Genocid u Ruandi: Emanuel Makron tražio oproštaj za Francusku zbog uloge u genocidu
Tokom posejte Memorijalnom centru u Kigaliju, glavnom gradu Ruande, Makron je rekao da se Francuska nije dovoljno obazirala na upozorenja o pripremanju pokolja i da je „predugo ćutala, umjesto da je tragala za istinom".
Francuski predsednik Emanuel Makron zatražio je oproštaj od stanovnika Ruande zbog uloge Francuske u genocidu 1994. godine u kojem je ubijeno 800.000 pripadnika naroda Tutsi i umerenih Hutua.
Tokom posete Memorijalnom centru u Kigaliju, glavnom gradu Ruande, Makron je rekao da se Francuska nije dovoljno obazirala na upozorenja o pripremanju pokolja i da je „predugo ćutala, umesto da je tragala za istinom".
Ali Francuska nije bila saučesnica u ubistvima, dodao je Makron.
Pol Kagame, predsednik Ruande, pozdravio je Makronov govor.
„Njegove reči su vrednije od samog izvinjenja. Njegove reči su istina", kazao je Kagame.
On je Makronov potez ocenio kao „veoma hrabar".
- Suđenja za genocid i pomirenje - tri priče: Mjanmar, Jugoslavija i Ruanda
- „Ja sam majka – a ubijala sam roditelje neke druge dece“
- Kako je osumnjičeni za genocid izbegavao hapšenje 26 godina
U martu, francuska stručna komisija objavila je da nekadašnji predsednik Fransoa Miteran snosi „veliku odgovornost" za genocid, iako nije bio saučesnik.
U izveštaju se navodi da je Francuska bila „slepa" na pripreme genocida.
„Samo oni koji su preživeli tu noć možda mogu da oproste", rekao je Makron u Memorijalnom centru u kojem je sahranjeno više od 250.000 žrtava.
„Ponizno i uz puno poštovanja, stojim danas ovde sa vama - došao sam da prihvatim našu odgovornost."
Elita koju su sačinjavali pripadnici naroda Hutu bila je na vlasti u Ruandi dok je sprovođen genocid od aprila do juna 1994.
Na kraju je Patriotski front Ruande, čiji su pripadnici uglavnom bili Tutsi, a predvodio ih Pol Kagame, odneo pobedu.
Miteran je imao dobre odnose sa bivšim ruandskim predsednikom Žuvenalom Habjarimanom, pripadnikom Hutu zajednice.
„Ubice su pohodile močvare, brda, crkve, nisu bile lice Francuske. Francuska nije bila saučesnik", rekao je Makron.
Ali je rekao da 1994. godine „Francuska nije razumela da je, želeći da spreči regionalni sukob ili građanski rat, de fakto stala uz genocidni režim".
- Genocid i Balkan: Od najtežeg zločina do političkih zloupotreba
- Ruanda obeležava 25 godina od genocida
Genocid je podstaknut obaranjem aviona 6. aprila 1994. godine u kojem su bili Habijarimana i njegov kolega iz Burundija, Siprijen Ntarjamira, takođe pripadnik Hutu zajednice.
Ujedinjene nacije su 22. juna odobrile razmeštanje francuskih snaga u jugozapadnoj Ruandi, u operaciji Tirkiz.
Ta misija je bila kontroverzna.
Francuska humanitarna zona bila je spas za neke potencijalne žrtve genocida, ali kasnije su se pojavile optužbe da je pomoć stigla prekasno.
Navodno, neke od ubice uspele su da se sakriju u toj zoni.
Pre šest godina, tadašnji predsednik Fransoa Oland objavio je da će arhivski podaci o Ruandi biti otvoreni, pošto je jedan istraživač tražio pristup.
Ipak, dve godine kasnije je francuski Ustavni sud odlučio da ovi dokumenti ipak ostanu tajni.
Emanuel Makron pokrenuo je novu istragu, omogućavajući stručnjacima da proučavaju francuske službene dosijee iz tog vremena.
Pogledajte video o tome kako je nastala reč genocid
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Naslovna strana )