrt Slavka Ćuruvije odbija da umre“
• Deveti mart 1991. godine - juriš na „Bastilju" i krv na ulicama Beograda

Marić dodaje da se u seriji vidi da Miloševićev lik pokušava da da neko logično objašnjenje za sve što se događalo devedesetih, da napravi od sebe žrtvu.

„Onda dobija odgovor da žrtve jedino on ostavlja za sobom", kaže on.

Srbija je, misli glumac, i dalje „duboko podeljeno društvo".

„Podeljenost u Srbiji je evidentna, to vidiš na svemu", kaže on.

„Mislim da smo izgubili način komunikacije i okrenuli se vređanju, verbalnom i fizičkom sukobu.

„Sve to nam je mnogo postalo bliže i logičnije nego razgovor.

„Tako gubimo mogućnost da nađemo neki kompromis po pitanju bolnih i traumatičnih tema za ovo društvo, kojih je na žalost mnogo."

U trenutku kada je serija izašla, on je bio na snimanju filma o Tomi Zdravkoviću u Čikagu.

„Kada sam se vratio u zemlju, već smo prešli da se delimo oko nečeg drugog", dodaje glumac.

Dovlatov i Toma: Umetnost i poroci

Marić je 2018. glumio glavnu ulogu u ruskom filmu Dovlatov.

Sergej Dovlatov je bio ruski pisac i novinar koji je emigrirao u Sjedinjene Države iz Sovjetskog Saveza, gde je bio nepriznat i cenzurisan.

Marić je dobio priliku da glumi još jednu istorijsku ličnost, ali iz sveta muzike - Tomu Zdravkovića, jednog od najpoznatijih srpskih narodnih pevača i boema.

Ruski pisac i srpski pevač u stvarnom životu nisu imali mnogo sličnosti, ali su ih obojicu pratili poroci.

„Nijedna muka ne ide sama, pa i retko kada koji porok dolazi sam od sebe", misli Marić.

„Uvek tu ima nešto što druguje.

„Porok je signal za pomoć."

Brojna Dovlatovljeva dela su o prekomernom konzumiranju alkohola, a glumac koji ga je tumačio misli da je pisac „spoznao sopstvenu nemoć i bedu".

„To je nešto što te gurne u porok. Taj bezdan nad sopstvenim životom", kaže on.

„Verujem da je on bio idealista koji je želeo da živi od umetnosti i finansijski, ali još važnije, i da emotivno i intelektualno bude ispunjen."

Dert u Tomi

Ipak, za Tomu Zdravkovića kaže da je „bio čudan čovek".

„Pravili smo film da bude naš.

„To je vrsta biografskog filma, ali smo onda shvatili da je sve što znamo o njemu samo povod za film, a sve ostalo tek kreće nakon toga", kaže Marić.

Glavna emocija koju je u pevaču pronašao je, kaže, bila „tuga".

„Sve što je on radio ima jedan melanholičan tok, ima nekog derta.

„Nemam tačan odgovor odakle dolazi ta tuga i šta je ona.

„Ali je osećam, a mislim da će i drugi", kaže Marić.

Odlazak

Nakon brojnih pokušaja da radi u Rusiji, Dovlatov na kraju odlazi iz zemlje, ali o njoj stalno nastavlja da piše.

„Umetniku uvek treba njegova zemlja.

„Čitav talas disidenata u SSSR je živeo za umetnost i mnogi su umrli za nju", kaže Marić.

Glumac, ipak, kaže da to nije njegov put za sada, što ne znači da ne bi voleo da stvara i van granica Srbije.

„Ne želim da odem odavde,

„Ne zato što se plašim nepoznatog ili neuspeha, već zato što mislim da nigde drugde ne bih mogao da stvaram kao ovde.

„Ovde razumem stvari, ne moram da ih učim već ih osećam.

„To je jako moćan osećaj", zaključuje Marić.

---

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

( BBC Serbian Naslovna strana )