Osvetnička pornografija: Kako žrtve u Indoneziji strahuju od krivičnog gonjenja

Deljenje seksualno eksplicitnih slika ili videa bez odobrenja onoga ko je na njima poznato je kao osvetnička pornografija.

6191 pregleda1 komentar(a)
Foto: Davies Surya/BBC Indonesia

Dvacesetčetvorogodišnja *Siti je pet godina bila u vezi sa muškarcem, što nije rekla ni roditeljima ni prijateljima, kada je postala žrtva osvetničke pornografije.

Taj odnos je prerastao u izričito zlostavljanje i kad je Siti prošle godine pokušala da okonča vezu, bivši partner je njene seksualne slike objavio na društvenim mrežama.

Deljenje seksualno eksplicitnih slika ili videa bez odobrenja onoga ko je na njima poznato je kao osvetnička pornografija.

Ova praksa smatra se krivičnim delom u više zemalja i žrtve mogu da se obrate vlastima.

Međutim, u Indoneziji žrtve poput Siti često to izbegavaju zato što strogi Zakon o pornografiji i Zakon o elektronskom prenosu informacija ne razlikuje počinioce i žrtve.

Žena koja se 2019. pojavila na privatnom seks snimku, a koji je podeljen bez njenog odobrenja, osuđena je na tri godine zatvora.

Žalba na presudu kasnije je odbijena.

Žrtve osvetničke pornografije se zbog toga često osećaju kao da nemaju kome da se obrate za pomoć.

„Zbog ove traume osećala sam se toliko bespomoćnom da je bilo trenutaka kada više nisam želela da živim i želela sam da se isplačem, ali suze naprosto nisu navirale", kaže Siti.

Indonezija je prevashodno muslimanska zemlja i u njoj vlada stigma i društveni tabu oko seksualnosti i seksa pre braka.

Husna Amin, koja radi za Institut za pravnu pomoć pri Udruženju žena Indonezije, kaže da poznaje žrtve iz svih krajeva Indonezije koje su u istom položaju kao Siti.

U zemlji je 2020. zabeleženo 1.425 slučajeva rodno zasnovanog nasilja na internetu, podaci su indonezijske Nacionalne komisije protiv nasilja nad ženama, ali stručnjaci kažu da bi neprijavljenih slučajeva moglo da bude mnogo više.

„Žrtve se plaše da će biti kažnjene zato što bi mogle da bude optužene prema Zakonu o pornografiji i Zakonu o elektronskom prenosu informacija", kaže Amin.

Indonezijski Zakon o pornografiji zabranjuje pojedincu da „svesno, ili uz odobrenje, postane predmet ili model pornografskog sadržaja".

Prema njemu se i „svakoj osobi zabranjuje da proizvodi, stvara, reprodukuje, kopira, distribuira, emituje, uveze, izveze, ponudi, razmeni, iznajmi ili obezbedi pornografiju".

U Zakonu o elektronskom prenosu informacija navodi se da je krivični prekršaj „distribuirati, emitovati ili učiniti dostupnom Elektronsku informaciju ili Elektronske dokumente sa sadržajem koji narušava pristojnost".

Ljudi koji se pojavljuju u procurelim seksualnim video snimcima, čak i ako su ovi pravljeni za privatnu namenu, mogu biti kažnjeni prema ovom zakonu.

Zlostavljački ili osvetnički nastrojeni partneri prolaze nekažnjeno zato što je ovo tabu tema i žrtve strahuju da će biti kriminalizovane, kažu aktivisti borbe za prava žena.


  • Pogledajte kako je je snimak glumice Bele Torn zloupotrebljen za lažni porno film

Sitina veza je započela kao i mnoge druge.

Bivšeg dečka je upoznala dok su još oboje bili u srednjoj školi, imali su zajedničke prijatelje, on je delovao kao dobrodušan, veran i veoma pažljiv momak.

„Radila sam nesmotrene stvari zato što je isprva delovalo kao da bi mogao da postane moj budući muž, dozvoljavala sam mu da me snima i fotografiše", kaže ona.

Posle četiri godine zabavljanja, njegovo ponašanje se promenilo.

„Nije mi dopuštao da se viđam sa prijateljicama, zvao bi me 50 puta dnevno da me proverava", kaže Siti.

„Osećala sam se kao ptica u kavezu. Kad sam bila u kavezu, on je bio dobar, ali čim bih izašla iz njega, izgubio bi razum."

Jednog dana je neočekivano banuo na kampus njenog univerziteta i počeo da viče na nju i preti joj da će podeliti njene intimne fotografije sa drugima.

„'Kučka', 'jeftina' i 'prostitutka', takve mi je epitete upućivao", kaže ona.

„Jednom drugom prilikom bila sam s njim u kolima i kad sam pomenula raskid počeo je da me davi."

„Svaki put kad bih se vozila s njim, osećala sam strah, imala sam suicidne misli i zamišljala sam sebe kako iskačem iz kola u pokretu."

„Ja sam žrtva"

Siti se plaši da prijavi bivšeg partnera policiji zato što će ona od nje tražiti da priloži dokaze o intimnim snimcima i slikama koje je on objavio na društvenim mrežama, baš kao i da navede svedoke.

„Nije mi bila namera da se te slike šire, ja sam žrtva u ovoj situaciji", kaže Siri.

„Sumnjam da ću otići u policiju... Policajci su uglavnom muškarci, tako da mi je pred njima neugodno", kaže ona.

„Ne mogu da se obratim porodici za pomoć, jer ona ni ne zna za sve ovo", dodaje.

Novinari BBC Indonezije razgovarali su sa generalnim inspektorom Radenom Prabovom Argom Juvonom iz Nacionalne policijske uprave o nespremnosti žena da prijave zlostavljanje na internetu.

On kaže da postoji specijalna procedura za slučajeve koje su prijavile ženske žrtve i njih mogu da preuzmu policajke.

Međutim, Institut za pravnu pomoć pri Udruženju žena Indonezije saopštio je da se snagama bezbednosti prijavljuje samo 10 odsto rodno zasnovanog nasilja na internetu.

U Institutu navode da su primetili skok broja žrtava rodno zasnovanog nasilja na internetu, u koji spada i osvetnička pornografija, a koje su im se obratile direktno tokom pandemije, sa dva ili tri prijavljena slučaja svakog dana.

„Mnoge žene smatraju da nemaju sistem podrške kad se nađu u takvoj situaciji, pravni proces je dug i ne staje u odbranu žena", kaže Husna Amin.

„Državni nadzor u našim spavaćim sobama"

U slučaju koji je 2019. završio u vestima, žena je osuđena na trogodišnju zatvorsku kaznu prema Zakonu o pornografiji, koji predviđa maksimalnu zatvorsku kaznu od 15 godina.

Na internetu je podeljen privatni video snimak žene, poznate kao V, tokom seksa sa nekoliko muškaraca.

Asri Vidja, advokatkinja koja ju je branila, kaže da Zakon o pornografiji ima prevelika ovlašćenja i krši prava na privatnost svakog građanina.

Ona tvrdi da je njena klijentkinja bila žrtva porodičnog nasilja i seksualnog trafikinga koje je sprovodio njen muž.

Prošle godine je kao pravnica osetila dužnost da ospori Zakon o pornografiji pred indonezijskim Ustavnim sudom.

„Država je praktično ušla u spavaće sobe naših građana i gleda šta radimo", kaže Asri Vidja.

„Moja klijentkinja je krivično gonjena dvaput, završila je u zatvoru zato što je okarakterisana kao porno model, iako je ona tu bila žrtva, a potom je proglašena i seksualnom radnicom."

Iako ovo nije tipičan slučaj, Asri tvrdi da presuda njenoj klijentkinji ima dalekosežne implikacije za sve Indonežanke, uključujući i Sirin slučaj.

„Ako su muškarac i žena intimni i potom se slikaju ili snime, ali se onda raziđu a fotografija se podeli na internetu, žena može da završi u zatvoru", kaže ona.

Nakon što je indonezijski Ustavni sud odbacio njen pokušaj da ospori zakon 2020. godine, Asri je opisala nadu da se zaštite ženske žrtve seksualnog nasilja kao „mali plamen sveće koja je maltene zgasnuo".

„Ne mogu više ovako"

Uz pomoć prijateljice, Siti je prošle godine smogla snage da izađe iz veze.

„Svake noći bih plakala i molila se. Mislila sam da ne mogu više ovako, ne mogu to da izdržim, poludeću. I konačno sam skupila hrabrost", kaže ona.

Siti je kontaktirala Institut za pravnu pomoć pri Udruženju žena Indonezije u aprilu 2020. godine, a uz pomoć Husne Amin uspeli su da pošalju sudski poziv njenom bivšem dečku sa obaveštenjem da mora da prekine sve kontakte s njom.

„Neko vreme me više nije terorisao i proganjao, ali to je bilo samo privremeno", kaže ona.

Nedavno je otkrila da je njen bivši dečko otvorio lažni nalog koristeći njeno ime i profilsku sliku.

Nalog je privatan, ali se ona brine da se on na internetu predstavlja kao ona i nastavlja da objavljuje materijal bez njenog odobrenja.

„Sada sumnjam u sve i svakoga", kaže ona.

Novinari BBC Indonezije su se obratili Ministarstvu za osnaživanje žena i zaštitu dece tražeći komentar na njihove pokušaje da se pozabave rodno zasnovanim nasiljem na internetu, ali niko nije odgovorio.

Indonezijska Nacionalna komisija za borbu protiv nasilja nad ženama (Komnad Perempuan) saopštila je da je predlog zakona koji je izradila pod imenom Zakon o eliminaciji seksualnog nasilja jedno od rešenja da više žrtava neće biti kriminalizovano.

Oni kažu da će ovaj zakon sprečiti kriminalizaciju žrtava tako što će zabraniti snagama reda i zakona da stavljaju teret odgovornost na žrtvu, tražeći od nje da priloži dokaze u vlastitom slučaju i omogućiti da njihov iskaz bude prihvatljiv oblik dokaza na sudu.

Ali sa predlogom zakona se odugovlači u proceduri i doživeo je energično protivljenje islamskih konzervativaca iz straha da podržava vanbračni seks i promoviše liberalne feminističke vrednosti.

Što se tiče Siti, baš kao i brojnih drugih žrtava osvetničke pornografije u Indoneziji, ona je zaglavljena između ćutanja i života u neizvesnosti i opasnosti, i dizanja glasa i rizikovanja da bude krivično gonjenja, proganjana i diskriminisana.


*Ime Siti je izmenjeno zbog zaštite privatnosti

Dodatno izveštavanje: Radža Eben Lumbanrau i Endang Nurdin

Ilustracije: Dejvis Surija


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk