Lokalni izbori u Hrvatskoj: Kako su nova lica pobijedila velike stranke
U Zagrebu, poraz velikih je najubjedljiviji - u drugi krug prošli su Tomislav Tomašević iz zeleno-lijeve koalicije Možemo! i kandidat desnog Domovinskog pokreta Miroslav Škoro
Hrvatska politička utakmica, u kojoj glavnu reč vode dva velika igrača, trajala je tri decenije i mogla bi da bude završena.
Na nedeljnim lokalnim izborima, kandidati Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) i Socijaldemokratske partije (SDP) nisu uspeli da ostvare značajniji rezultat u dva najveća grada - Zagrebu i Splitu, kao i nizu drugih gradova i opština u zemlji.
U Zagrebu, poraz velikih je najubedljiviji - u drugi krug prošli su Tomislav Tomašević iz zeleno-leve koalicije Možemo! i kandidat desnog Domovinskog pokreta Miroslav Škoro.
U Splitu je pobedio kandidat organizacije Centar Ivica Puljak, dok je u drugi krug prošao i kandidat HDZ-a Vice Mihanović.
Konačni pobednici ovih izbora biće poznati za dve sedmice, kada se održi drugi krug glasanja u 14 županija, glavnom gradu Zagrebu i još 55 gradova i 87 opština gde nijedan od kandidata nije u prvom krugu osvojio glasove više od polovine izašlih birača.
- „Mnogo ljudi nam se javilo da smo im probudili nadu i optimizam"
- Kako je HDZ iznenadio i ubedljivo pobedio na izborima u Hrvatskoj
- Milan Bandić: „Nema za mene penzije dok sam živ"
Profesor Fakulteta političkih nauka iz Zagreba Dražen Lalić kaže da je kriza velikih stranaka u Hrvatskoj počela još 2013. godine.
„Kriza velikih stranaka u Hrvatskoj je hronična i ovaj proces će se nastaviti.
„Velike stranke ne realizuju neke važne funkcije, poput izostanka regrutacije političke elite, jer ih rukovodstvo suviše kontroliše."
Lalić navodi da je kriza produbljenija kod SDP-a nego kod HDZ-a koji je na vlasti na državnom nivou.
„U obe stranke je došlo do smene generacija, ali u obe stranke ti mladi moraju da budu u dobrim odnosima sa liderom stranke.
„Smena generacija u nekim sredinama dodatno je produbila krizu stranaka koje nemaju sposobnost novih političkih organizacija", zaključuje Lalić.
Slučaj Zagreb i Split
Dugogodišnja vladavina Milana Bandića u Zagrebu završena je njegovom smrću između dva izborna ciklusa, pa je bilo sigurno da će hrvatska prestonica dobiti novu vlast.
Malo je falilo da je dobije već u prvom izbornom krugu - Tomislav Tomašević osvojio je 45,15 odsto glasova, pa je čekao prebrojavanje i poslednjih izbornih kutija da bi saznao da će u drugom krugu biti veliki favorit protiv Miroslava Škora, pevača i nekadašnjeg predsedničkog kandidata.
„Tomislav Tomašević je aktivista koji je jako dugo pripremao sopstveni politički uzlet.
„To je vrsta političkog fanatizma koja je retko viđena na ovom prostoru", kaže politikolog Lalić.
Zagrebački kandidati SDP-a i HDZ-a, Joško Klisović i Davor Filipović, ostvarili su jednocifren broj procenata osvojenih glasova.
„Davor Filipović je čovek poreklom iz Bosne, pa i to treba uzeti u obzir.
„On je ambiciozan i vredan mladi čovek, ali je vrlo loše komunicirao, bio sklon negativnoj, pa i prljavoj kampanji", smatra Lalić.
Politička karijera Tomislava Tomaševića počela je na ulicama Zagreba, u mnogimm akcijama kojima se protivio urbanističkim rešenjima i načinima trošenja novca vlasti Milana Bandića.
Sasvim drugačiji politički put imao je pobednik prvog kruga splitskih izbora, naučnik Ivica Puljak.
„On je atomski fizičar sa odličnom međunarodnom karijerom, dok mu supruga ima političkog iskustva kao poslanica u Saboru.
„On je liberal, ali se njegova politička organizacija već podelila na dva dela", kaže politikolog Lalić.
Dodaje da Puljak za sada nema ambicija na državnom nivou politike, dok je Tomislav Tomašević na prethodnim parlamentarnim izborima došao do mesta poslanika.
U Splitu se u drugi krug plasirao i kandidat HDZ-a Vice Mihanović koji je osvojio 23,23 odsto glasova, naspram Puljkovih 26,82 odsto.
Iza njih ostao je nekadašnji splitski gradonačelnik Željko Kerum, ali i kandidat SDP-a Ante Franić sa jednocifrenim procentom osvojenih glasova.
Slučaj Vukovar
Političkoj utakmici u Vukovaru, gradu na krajnjem istoku Hrvatske gde značajan deo birača čine i predstavnici srpske manjine, zanimljivosti je doprinela i podela u doskora vladajućem HDZ-u.
Pre godinu dana, zbog neslaganja sa politikom koju vodi premijer i lider HDZ-a Andrej Plenković, gradonačelnik Ivan Penava napustio je stranku i postao kandidat Domovinskog pokreta Miroslava Škore.
Sada će kao prvoplasirani u drugom krugu voditi bitku protiv kandidata upravo HDZ-a Nikole Mažara.
Za novinara Večernjeg lista iz ovog grada Branimira Bradarića to i nije veliko iznenađenje.
„Iznenađenje je samo broj glasova koje je osvojio Penava jer se očekivalo kako će taj broj ipak biti manji.
„Između Penave i Mažara razlika je više od dve hiljade glasova tako da Penava tvrdi kako je njegova pobeda samo odložena na nekoliko dana, iako Mažar ističe kako je drugi krug sasvim druga utakmica."
Ipak, neočekivani ishod vukovarskog glasanja možda se krije u rezultatu SDP-a koji je u prethodnim decenijama imala gradonačelnike koji su obeležili politički život ovog grada.
„Dvojac u drugom krugu je očekivan tim pre što je SDP potonuo kao stranka i samo je senka partije koja je u Vukovaru pre sedam-osam godina imala gradonačelnika i većinu u Gradskom veću.
SDP na ovim izborima nije uspeo da pređe ni izborni prag da bi ušao u Gradsko veće", kaže Bradarić.
On navodi da je slična situacija i na nivou cele županije koja se nalazi uz granicu sa Srbijom - u nizu opština, šansu da dođu na vlast imaju manje stranke ili nezavisni kandidati.
„Očigledno je kako se neke stvari menjaju i to polako, ali sigurno.
„Velike stranke više nisu favoriti na izborima uprkos svoj infrastrukturi, a građani žele i traže nešto više", zaključuje Bradarić.
- Mogu li građanski pokreti da zamene opozicione stranke u Srbiji
- Da li Srbija politički više liči na Zaječar ili na Kosjerić
Gde su „veliki" ostali veliki
Da izborna slika Hrvatske ne bude u potpunosti promenjena, a velike stranke ostanu bar donekle zadovoljne, postarali su se kandidati HDZ-a i SDP-a u nekoliko gradova.
„Velike stranke su ostvarile dobar rezultat u velikim gradovima gde su odabrale kvalitetne kandidate koji nisu negativno komunicirali, koji su govorili o stvarnim problemima građana", kaže politikolog Dražen Lalić.
Osijek bi tako mogao prvi put dobiti gradonačelnika iz HDZ-a jer je Ivan Radić osvojio ubedljivih 38,69 odsto glasova, pa će se u drugom krugu boriti sa kandidatom Domovinskog pokreta i Mosta Berislavom Mlinarevićem.
SDP najveće nade polaže u svojoj tradicionalnoj bazi Rijeci, gde je Marko Filipović u drugi krug poneo 30,25 odsto glasova i takmičiće se sa nezavisnim kandidatom Davorom Štimcem i njegovih 16,1 odsto glasova.
„Kandidat HDZ-a u Osijeku je zgodan, mladi muškarac i to vole ženski glasači, a to se često zaboravlja.
SDP je u Rijeci odabrao čoveka sa velikim iskustvom sa pozicije zamenika gradonačelnika", kaže Dražen Lalić.
Nešto drugačija slika je na izborima za župane u dvadeset hrvatskih županija od kojih su šest izabrani u prvom krugu sa više od 50 odsto glasova izašlih birača.
U dvanaest županija, najbolji rezultat ostvario je HDZ.
Ipak, u svim županija u kojima će se za dve nedelje održati drugi krug glasanja, na listićima se među dva imena naći bar jedno iz velikih stranaka - SDP-a ili HDZ-a.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Naslovna strana )