Kolumbija: Najmanje 17 mrtvih u višednevnim protestima zbog poreskih reformi
Grupe za zaštitu ljudskih prava i demonstranti optužili su policiju za upotrebu prekomjerne sile.
Kancelarija kolumbijskog zaštitnika ljudskih prava potvrdila je da je najmanje 17 ljudi ubijeno tokom petodnevnih protesta zbog predloženih poreskih reformi.
Najmanje 800 ljudi je povređeno u sukobu policije sa demonstrantima u većim gradovima.
Grupe za zaštitu ljudskih prava i demonstranti optužili su policiju za upotrebu prekomerne sile.
Reforme, kojima bi se povećali porezi onima sa niskim i srednjim prihodima, sada su odložene.
Predsednik Ivan Duke najavio je u nedelju da će kontroverzna mera biti povučena.
- Prvomajski protesti: Kako se marširalo širom sveta, uprkos pandemiji
- Skriveno bogatstvo pronađeno u kući Pabla Eskobara
- U Kolumbiji prodaju kuće sa „krvavom prošlošću"
Brojke stradalih javno je objavila kolumbijska kancelarija ombudsmana, pozivajući se na podatke policije i pravobranilaštvo.
Oni potvrđuju izveštaje grupa za ljudska prava koje su prijavile više od deset ubijenih u protestima u većim gradovima Kolumbije.
Kolumbijski ombudsman Karlos Kamargo rekao je lokalnim medijima da bi broj nastradalihh mogao biti veći od 17 koje su do sada naveli.
Rekao je da je njegova kancelarija primila izveštaje o 20 smrtnih slučajeva, ali da još nije uspela da sve to potvrdi.
Kolumbijski ombudsman je zvanična vladina agencija čiji je zadatak da nadgleda zaštitu ljudskih i građanskih prava građana.
Zbog čega su izbili protesti?
Počeli su u sredu, kada su najveći sindikati pozvali na nacionalni štrajk kako bi se usprotivili poreskoj reformi, koja je u međuvremenu odložena.
Vlada je tvrdila da je reforma ključna za ublažavanje privredne krize u Kolumbiji.
Bruto domaći proizvod (BDP) opao je prošle godine za 6,8 odsto, što je najveći pad u pola veka, a pandemija korona virusa dodatno je povećala stopu nezaposlenosti.
Predložena reforma smanjila bi prag na koji se oporezuju zarade, pogađajući svakoga ko ima mesečni prihod od 656 dolara ili više.
Takođe bi eliminisao mnoga trenutna izuzeća koja uživaju pojedinci, kao i povećanje poreza nametnutih preduzećima.
To je izazvalo negodovanje među Kolumbijcima koji su već bili pogođeni pandemijom, a protestima su se pridružili mnogi ljudi iz srednje klase koji strahuju da bi zbog najavljenih promena mogli da osiromaše.
Kako su protesti izmakli kontroli?
Demonstranti su izašli na ulice uprkos sudskoj odluci da se okupljanja i protesti odlažu zbog trenutnog porasta zaraženih korona virusom.
Policija je bila raspoređena u većim gradovima u kojima su se protestovali članovi sindikata, domorodačkih grupa i organizacija civilnog društva.
Na snimcima na društvenim mrežama, vide se sukobi policije i demonstranata.
Protesti su bili posebno nasilni u Kaliju, trećem po veličini gradu u Kolumbiji, gde je bilo višednevnih uličnih obračune demonstranata i snaga bezbednosti.
Lokalni mediji objavili su imena poginulih u protestima, među kojima je i Nikolas Gerero, 27-godišnji umetnik.
Gradonačelnik Kalija Horhe Ivan Ospina rekao je da je Gerero preminuo od posledica ranjavanja.
Navodno ga je policija upucala u glavu.
„Osuđujem ovo i tražim od policije da ni ne pomišlja na upotrebu oružja u ovim protestima", rekao je gradonačelnik.
Policija je izvestila da je izvršila više od 400 hapšenja širom zemlje.
Takođe su rekli da su širom zemlje demonstranti zapalili 20 autobusa javnog prevoza, 59 preduzeća je opljačkano, a više od 250 uništeno.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Svi članovi )