Prva istražiteljka mjesta zločina na Aljasci - isleđuje krv i provale na dubokom minusu

Dvije godine pošto je počela da studira pravo na Aljaskanskom univerzitetu u Ferbenksu, Šasta Pomeroj je pošla u pratnju lokalnih policajaca na zadatku i dozvoljeno joj je da posmatra mjesto zločina na otvorenom.

3558 pregleda0 komentar(a)
Foto: Teal Soden
B S S Č
BBC Serbian Svi članovi

Aljaska, „Država poslednje granice", sada ima prvog i jedinog istražitelja mesta zločina.

Šta je privuklo ovu rođenu Aljaskanku forenzici?

Dve godine pošto je počela da studira pravo na Aljaskanskom univerzitetu u Ferbenksu, Šasta Pomeroj je pošla u pratnju lokalnih policajaca na zadatku i dozvoljeno joj je da posmatra mesto zločina na otvorenom.

U to vreme nije bila sigurna šta želi od sebe u budućnosti.

Pohađala je predavanja iz prava, ali je znala da ne želi advokatsku karijeru.

Ta noć joj je promenila život.

„Znala sam da želim da budem na mestu zločina.

„Nikad nisam bila sigurnija ni u šta u životu.

„Moja porodica je bila iznenađena, ali su mi pružili ogromnu podršku", kaže ona.

Pomeroj je završila studije prava, ali se prvi put odvažila na taj konačan korak kad je jednog leta otišla na petonedeljno studijsko putovanje na Kalifornijski univerzitet u Riversajdu, 88 kilometara istočno od centra Los Anđelesa.

„Dozvola za istraživanje mesta zločina je skupa i značilo je da mora da se putuje u drugu saveznu državu", kaže ona.

„Želela sam da se uverim da li je to zaista ono što želim."

Učila je fotografisanje mesta zločina, prepoznavanje obrazaca mrlja od krvi, uzimanje DNK-a, uzoraka entomologije (insekata) i mnogo toga još, i ona je vrlo brzo potvrdila da je donela pravu odluku.

„Ne vodim se za emocijama i ne mogu to da objasnim, ali naprosto sam znala."

Rođena je u Oregonu, ali od najranijih dana odgojena u Severnom polu, gradiću na Aljasci, oko 25 kilometara južno od Ferbenksa, gde je atmosfera tokom čitave godine božićna, sa celogodišnjim ukrasima i Kućom Deda mraza.

Pomeroj je 2016. godine počela da radi za policijsku službu Ferbenksa kao službenica za unošenje podataka, ali je u slobodno vreme učila i čitala naučne forenzičke knjige „iz razonode".

Potom je postala tehničarka dokaza, koja čuva i pakuje dokaze za kasniju analizu naučnih istražitelja i dok je „označavala i punila kese", dovršila je master iz pravosuđa.

Njen poslednji projekat analizirao je upotrebu forenzike u sprovođenju reda i zakona i kako bi ona mogla da se primeni u okviru Aljaske.

Imala je na umu samo jedan cilj.

U narednih nekoliko godina, pohađala je dodatnu forenzičku obuku preko kancelarije državnog patologa, državne kriminalističke laboratorije, u Las Vegasu, i onlajn.

Konačno je u martu ove godine imenovana za prvog istražitelja mesta zločina u policijskoj službi Ferbenksa.

„Poštujem tamošnje ljude i stalo mi je do njih, a i želela sam da idem tamo gde sam potrebna", kaže ona.

Njena dostignuća nisu bila ograničena samo na grad „Zlatnog srca" - broj stanovnika 31.500 - budući da je njeno naimenovanje značilo da je ona prvi ikada istražitelj mesta zločina u čitavoj saveznoj državi Aljaski.

Upravo se vrativši sa „fantastične" nedeljne obuke na Akademiji za istraživanje smrti u Misuriju, Pomeroj je s velikim oduševljenjem govorila o tom svom putovanju.

„Pre mene, detektivi i drugi morali su da prođu specijalističku obuku, a Drumska patrola je imala tehničara koji je izlazio na mesta zločina."

Ona često pominje podršku koju je dobijala.

„Ovo nameštenje bukvalno ne postoji.

„Šef policije u Ferbenksu Ron Dupri i zamenik šefa Rik Svit su ga stvorili za mene", kaže ona.

Pisanje izveštaja je konstanta u njenim zaduženjima, iako bi bilo kog nasumičnog dana mogla da se nađe u policijskoj službi posipajući prah u potrazi za otiscima prstiju, obrađujući otiske stopala, sakupljajući uzorke DNK-a ili bi izlazila na teren na višestruka mesta zločina.

„Ubistva, sumnjive smrti, provale - imamo mnogo provala - seksualni napadi, teške telesne povrede.

„Radimo na svemu tome."

Rad na Aljasci donosi i neke dodatne izazove.

Stroži zakoni o privatnosti znače veću potrebu za nalozima za pretres, na primer - a tu je i slavno ledeno vreme.

„Najhladnije mesto zločina na kom sam radila bilo je -33 stepena, napolju", kaže Pomeroj.

„Morate da zagrejete foto-aparat, baterije, a potom i svoje ruke, pre nego što možete da počnete da radite.

„Ako je došlo do pucnjave iz pokreta, čaure metaka biće vrele čim izlete iz oružja, ali će se zalediti u snegu. Ne možete ih izvući noseći debele rukavice."

„Šerlokovska načela pažljive opservacije"

„Efekat CSI-ja", pretpostavka inspirisana popularnom televizijskom serijom u javnosti da zločini mogu brzo da se reše uz pomoć moderne tehnologije, ima izvesno utemeljenje u stvarnosti, priznaje Pomeroj.

„Imamo tehnologiju skeniranja u 3D tehnici, 360-stepeni, zvanu Faro, za koju čekam da budem obučena, i ručni alternativni izvor svetla (ALS), koji koristim da bih tražila biološke uzorke kao što su telesne tečnosti poput sperme i pljuvačke na sceni seksualnog napada."

Kao i sva tehnologija, i Faro ima izvesna ograničenja, uključujući činjenicu da ne može da registruje „zamenjive" dokaze kao što su dim, parfem ili bljesak svetla.

„Najveći deo posla obavljam na rukama i kolenima, koristeći šerlokovske principe pažljive opservacije", kaže Pomeroj.

Ona na svaki izlazak na teren sa sobom nosi Nikonov foto-aparat i džepno uveličavajuće staklo sa LED i ultraljubičastim svojstvima.

Do sada se našla na krovovima, sama ili u zabitim pošumljenim krajevima, kojih u Ferbensku ima na pretek.

Ništa od toga ne uspeva da umanji njenu strast, mada priznaje da se oslanja na kafu, često ledenu kafu, uprkos vremenskim uslovima.

„Ljudska priroda želi odgovore"

„Može da se desi da moram da izađem na teren sa samo sat vremena sna i bez popijene kafe, ali to nije važno.

„Uzbuđena sam što mogu da radim. Ovo zaista jeste moj poziv."

Kao i mnogi drugi koji rade u službama za sprovođenje reda i zakona, Pomeroj je veoma fizički aktivna kad nije na dužnosti.

Ona kaže da je to „fizički i umetnički način da se čovek opusti posle velikih pritisaka, kao i da se izrazi."

„Bila sam godinama balerina i plesačica, a radim i kao akrobatkinja na svili i trapezu.

„Uživam i u pevanju, a pokušavam da naučim da sviram klavir."

Pomeroj priznaje da oseća pritisak kao prvi istražitelj mesta zločina - ali ne i kao prva istražiteljka.

Sprovođenje reda i zakona je profesija kojom izrazito dominiraju muškarci, ali ona je naišla samo na podršku, i kaže da svi dobro razumeju od koliko koristi njen rad ume da bude.

Od istražitelja mesta zločina se očekuje da se specijalizuju, a sada kad već zvanično radi na tom polju,

Pomeroj želi da dobije dozvole u oblastima kao što su istraživanje smrti i prepoznavanje i analiza obrazaca mrlja od krvi.

Ona asistira i u kancelariji državnog patologa u Ankoridžu prilikom sakupljanja posmrtnih bioloških uzoraka, što omogućuje blagovremeno predavanje tela žrtava porodici.

„Ljudska priroda želi odgovore", kaže ona.

„Kao delić slagalice u rešavanju zločina, mogu da pomognem da ih žrtve, baš kao i zajednica, dobiju."

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk