Vilijem Šekspir - "čarobnjak u razumijevanju ljudske duše" i pet vjekova kasnije
Više se zna o njegovoj karijeri nego o privatnom životu, i skoro da nema zapisa njegovih savremenika o ličnim detaljima
Da li i vi na pomen knjige i pozorišta prvo pomislite na Šekspira?
Nije ni čudo - Evropa i svet izgledaju nezamislivo drugačije u odnosu na prelaz iz šesnaestog u sedamnaesti vek, kada je živeo engleski pisac Vilijem Šekspir, ali od tada verovatno da nema globalno poznatijeg književnog stvaraoca.
„Šekspir je bio dvostruko genijalan: kao pesnik i kao dramski pisac - zbog toga je tako važan i tako popularan", objašnjava Zoran Paunović, profesor engleske književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu.
Iako se u Šekspirovoj krštenici kao datum rođenja navodi 26. april 1564. godine, njegov rođendan se u svetu slavi 23. - na dan kada se veruje da je rođen, da bi tri dana kasnije bio upisan u matične knjige.
Preminuo je istog datuma 1616. godine, ali se na ovaj dan tradicionalno obeležava njegov rođendan, a ne smrtovdan.
- Zašto je Čehov, posle Šekspira, najizvođeniji autor
- Zbirka Šekspirovih dela prodata za rekordnih 10 miliona dolara
- Šekspirova predstava oživela u virtuelnom svetu
Misterija piščevog života
Mnogi detalji iz Šekspirovog života obavijeni su velom misterije.
Više se zna o njegovoj karijeri nego o privatnom životu, i skoro da nema zapisa njegovih savremenika o ličnim detaljima.
Ne zna se, recimo, gde se i koliko školovao, ali pošto mu je otac bio zanatlija, pretpostavlja se da je završio lokalnu gimnaziju.
Kasnije godine Šekspirovog života rasvetljene su zahvaljujući dokumentima koji su ostali iza njega.
Poznato je da se kao osamnaestogodišnjak, 1582, venčao se sa En Hatavej - ona je imala 26 godina i bila je tri meseca trudna.
Kasnije su dobili još dvoje dece.
O čak sedam godina njegovog života između 1585. i 1592. nema gotovo nikakvih podataka, pa ih humanisti nazivaju „izgubljene godine".
Krajem šesnaestog veka, proslavio se kao pozorišni stvaralac, a koliki je ugled stekao možda najbolje ilustruje činjenica da se 1601. našao pod patronatom tadašnjeg kralja Džejmsa Šestog.
Velom misterije obavijena je i Šekspirova smrt - mesec dana ranije je napisao testament, pribeleživši da je „odličnog zdravlja", a kod njegovih savremenika nema informacija o tome kako je preminuo.
Najvažnije činjenice o Šekspirovom životu
- Rođen je 1564. godine u engleskom gradiću Stratford na Ejvonu;
- Sa suprugom En Hatavej je imao troje dece;
- Preminuo je na dan za koji se veruje da mu je rođendan, 23. aprila 1616. godine;
- Napisao je 37 komada i mnogo, mnogo poezije.
Izvor: BBC bajtsajz, BBC njuzraund & BBC tič
Zašto je Šekspir tako važan?
Šekspir se za života proslavio pre svega kao pozorišni stvaralac.
Nakon „perioda izgubljenih godina", pojavljuju se izvori koji pokazuju da je 1592. bio poznat u Londonu - pisao je, glumio, režirao, a kritičari su govorili da je dobacio više nego što mu je obrazovanje omogućavalo.
Šekspir je 1599. godine učestvovao u osnivanju kultnog pozorišta Gloub - bio je vlasnik 12.5 odsto ove trupe.
Njegove drame, koje su Gloubu premijerno izvođene, ovo pozorište je upisano u istoriju.
Romeo i Julija,San letnje noći, Otelo, Magbet, Bogojavljenska noć, Mletački trgovac, između ostalih,i danas su neizostavan deo repertoara pozorišta širom sveta.
„Važan je zbog toga što njegove drame od trenutka kad su nastale pa evo sve do danas, nisu izgubile ni delić svoje sposobnosti da komuniciraju sa čitaocima i pozorišnom publikom.
„Naprotiv, njihova komunikativnost kao da s vremenom samo dobija na snazi, baš kao i njihova moć da ukazuju na duboke, vanvremenski univerzalne istine o suštinskim aspektima ljudske prirode i ljudskog života", kaže Paunović.
Poslednje dramsko delo, Kralj Lir,napisao je 1613. u saradnji sa Džonom Flečerom.
Paunović dodaje da je Šekspir popularnost zaslužio jer je bio „istinski majstor svog zanata".
„Podsetimo, drame je pisao pre svega za pozornicu, dakle s namerom da stvori dela koja će njegove kolege glumci rado igrati, a publika rado gledati.
„Umetnost se u ta dela ušunjala nenametljivo i neosetno, jer genijalna darovitost oplemeni sve čega se dotakne", kaže Paunović.
Ne samo darovit pisac, već i mudar trgovac
Šekspir nije bio izuzetak samo u književnosti, već je važio za čoveka koji je znao kako da zaradi.
U elizabetanskom Londonu, pozorište Gloub je moglo da ugosti 3.000 ljudi. Ta su mesta bila rezervisana za gospodu koja su mogla da priušte kartu za galeriju, po ceni od šest penija.
Šekspiru se pripisuje da je došao na ideju da ostalima ponudi karte za stajanje, po ceni od samo jednog penija.
Kada je Gloub izgoreo u požaru 1613. godine, Šekspirov udeo u vlasništvu pozorišta doneo mu je pravo malo bogatstvo.
Poznati pisac bio je vlasnik još jednog pozorišta u Londonu, dok je u rodnom gradu Stratfordu na Ejvonu ulagao u nekretnine, a navodno je trgovao i pšenicom.
Kako je Šekspir promenio engleski jezik?
Osim književnosti, ni engleski jezik posle Šekspira više nije bio isti.
„Šekspirova sposobnost da dotakne svačiju dušu značajnim se delom zasnivala na jeziku kojim je govorio i pisao, jeziku koji je bio i savremen i svevremen", kaže Paunović.
„Eto, na primer, ako zavirimo u dela njegovih savremenika, suočićemo se sa jezikom koji deluje arhaično i neprohodno, sa jezičkim izrazom za čije je savladavanje i tumačenje potrebno mnogo više truda nego za razumevanje Šekspirovog jezika, koji i danas - bez obzira na to da li je reč o lepršavo ushićenim ljubavnim stihovima, ili o onima koji, teški i strašni kao grmljavina, govore o tegobama i jadima ljudskog postojanja - zvuči moćno kao u vreme svog nastanka.
„Ili još moćnije", zaključuje Paunović.
Na prelazu iz šesnaestog u sedamnaesti vek kada je Šekspir stvarao, engleski još uvek nije bio standardizovan - nije još bilo svih onih pravila zbog kojih se preznojavaju svi dok uče ovaj jezik u školi, o velikom i malom slovu, tački, zarezu i uzvičniku.
Engleski jezik se od srpskog razlikuje i po tome što ne važi pravilo piši kao što govoriš - oni izgovaraju jedno, a pišu drugo.
Način na koji se reči pišu u engleskom se naziva spelovanje.
Šekspirova dela imala su toliki uticaj na jezik da su punktuacija, gramatika i spelovanje delom kodifikovani tako da prate način na koji je on pisao.
Smatra se da je Šekspir u engleski uveo oko 1.700 novih reči i fraza.
„To je dodatni je dokaz one dvostruke genijalnosti koju sam spomenuo: pesnik može biti inventivan i stvarati nove reči koje zvuče i upečatljivo i privlačno, ali neće svaka takva reč biti prihvaćena i zadržati se u jeziku: da bi se to dogodilo, potrebno je da pesnik oseća i razume dušu onih koji tim jezikom govore - da bude, dakle, čarobnjak u jeziku i čarobnjak u razumevanju ljudske duše", ističe Paunović.
„A Šekspir je bio i jedno i drugo."
Zašto su Šekspirova dela vanvremenska?
Malo ko bi osporio da razlog Šekspirove popularnosti posle skoro pet vekova leži u svevremenosti njegovih dela.
Ali, koja su danas najaktuelnija?
„Bez imalo preterivanja: sva koja je napisao, od prvog do poslednjeg", kaže Paunović.
Kao primer navodi komada Bogojavljenska noć.
„Budući da je reč o romantičnoj komediji - verovatno ne bi trebalo očekivati nekakvu posebnu aktuelnost, naročito ne političku", navodi.
„U Bogojavljenskoj noći pored romantičnog zapleta imamo još jedan - onaj u kome glavnu reč vode Vitez Tobi i ser Endru Jezoliki, podmukle i neduhovite protuve koje manjak pameti nadoknađuju viškom bezobrazluka, zaštićene nedodirljivim društvenim statusom .
„U očima gledaoca iskupljuje ih to što je žrtva njihovih spletki, Malvolio, lik koji i kada pati (naročito ako pati zbog ranjene sujete) teško može da pobudi saosećanje".
Paunović objašnjava da je „puritanac Malvolio predstavnik nove klase, beskrajno opijen novostečenom političkom moći, i još više začuđen činjenicom da ga - premda radi više od svih i oličenje je protestantske etike - ljudi ne vole".
„Zbog toga ima želju da im se sveti - ne samo ukidanjem kolača i piva, nego i na mnogo ozbiljnije načine.
„I to u svetu koji će biti skrojen sasvim po njegovoj meri, i u kome romantičnim junacima neće preostati ništa drugo do da pevaju setne pesme o idiličnoj prošlosti. Ili da kliču novom gospodaru.
„Zvuči pomalo neprijatno aktuelno, zar ne?"
Note u srcu: Aleksandrina i Silvijina priča
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Svi članovi )