Prvih 100 dana Džoa Bajdena u Bijeloj kući - koji su mu ciljevi
Predstavio je viziju o dodatnim državnim investicijama koje će finansirati bogati i pozvao republikance da pomognu u usvajanju zakona iz brojnih oblasti, od poreske politike i reforme policije do kontrole oružja i imigracije
Pola veka pošto je ušao u Kongres kao senator, Džo Bajden se vratio kako bi održao prvo obraćanje kao 46. američki predsednik.
Obećao je Kongresu novi investicioni plan od 1,8 biliona dolara, saradnju sa republikancima i odgovor na konkurenciju koju predstavlja Kina.
Predstavio je viziju o dodatnim državnim investicijama koje će finansirati bogati i pozvao republikance da pomognu u usvajanju zakona iz brojnih oblasti, od poreske politike i reforme policije do kontrole oružja i imigracije.
Republikanci su uglavnom sedeli u tišini tokom Bajdenovog govora, a demokrate su mu aplaudirale.
- Šta jeste, a šta nije o Srbiji govorio Džo Bajden
- Šta Bajdenov zaokret u spoljnoj politici zaista znači
- Bajdenov plan pomoći tokom pandemije - 1.400 dolara svakom Amerikancu
Evo ključnih trenutaka.
'Gospođo potpredsednice, gospođo predsedavajuća'
Prvi put u istoriji SAD, dvoje ljudi koji su sedeli iza predsednika dok ih je pozdraavljao bile su žene - predsedavajuća Predstavničkog doma Nensi Pelosi, najviša zvaničnica demokrata u Kongresu, i potpredsednica Kamala Haris, koja je bila senatorka u Kaliforniji pre nego što ju je Bajden predložio u izbornoj kampanji za zamenicu.
„Gospođo potpredsednice, gospođo predsedavajuća", rekao je Bajden i nastavio: „Nijedan predsednik nikada pre nije izgovorio ove reči sa ovog podijuma - a bilo je i vreme!".
- Ko je Kamala Haris, prva žena potpredsednica Amerike
- Bajdenova poruka Americi: Da 4. jul dočekamo nezavisni od virusa
'Istina iznad laži'
Obraćanje Kongresu Bajden je započeo ne baš suptilnim osvrtom na svog prethodnika Donalda Trampa.
Bajden je rekao da je „nasledio naciju u krizi" - opisujući Ameriku kao „kuću u plamenu".
„Sada, posle samo 100 dana, mogu da podnesem izveštaj naciji: Amerika je ponovo u pokretu", rekao je.
„Amerika se iznova diže. Bira nadu a ne strah. Istinu pre laži. Svetlost a ne tamu.
„Posle 100 dana spasavanja i obnove, Amerika je spremna za uzlet. Ponovo radimo. Ponovo sanjamo. Ponovo otkrivamo. Ponovo vodimo svet. "
„Iskoreniti sistematski rasizam"
Rasne napetosti bile su na vrhuncu u poslednjih godinu dana posle smrti Afroamerikanca Džordža Flojda u Mineapolisu u maju 2020. godine.
Derek Šovin, tada policajac, prilikom privođenja Flojda, stavio mu je koleno na vrat, a na snimcima koji su potom obišli svet čulo se kako Flojd vapi za vazduhom: „Ne mogu da dišem, ne mogu da dišem!".
Lekari su kasnije konstatovali smrt Flojda, a taj slučaj pokrenuo je talas protesta širom Amerike i sveta pod motom „Životi crnaca su važni".
Na suđenju tokom aprila 2021. godine, Šovin, koji je u međuvremenu napustio policiju, proglašen je krivim za ubistvo Flojda. Presuda će biti izrečena kasnije ove godine.
U obraćanju Kongresu, Bajden su osvrnuo na ubistvo Flojda, rekavši: „Svi smo videli koleno nepravde na vratu Crne Amerike".
„Nećemo ignorisati ono što su utvrdile naše sopstvene obaveštajne agencije - najsmrtonosnija teroristička pretnja domovini danas je od belog suprematističkog terorizma."
Američki predsednik je takođe branio policiju, pobravši aplauze u sali, rekavši da „većina muškaraca i žena nosi uniformu i značku pošteno i časno služi zajednici".
Ali rekao je da se mora raditi „na ponovnom uspostavljanju poverenja između organa za sprovođenje zakona i ljudi kojima služe, da bi se iskorenio sistematski rasizam u našem krivično-pravnom sistemu".
Bivši policajac Derek Šovin kriv za ubistvo Džordža Flojda Zašto je nastao pokret „Životi crnaca su važni“Smrt Džordža Flojda: Zašto neki protesti prerastaju u nasilje
'Pošteno oporezivanje bogatih'
Veći deo Bajdenovog govora bio je usredsređen na velike budžetske planove za obnovu američke infrastrukture i socijalnih programa - koji bi se svi oslanjali na oporezivanje bogatijih slojeva društva.
Na taj način, smatra on, pomoći će finansiranje „Plana za američke porodice" vredan 1,8 biliona dolara.
Bajden je insistirao na oceni da je to fer.
„Vreme je da korporativna Amerika i jedan procenat najbogatijih Amerikanaca plate pošteno svoj deo - samo platite pošteno svoj deo", rekao je.
„Mnogo kompanija izbegava porez kroz poreske oaze od Švajcarske do Bermuda do Kajmanskih ostrva, a imaju koristi od poreskih rupa i odbitaka koji omogućavaju prekomerno zapošljavanje i preusmeravanje dobiti u inostranstvo.
„To nije u redu", poručio je američki predsednik.
Bajden je naglasio je da će predložene poreske reforme pomoći „nagrađivanju rada, a ne bogatstva".
Vlada bi takođe „suzbila" milionere i milijardere koji taje poreze ili varaju.
„Gledajte, nisam sklon da nekoga kažnjavam - ali neću da dodatno opteretim porezima srednju klase ove zemlje", rekao je Bajden.
„Ono što sam predložio je pošteno."
'Moramo da dokažemo da demokratija i dalje funkcioniše'
Bajden se osvrnuo i na događaje 6. januara 2021. godine kada su Trampove pristalice napale američki Kapitol i zatražio od poslanika da dokažu da demokratija može da se izdigne iz toga.
Nazvao je ovu pobunu „najgorim napadom na našu demokratiju od građanskog rata".
- Senat oslobodio Trampa krivice za upad demonstranata u Kapitol
- Ko je upao u američki Kongres i šta je Kjuanon
„Može li naša demokratija da ispuni najnužnije potrebe naših ljudi?
„Može li naša demokratija da prevaziđe laži, bes, mržnju i strahove koji su nas razdvojili?
„Američki protivnici - autokrate sveta - klade se da to ne može," kaže Bajden.
„Oni veruju da smo prepuni besa i podele.
„Slike rulje koja je napala ovaj Kapitol gledaju kao dokaz da tama pada na američku demokratiju.
„Oni greše. I mi moramo da im dokažemo da greše. Moramo da dokažemo da demokratija i dalje funkcioniše."
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Naslovna strana )