"Ovo praksa ne pamti, "isisalo" bi se od 600 do 800 miliona eura"

Odbor za ekonomiju, finansije i budžet podržao je Zakon o "moratorijumu", koji predviđa da se na šest mjeseci, od 1. maja, odloži plaćanje svih kreditnih obaveza bankama po osnovu glavnice, kamate, zatezne kamate, naknade i drugog.

Zakon koji je predložio poslanik Socijaldemokratske partije (SDP) Raško Konjević su, kako je saopštio, podržali SNP, DF i PzP, dok su URA i Demokrate bili uzdržani.

DPS i SD nisu prisustvovali sjednici Odbora. Konjević je ponovio da će od ovog zakona korist imati i građani i privreda.

“Mislimo da ovaj zakon ispravlja određenu vrstu nepravde prema građanima i u ovakvim okolnostima pomaže da dobar dio crnogorskih građana ne dođe na rub socijalne egzistencije. Naš predlog je da vrlo raspoložen da taj rok korigujemo, da odredimo rok – tri, četiri mjeseca, spreman sam da o tome razgovaramo u kome će se odložiti obaveze svima onima koji to žele, da se u okviru tog perioda za koji se dogovorimo ne obračunava kamata tokom moratorijuma, ili da država subvencioniše onaj dio koji je realan trošak", objasnio je Konjević.

Predsjednik SNP Vladimir Joković kazao je da je za njega ovaj zakon, znajući da je u interesu građana, apsolutno prihvatljiv.

"S tim što bi morali razmisliti – mislim da je rok od šest mjeseci predugačak. To što bi banke u tom periodu imale manje prihoda, šta reći onda privrednim subjektima koji su bili zatvoreni i nisu imali nijedan euro prihoda, a iste te banke su naplatile svima zatezne kamate", rekao je Joković.

Poslanik DF Dejan Đurović poručio je da se ne treba bojati da ne otjeramo banke, jer ih po svijetu ima "koliko hoćeš", a interes građana treba da je prije svega, i ispred interesa banaka.

Poslanica Crno na bijelo Suada Zoronjić ističe da nije u redu da se nasilnim moratorijumom na kredite izaziva finansijski kolaps.

"Situacija je sasvim drugačija sada nego što je bila prije. Znate ko je ostavio prazne kase, nismo ih mi ispraznili kad smo došli na vlast nego je neko ostavio prazne kase i mi ne možemo da se bavimo populizmom i tražimo nešto za šta očigledno ne postoje sredstva”, poručila je Zoronjić.

Odmah su stigle oštre reakcije bankarskog sektora. Direktor Svjetske banke za Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu Emanuel Salinas uputio je dopis guverneru Centralne banke Radoju Žugiću i ministru finansija Milojku Spajiću u kome navodi da razumije da je cilj nacrta Zakona da da pruži pomoć privatnom sektoru u Crnoj Gori zbog pandemije, ali da opšti moratorijum može donijeti štetu finansijskoj stabilnosti.

Salinas smatra da to nije najbolji način da se postigne taj cilj, ali da se on može postići i drugim instrumentima i politikama koji mogu imati mnogo veći pozitivan uticaj, a istovremeno smanjiti nepovoljne ishode.

Reagovali su i iz Savjeta stranih investitora.

Predsjednik tog Savjeta Kristof Šoen, kazao je za TV Vijesti da bi moratorijum, pored negativnog uticaja na bankarski sektor, uticao i na cjelokupnu ekonomiju u Crnoj Gori.

Zato poziva poslanike u crnogorskom parlamentu da se, kako kaže, uzdrže od ovakvih neodgovornih i populističkih ideja.

Izvršni direktor Lovćen Banke Vinko Nikić smatra da bi usvajanje ovog zakon u parlamentu, bilo pogubno i za bankarski sistem, i za kompletnu crnogorsku ekonomiju.

"Bili smo zaista zatečeni samom činjenicom da je to zaista prošlo na Odboru i da će biti predmet glasanja u Skupštini i kao neko ko je predstavnik bankarskog sektora mislim da je ovo jedna katastrofalna odluka sa zaista nesagledivim posledicama po našu ekonomiju, jednostavno po realnu privredu a da ne govorim o bankarskom sektoru jer donošenjem ovoga zakona nanijeće se ogromna šteta bankarskom sektoru kao jednom trenutno najzdravijem tkivu naše ekonomiju, i ako to uradimo definitivno ćemo svi biti u problemu", objasnio je.

Kaže da bi se ovim potezom "isisalo" 600 do 800 miliona eura i da bi gubitak bankarskog sektora bio najmanje 80 miliona eura do kraja godine.

Kao najveće pitanje navodi ko će na kraju oporaviti posrnulu ekonomiju.

"Interesantno je to da ovo ne pamti svjetska bankarska praksa, ja sam i dalje duboko ubijeđen da ovakav zakon ne može proći. Veoma je važno napomenuti da je CBCG u saradnji da sa poslovnim bankama do sada je donijela devet paketa mjera za pomoć otkad je nastupila kovid kriza, i juče je poslednjim paketom predvidđeno da se svim pravnim licima koji imaju prihode manje 50 i više odsto u odnosu na 2019. godinu da dodatni moratorijum. Naravno, obuhvaćene su ovim paketom sve kategorije, ranjivi sektori prema tome onda se pitamo zašto donositi zakon kada je učinjeno sve što je bilo u moći a da se ne naruši kompletan sistem da se pomogne privredi u ovom datom trenutku", zaključio je Nikić.

( TV Vijesti )