Snaga i ograničenja arsenala oružja palestinskog Hamasa
Izraelci insistiraju da je izbor njegovih meta ograničen na lokacije koje se koriste u vojne svrhe. Ali gustina palestinskog stanovništva i činjenica da su pogoni Hamasa i Islamskog džihada locirani blizu, a često i sakriveni ispod, stambenih objekata čini izbjegavanje civilnih žrtava gotovo nemogućim
Iako su smrt, razaranje i patnja izazvani na obe strane u eskalaciji neprijateljstava između palestinskih ekstremističkih grupa u pojasu Gaze i izraelske vojske, ovo je i dalje jedna izuzetno asimetrična borba.
Izrael je neuporedivo moćniji igrač, a njegove vazdušne snage, naoružani dronovi i obaveštajni sistemi omogućuju mu da gađa mete u Gazi praktično kad mu se prohte.
Izraelci insistiraju da je izbor njegovih meta ograničen na lokacije koje se koriste u vojne svrhe.
Ali gustina palestinskog stanovništva i činjenica da su pogoni Hamasa i Islamskog džihada locirani blizu, a često i sakriveni ispod, stambenih objekata čini izbegavanje civilnih žrtava gotovo nemogućim.
- Sukob Izraela i Palestinaca - sve što treba da znate
- Izraelci pojačavaju napade u Gazi - više od 100 mrtvih do sada
- Sukobi u pojasu Gaze: Deca preplašena, žene se kriju u ormanima
Hamas i Islamski džihad, iako slabije strane, imaju dovoljno oružja da napadnu Izrael.
Već su isprobali najraznovrsnije taktike.
Izraelska odbrana je srušila dron - verovatno naoružan bombama - koji je pokušavao da preleti iz Gaze u Izrael.
A portparol izraelske vojske rekao je da je jedna „elitna jedinica Hamasa" pokušala da se infiltrira u Izrael kroz tunel iz južnog dela Pojasa.
Čini se da je Izraelska vojska bila unapred upozorena i, prema rečima portparola, uspela je da „izazove urušavanje tunela".
Ali ubedljivo najznačajnije oružje u palestinskom arsenalu jeste njihov širok dijapazon projektila zemlja-zemlja.
Neki od njih (zajedno sa nekim drugim sistemima koji se koriste, kao što su navođeni protivtenkovski projektili Kornet upotrebljeni proteklih dana, smatra se da su prokrijumčareni kroz tunele sa egipatskog Sinajskog poluostrva.
Ali u daleko najvećoj meri arsenal Hamasa i Islamskog ѕihada potiče iz dinamičkog i relativno sofisticiranog proizvodnog kapaciteta unutar samog pojasa Gaze.
Izraelski i spoljni stručnjaci smatraju da su iranska ekspertiza i pomoć odigrali značajnu ulogu u razvoju ove industrije.
Shodno tome, lokacije za proizvodnju i skladištenje oružja bile su glavne mete izraelskih napada.
- Nakba: Najsumorniji dan za Palestince
- Tramp predstavio dugo očekivani plan za Bliski istok, PLO odbija
Proceniti zalihe Hamasovih projektila je nemoguće.
On svakako sadrži mnogo hiljada oružja različitog dometa.
Izraelska vojska očigledno ima vlastite procene koje nije spremna da podeli.
Portparol je samo rekao da oni veruju kako Hamas može da održi ovaj nivo vatre jedan „duži vremenski period".
Palestinci koriste raznovrsne projektile, od kojih nijedan, do sada, nije bio posebno nov u pogledu balističkog dizajna.
Ali opšti trend je da oružja imaju povećane domete i veće eksplozivna punjenja.
Iako imena i odrednice konkretnih projektila umeju da budu pomalo zbunjujuće, Hamas ima ogroman inventar sistema kraćeg dometa kao što je Kasam (do 10 kilometara) i Kuds 101 (do oko 16 kilometara).
Oni su pojačani sistemom Gred (do 55 kilometara); i Sedžil 55 (do 55 kilometara).
Ovi verovatno čine najveći deo njihovog arsenala, a za najkraće domete mogu biti praćeni minobacačkom vatrom.
Ali Hamas ima i raznovrsne sisteme dužeg dometa kao što je M-75 (do 75 kilometara); Fadžr (do 100 kilometara); R-160 (do 120 kilometara); i nešto malo M-302, koji ima domet do 200 kilometara.
I zato je očigledno da Hamas ima oružje kojim može da gađa i Jerusalim i Tel Aviv, i ugrozi čitav obalski pojas koji sadrži najveću gustinu izraelske populacije i infrastrukturu od vitalnog značaja.
- Hoće li Izrael izvršiti aneksiju delova Zapadne obale
- Jevrejska naselja na Zapadnoj obali nisu ilegalna, kažu SAD
Izraelska vojska tvrdi da od više od 1.000 raketa ispaljenih na Izrael u poslednja tri dana, nekih 200 na kraju nije uspelo da dobaci već je palo u samom pojasu Gaze.
Izraelske odbrambene snage takođe tvrde da su 90 odsto svih oružja koje je stiglo u Izrael presreli protivraketnim sistemom Gvozdena kupola.
Međutim, u jednom trenutku, baterija koja je branila grad Aškelon čini se da se našla oflajn zbog tehničkog kvara, istakavši kako uprkos njegovom izuzetnom tehnološkom uspehu, ovo ipak nije zaštita potpuno otporna na projektile.
- Minhen 1972: Septembarski dani posle kojih više ništa nije bilo isto
- Izrael je jevrejska nacionalna država
- Otkud u vašingtonskom sporazumu o Kosovu srpska ambasada u Izraelu
Da biste zaustavili raketnu vatru zapravo imate vrlo ograničen broj opcija.
Možete da primenite protivvazdušnu odbranu.
Možete da gađate skladišta i proizvodne pogone.
Možete u teoriji da pokrenete kopnenu operaciju kako biste naterali lansere projektila da se povuku dalje od efikasnog dometa.
U ovom slučaju to neće biti moguće.
Deo ranjivosti Palestinaca leži u tome da nemaju stratešku dubinu i kuda da idu.
Kopnena operacija koja bi prigušila projektilsku vatru je moguća.
Ali kao što se pokazalo prilikom poslednjeg velikog upada Izraela u Gazu 2014. godine, ljudski gubici bili bi pozamašni.
Tokom te operacije, ubijen je 2.251 Palestinac, među kojima 1.462 civila, dok je na izraelskoj strani stradalo 67 vojnika i šest civila.
Ovo vrzino kolo raketne vatre, odgovora i kopnenog upada ne vodi nijednu stranu nikuda.
U najboljem slučaju, može da se kupi period zatišja pre nego što otpočne sledeća runda.
Mnogi bi mogli da tvrde da su ovu konkretnu epizodu pokrenule tenzije u Jerusalimu.
Što je još jedan signal da spor između Izraela i Palestine ne može da se ignoriše doveka.
Ali dok sve više i više arapskih vlada postiže mir sa Izraelom; dok su Palestinci politički podeljeniji nego ranije; i dok je ovaj problem daleko od dnevnog reda aktuelnog izraelskog vođstva, teško je videti kako bi mogao da se postigne pravi napredak ka miru.
Za to bi vam bila potrebna istinska želja za napretkom na terenu i snažan i koncentrisan napor spoljnih igrača.
Uslovi za to čini se da naprosto nisu prisutni.
Pogledajte video o izraelskoj aneksiji Zapadne obale
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Džonatan Markus je analitičar inostranih poslova i bivši odbrambeni i diplomatski dopisnik BBC Njuza
( BBC Serbian Naslovna strana )