Sud zabranio „ekstremističke organizacije", Bajden će „Putinu reći ono što treba da zna"

Aktivisti će rizikovati zatvorske kazne ako nastave rad i svima koji javno podržavaju političku mrežu Navaljnog sada može biti zabranjeno kandidovanje za javnu funkciju.

2915 pregleda2 komentar(a)
Foto: Reuters
B S N S
BBC Serbian Naslovna strana

Sud u Moskvi zabranio je političkim organizacijama povezanim sa glavnim opozicionim političarom Aleksejem Navaljnim, određujući ih kao „ekstremističke".

Aktivisti će rizikovati zatvorske kazne ako nastave rad i svima koji javno podržavaju političku mrežu Navaljnog sada može biti zabranjeno kandidovanje za javnu funkciju.

Navaljni, glavni kritičar ruskog predsednika Vladimira Putina, iz zatvora je poručio da se neće povući".

U objavi na društvenim mrežama je dodao da će njegove pristalice sada morati da promene način rada.

Navaljni je u zatvoru zbog kršenja uslovnih kazne u ranijem slučaju pronevere - a on je za te optužbe rekao da su politički motivisane.

Ruski parlamentarni izbori trebalo bi da budu održe u septembru, a pojedine ankete pokazuju da vladajuća stranka gubi podršku.

Neke pristalice Navaljnog planiraju da se kandiduju na izborima.

U mešuvremenu, američki predsednik Džo Bajden je tokom prvom zvanične inostrane turneje otkako je u januaru stupio na dužnost, upozoriom Rusiji da se suočava sa „snažnim i značajnim" posledicama ako se upusti u „štetne aktivnosti".

Bajden je rekao i da planira da se „sastane sa Putinom i kako bih mu rekao ono što želim da zna".

Bajden, koji je u Veliku Britaniju stigao u sredu, izrazio je i nameru da ojača veze sa američkim saveznicima, posle zaoštrenih odnosa pod administracijom bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa.

Šta je odlučio sud u Moskvi?

Moskovski gradski sud je u sredu presudio da su Fondacija za borbu protiv korupcije, Fondacija za građansku zaštitu, kao i štab ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog, koji služi zatvorsku kaznu, „ekstremističke organizacije", na osnovu tužbe moskovskog tužilaštva.

„Utvrđeno je da ove organizacije ne samo da šire informacije koje podstiču mržnju i neprijateljstvo protiv vladinih zvaničnika, već su počinile i ekstremističke akcije", rekao je portparol tužioca Aleksej Žafjarov ispred suda.

Advokati Navaljnog su najavili žalbu na presudu na koju imaju pravo u roku od 10 dana.

U poruci koja je kasnije objavljena na Instagram nalogu Navaljnog piše: „Ne idemo nikuda. Svarićemo ovo, preživećemo, promenićemo se i evoluirati.

„Prilagodićemo se. Nećemo odstupiti od naših ciljeva i ideja. Ovo je naša zemlja i mi nemamo drugu. "

Britanski ministar spoljnih poslova Dominik Rab ocenio je kao „kafkijansku" odluku Moskovskog gradskog suda da organizacije povezane sa ruskim opozicionim liderom Aleksejem Navaljnim proglasi ekstremističkim, a slično su reagovali i u Vašingtonu.

„Odluka da je Antikorupcijska fondacija ekstremistička je perverzna.

„Još jedan kafkijanski napad na one koji se bore protiv korupcije i otvorenog, slobodnog društva", saopštilo je britansko ministarstvo spoljnih poslova.

Američki Stejt department je osudio odluku Moskovskog gradskog suda, izjavio je portparol Ned Prajs.

„Osuđujemo odluku suda da proglasi ekstremističkim tri organizacije koje su povezane sa zatvorenim opozicionarom Aleksejem Navaljnim", rekao je američki zvaničnik.

Prajs je takođe kritikovao odluku ruskog Vrhovnog suda iz 2017. godine da proglasi Jehovine svedoke ekstremističkom organizacijom.

Paranoja u hodnicima moći

analiza Stiva Rozenberga, dopisnika iz Moskve

Presuda suda u stvari zabranjuje politički pokret Alekseja Navaljnog.

Čini se da je prioritet Kremlja da spreči protivnika da učestvuje na parlamentarnim izborima koji će biti održani za nešto više od tri meseca.

To odražava nivo straha i paranoje u hodnicima moći u Kremlju.

Sa anketama koje pokazuju da vladajuća stranka gubi podršku, Kremlj brine da bi usred privrednih problema i pandemije korona virusa kojoj se ne nazire kraj, njegovi politički protivnici mogli dobro da prođu na izborima.

I to je nešto što ruske vlasti nisu spremne da dozvole.

Navaljni - najistaknutiji kritičar Putina - pritvoren je u januaru čim se iz Nemačke vratio u Rusiju.

Prethodno se lečio u Berlinu zbog trovanja na letu iz Sibira u Moskvu avgusta prošle godine, a njegovi saradnici tvrde da je otrovan nervnim agensom novičok, što tvrde i nemački lekari.

Navaljni je bio u komi i borio se za život.

Opozicioni političar je potom direktno optužio Putina da je nameravao da ga ubije.

Kremlj je negirao bilo kakvu umešanost.

Putinovu stranku Jedinstvena Rusija, koja dominira parlamentom, lider opozicije opisao je kao „stranku prevaranata i lopova", a milioni Rusa gledali su video zapise Navaljnog u kojima tvrdi da je korupcija široko rasprostranjena u vladajućim krugovima.

Putin, koji je na vlasti ili kao predsednik ili kao premijer od 1999. godine, nedavno je rekao da se nada da će sastanak sa Bajdenom u Ženevi poboljšati „izuzetno nizak nivo odnosa" dve zemlje, ali da ne očekuje nikakav iskorak.

Odnosi Vašingtona i Moskve su na vrlo niskom nivou zbog različitih pitanja.

U aprilu je Putin optužio zapadne sile da su se „nameračile" na Rusiju i upozorio ih da ne prelaze „crvenu liniju".

Po dolasku u Veliku Britaniju, Bajden je rekao da je „u svakom trenutku" tokom prve prekookeanske turneje želi jasno da stavi do znanja da su se „Sjedinjene Države vratile i demokratije sveta stoje zajedno da bi se rešile najteži izazovi i pitanja".

„Ne tražimo sukob sa Rusijom", rekao je on.

„Želimo stabilan i predvidljiv odnos... ali bio sam jasan: Sjedinjene Države će odgovoriti snažno i odlučno ako se ruska vlada bude bavila štetnim aktivnostima", poručio je američki predsednik.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk