Digitalna generacija zaboravlja na praktičnost

Posljednji dan aprila, već deceniju se proslavlja kao Međunarodni dan džeza, a ove godine biće obilježen i kod nas i to koncertom “Balkan Youth Jazz Orchestra”. U pitanju je sastav sačinjen od mladih muzičara sa prostora Balkana, a danas na cetinjskom Dvorskom Trgu od 12 sati sviraće kompozicije koje su za “Balkan Youth Jazz Orchestra” napisali mladi kompozitori. Jedna od kompozicija koju je publika čula sinoć na premijernom koncertu “Balkan Youth Jazz Orchestra” u velikoj sali Kulturno-informativnog centra “Budo Tomović”, a biće izvedena i danas - “5 Chapters & an Epilogue” - djelo je muzičara i kompozitora iz Sjeverne Makedonije Vladimira Boteva.

Vladimir je diplomu džez gitarste stekao na Univerzitetu “Goce Delčev” 2015. godine, a kao gitarista i kontrabasista svirao je u nekoliko džez ansambala. Zahvaljujući privatnim časovima i savjetima profesora Vladimira Nikolova, ovaj mladi i perspektivni umjetnik je tokom posljednje decenije napravio veliki napredak na polju aranžiranja muzike. Nekoliko njegovih aranžmana izveli su Makedonski filharmonijski orkestar i big bend Makedonskog udruženja džez muzičara. Napisao je nekoliko djela za gitaru, kamerni orkestar i big bend. Jedan od njegovih komada za big bend izveden je u Skoplju, pod upravom profesora Nikolova. Botev se raduje proširenju svoga znanja u oblasti kompozcije, a za “Vijesti” otkriva kako je odlučio da svoje djelo prijavi na konkurs Jazz Art asocijacije i time se ono nađe na repertoaru “Balkan Youth Jazz Orchestra”:

“Link za konkurs poslao mi je profesor Nikolov i onda sam riješio da pokušam i prijavim svoje djelo. Doduše, sa prijavljivanjem sam zakasnio nekoliko sedmica, ali divna Maja Popović je riješila da mi da šansu, tako da je žiri uzeo u obzir i moju prijavljenu kompoziciju, preslušao je i odlučio da bude dio repertoara ‘Balkan Youth Jazz Orchestra’”, priča Botev i ne krije da je u glavni grad Crne Gore stigao na probe orkestra, ne samo da bi još na njima čuo kako njegova kompozicija u izvođenju orkestra zvuči, već i da bi naučio nešto od mlađih kolega.

Njegova kompozicija, za razliku od ostalih koje su se našle na konkursu, prema riječima pijaniste orkestra Ivana Jovanovića, zbog nepravilnih ritmova, zadala je muzičarima dosta muke na probama.

“Nema puno, ima jedna ili dvije dionice koje imaju taj nepravilni ritam. Zato sam i proganjao svirače da ih pitam kako im se dopala kompozicija, i koliko im je teška za interpertaciju, ima li nelogičnosti ili teško izvodljivih dionica, ali to su sve lijepo vaspitana djeca, pa nijesu imali zamjerki. Nisam od onih koji bi kritiku loše shvatili, ipak sam ja ovdje došao da učim”, kroz smijeh priznaje Botev.

Kako je džez poznat i po improvizaciji, mladi kompozitor mislio je i na taj dio, pa je određenim instrumentalistima u sklopu partiture napravio prostor da sami pokažu muzičku kreativnost.

“U velikom džez ansamblu uvijek ostane prostora za dvoje, troje ljudi koji u jednom momentu sviraju solo dionice, dok će se ostatak držati pisanih dionica. Opet, ritam sekcija ima slobodnu interpretaciju, gdje oni na osnovu zadate progresije sviraju onako kako u tom momentu osjećaju. Napisao sam solo impzovizaciju za saksofon, trubu, čak sam htio da i vokalistkinje nešto improvizuju ako mogu. S tim što nijesam partituru napisao tako da moraju, već sam im dao prostor da ako žele - mogu. Takođe sam ostavio otvorene dionice, da nemaju fiksni broj taktova, već sam želio da dirigent odredi kome je koliko dovoljno. Ipak su u pitanju mladi muzičari, tako da ako se osjeti da više nema gdje da ode sa solom, dirigent dâ znak da se nastavi dalje sa partiturom. Mislim da je to praktično, a opet će kolege da budu prave sudije”, pojašnjava Botev.

Njegove kompozicije nastaju u softverskom programu.

“Mi smo digitalna generacija, što je loše. Često zaboravljamo na praktičnost stvari. Zato sam ih i pitao na probi da li to što sam napisao ima smisla. Prije svega se nadam da je kompozicija praktično napisana, jer ne očekujem da to što ja čujem u softveru da će ispasti tako. To i nije meni cilj, već mi je želja da naučim nešto i odrastem još malo u kompozitorskom smislu. Meni je 37 godina, dosta sam stariji od svih ovdje, ali nemam puno prakse sa komponovanjem. Zato ako nešto ne bude dobro odsvirano, kako sam ja zamislio, problem je u meni, a ne u njima, jer to znači da nisam bio praktičan”, smatra Botev.

Kompozicija “5 Chapters & an Epilogue” bila je izvedena u septembru prošle godine u okviru manifestacije “Dani makedonske muzike” koja se održava u Skoplju sa standardnim Big bend formacijom.

“To su profesionalni svirači i u njihovoj interpretaciji kompozicija je zvučala dobro. Ovaj orkestar je ipak sastavljen od mladih muzičara, mnogi od njih nemaju veliko iskustvo. Pošto je, što se instrumenata tiče, drugačija postava u ‘Balkan Youth Jazz Orchestra’, orkestracija je drugačija. Ovo će biti prvi put da sam nešto napisao, a da ga neće svirati profesionalni orkestar. Zanima me da naučim da pišem za orkestar, a ne da orkestar svira za kompozitora. U kulturi i tradiciji ovo drugo preovladava, ali to je bio slučaj sa kompozitorima koji su bili etablirani i koji su znali šta rade. A ja sam sa skoro 40 godina ipak početnik u svemu ovome. Zato se i radujem da je notacija pedantna ako ne ništa drugo”, smatra Botev.

Želja mu je da nauči da bolje svira klavir

Botev je diplomirao džez gitaru, ali je mnogo češće svirao kontrabas i na akademiji i kao aktivni muzičar.

“Bio sam vd basista jer to je deficitaran kadar. Pokušao sam da pomognem i džez i klasičnim ansamblima, pa sam nabavio gudalo, pa učio dionice napamet, jer nisam se dobro snalazio sa pozicijama. Onda sam svirao gitaru, imao nekoliko bendova, jedan je bio duo sa trubačem”, otkriva u kakvim je sve formacijama imao priliku da svira.

Kako kaže, žao mu je što nije bolje naučio da svira klavir.

“Kod džezera nije klavir obavezan instrument, kao na klasičnoj akademiji jer se pažnja polaže na druge stvari. Ali mislim da je to što nijesam bolje savladao klavir najviše moja greška. No, eto, ima vremena”, kaže Botev.

Ovo će biti prvi put da sam nešto napisao, a da ga neće svirati profesionalni orkestar. Zanima me da naučim da pišem za orkestar, a ne da orkestar svira za kompozitora. U kulturi i tradiciji ovo drugo preovladava, ali to je bio slučaj sa kompozitorima koji su bili etablirani i koji su znali šta rade. A ja sam sa skoro 40 godina ipak početnik u svemu ovome. Zato se i radujem da je notacija pedantna, ako ne ništa drugo

Početke veže za flamenko

Na početku karijere Botev je svirao flamenko muziku.

“Nisam imao nikad flamenko gitaru, već sam klasičnu gitaru adaptirao. Nekoliko godina sam se isključivo time bavio. Mladi ljudi su ambiciozniji oko tehničkih stvari, a flamenko muzika je virtuozna, pa me je to povelo. Nikad nisam savladao flamenko, ali sam se zato zainteresovao za džez. Položio sam prijemni na Džez akademiji i sve što znam, naučio sam od Tonija Kitanovskog i profesora Pejovskog koji je jedan od najuticajnijih. Eto, zahvaljujući njemu sam u trećem semestru više počeo da se bavim komponovanjem nego sviranjem”, otkriva svoj put Botev koji danas rijetko svira.

“Imam dnevni posao, a radim i dosta kao frilenser pripremu notacija drugih kompozitora. Prije pet godina postao sam i pomoćnik profesoru Nikolovu, sad sređujem partiture koje dobijam od njega. Zbog nedostatka vremena danas gotovo ne vježbam. Ekonomski pritisci da zaradite, platite račune su me odvukli na drugu stranu. Tek sam sada počeo da odbijam te frilenser angažmane, jer nema ni potrebe sa ovim što sam zaposlen, pa mogu da se bavim kreativnijim stvarima”, tvrdi on.

( Marija Vasić )