Pozvali stejkholdere da učestvuju u kreiranju Programa ekonomskog oporavka

Program ekonomskog oporavka Crne Gore, koji predstavlja strateški dokument u cilju razvoja ekonomskog sistema, zasnivaće se na fiskalnoj odgovornosti i strukturnim reformama, saopštio je ministar ekonomskog razvoja, Jakov Milatović i pozvao stejkholdere da učestvuju u njegovom kreiranju.

On je na kick off eventu koji se tiče projekta Programa ekonomskog oporavka Crne Gore za period od naredne do 2026. godine kazao da je u pitanju strateški dokument, koji ima dalekosežan uticaj na budući ekonomski pravac Crne Gore.

„Programom rada Vlade za ovu godinu definisali smo da ćemo pripremiti i usvojiti Program ekonomskog oporavka Crne Gore“, ocijenio je Milatović.

Projekat se realizuje uz institucionalnu podršku Ministarstva ekonomskog razvoja, implementira ga Evropska banka za obnovu i razvoj, a finansira se kroz IPA II projekte EU.

Milatović je podsjetio da Vlada svoj rad zasniva na sedam razvojnih stubova, odnosno zelenoj ekonomiji, digitalnoj transformaciji, regionalnoj saradnji i povezivanju, unapređivanju konkurentosti, socijalnoj zaštiti, društvu jednakih mogućnosti i dobrom upravljanju.

„Svi znamo evidentne probleme crnogorske ekonomije, gdje imamo naslijeđene probleme na kojima je izgrađen neadekvatan model ekonomskog razvoja koji je karakterisao Crnu Goru u posljednjih desetak godina“, naveo je Milatović.

On je podsjetio i da su, i prije pandemije, strukturni problemi crnogorske ekonomije bili jasno vidljivi.

„Pandemija je samo otkrila sve slabosti i nedostatke sa kojima se prethodne vlade jednostavno nijesu željele baviti u dovoljnoj mjeri. Moramo da počnemo da radimo taj težak posao prilagođavanja ekonomije postpandemijskoj stvarnosti i implementacije strukturne reforme“, poručio je Milatović.

Prema njegovim riječima, kako bi ekonomski sistem u Crnoj Gori generisirao rast i razvoj potrebno je pripremiti Program ekonomskog oporavka koji se zasniva na fiskalnoj odgovornosti, diverzifikaciji ekonomije, investicijama i strukturnim reformama.

„U tom kontekstu, strukturne reforme treba da odstrane prepreke kako bi se pokrenula ekonomska aktivnost, otvorila nova radna mjesta, povećale investicije i postigla bolja produktivnost ekonomije što znači bolji standard građana“, smatra Milatović.

Strukturne reforme, kako je naveo, moraju biti u službi povećanja konkurentnosti, rasta ekonomske aktivnosti, ali i jačanja socijalne zaštite i socijalne komponente za sve segmente društva.

„Konkretne refome koje ćemo ugraditi u temelje Programa ekonomskog oporavka u Crnoj Gori odnose se na zaustavljanje odliva kadra poboljšanjem uslova na tržištu rada, osnaživanje stručnog obrazovanja, unapređenje socijalne i zdravstvene zaštite“, rekao je Milatović.

Reforme obuhvataju i poboljšanje i ozdravljenje javnih finansija, zajendički rad organa javne uprave radi sprovođenja i pripreme velikih infrastrukturnih projekata, pažljvo redizajnirani ambijent za privlačenje stranih direktnih investicija, sprovođenje zelene i digitalne tranzicije.

Reforme se odnose i na stvaranje predvidivog poslovnog ambijneta koji prati nekorumpirana administracija, javni sektor koji mora biti odgovorniji, efikasno restrukturiranje državnih preduzeća, vođenje beskompromisne borbe u cilju suzbijanja korupcije i sive ekonomije, pravičnu raspodjelu novoostarene vrijednosti, kao i podršku inovativnim sektorima privrede.

„Odlučili smo da uvažimo sugestije o potrebnom konsezusu u vezi sa ekonomskom budućnošću Crne Gore. Danas želim da širom otvorim vrata našeg važnog projekta za sve identifikovane stejkholdere koji imaju jedinstvenu priliku da direktno doprinesu Programu ekonomskog oporavka Crne Gore“, rekao je Milatović.

On smatra da se jedino objedinjavanjem kapaciteta društva može napraviti bolju Crna Gora koja je prosperitetna za sve njene građane.

„Tako smo mapirali deset institucionalnih grupa stejkholdera, odnosno Vladu, Skupštinu, Predsjednika, akademsku i poslovnu zajednicu, nevladin sektor i klastere, političke partije, sindikate, kompanije u državnom vlasništvu i regulatorne agencije i uprave“, precizirao je Milatović.

On je kazao da te grupe obuhvataju preko 130 stejkholdera, pri čemu je takav način uključivanja stejkholdera jedinstven slučaj u dosadašnjem načinu rada Vlade.

Izvršni direktor Fidelity consultinga i tim lider na projektu, Miloš Vuković, objasnio je da će se Program ekonomskog oporavka zasnivati na kvalitativnim i suštinskim izmjenama i strukturnim reformama, koje bi trebalo da doprinesu, između ostalog, diverzifikaciji ekonomije, smanjenju nejednakosti i siromaštva, stabilizaciji javnih finansija, digitalnoj transformaciji, zelenoj tranziciji, održivom transportu, ravnomjernom regionalnom razvoju, većoj zaposlenost mladih, jačanju uloge žena u društvu, efikasnoj javnoj upravi i stvaranju snažnog antikoruptivnog mehanizma.

On je kazao da su problemi crnogorske ekonomije evidentni, kao i da ih je pandemija koronavirusa učinila još vidljivijim.

„Od obnove državnosti imamo jedan neadekvatan model ekonomskog razvoja, a pandemija koronavirusa je pokazala koliko je on bio neadekvatan i da je potrebno diverzifikovati ekonomiju kako bi je učinili otpornijom“, rekao je Vuković.

On je podsjetio da životni standard u Crnoj Gori iznosi 50 odsto prosjeka EU, da je prisutna nejednakost dohotka, visoka stopa nezaposlenosti, najveći odnos javnog duga i bruto domaćeg proizvoda, kao i najveći spoljni dug.

„Crna Gora je prošle godine imala pad BDP-a od 15 odsto, naš kreditni rejting je u špekulativnoj kreditnoj zoni. Sve to ukazuje na sutuaciju koja je u najmanju ruku izazovna“, saopštio je Vuković.

On smatra da je Crnoj Gori neophodna nova paradigma ekonomskog promišljanja i promjena modela ekonomskog razvoja, što zahtijeva široku raspravu i društveni konsenzus o modelima ekonomskog oporavka.

Vuković je naveo da okvir koji nudi EU podrazumijeva do devet milijardi eura kroz IPA 3 projekta, u periodu do 2027. godine, kao i potencijalnih 20 milijardi kroz mehanizam garancija za region. Oblasti podrške su održivi transport, energetska povezanost, zelena i digitalna transformacija, jačanje konkurenstnosti privatnog sektora, zdravstvo, obrazovanje i socijalna zaštita, kao i garancije za mlade.

On je dodao da bi Crna Gora da je članica EU imala na raspolaganju milijardu eura bespovratnih sredstava, odnosno čistih grantova.

Vuković je objasnio da su za potrebe realizacije programa već izmapirali sve programe oporavka i otpornosti članica EU, a da bi u narednom periodu trebalo da izmapiraju sva strateška dokumenta i akcione planove, kako bi se utvrdilo na kojem je nivou Crna Gora u ovom trenutku.

„Izmapiraćemo sve ono što piše u izvještajima Evropske komisije o napretku Crne Gore, a analiziraćemo i sve ciljeve održivog razvoja UN i uvezati sa pregovorima sa EU. Mapiraćemo svu pravnu regulativu, sve prioritetne projekte i dostupne programe EU, kao i sve moguće ekonomske indikatore i priekcije koje postoje kako bi mogli da napravimo temelj za Program ekonomskog oporavka“, saopštio je Vuković.

On je dodao da će na osnovu povratnog odgovora stejkholdera, o načinima na koje razmišljaju, potrebama i idejama o reformama i investicijama, utvrditi strateške ciljeve, a nakon toga i program ekonomskog oporavka.

„Taj Program treba da objedini sve kapacitete, jer država može sama to da uradi, ali je jako bitno da se čuju ideje stejkholdera“, kazao je Vuković.

On je objasnio da će stejkholderima u ponedjeljak postalati obrazac sa kolonama koje se odnose na reforme, investicije, zelenu i digitalnu komponenta reformi investicija, liste indikatora i usklađenost reformi investicija sa EU fondovima i ciljevima održivog razvoja.

Vuković je objasnio da stejkholderi treba opišu svaku komponentu, da daju svoje predloge, objasne ciljeve, nevedu vrijednosti i izvore investicija.

Rok u kojem stejkholderi treba da dostave obrazac je 1. avgust, nakon čega će oni biti obrađeni.

„Mislim da smo spremni da pripremimo ove podatke. To je velika stvar, ali vas molim da nam dostavite makar po jednu reformu ili investiciju, što će biti veoma značajno“, kazao je Vuković.

Državna sekretarka u Ministarstvu ekonomskog razvoja, Milena Lipovina Božović, kazala je da je to jedinstvena prilika da se na ovaj način pristupi izradi posebno važnog dokuemnta za cjelokupno društvo i ekonomiju.

„Vjerujem da će ovo biti i pilot projekat u tom smilsu i dobra preporuka kako ćemo u narednom periodu raditi na ovako važnim dokumentima. Vjerujem da će sva pamet u Crnoj Gori biti na jednom mjestu i očekujumo snažne impute od vas koje imate i da vam neće viti problem da ispoštujete neke rokove koje smo postavili“, kazala je Lipovina Božović.

Ona je kazala da je prediđeno da se program završi do kraja ove godine.

„Očekujem da ćemo upriličiti jedan event na zadovoljstvo svih stejkholdera i da ćemo imati dokument kojim ćemo se ponositi i koji će biti vodilja za neki naredni period“, zaključila je Lipovina Božović.

( MINA business )