Kome smetaju partizani: Oko pola antifašističkih spomenika u Hrvatskoj uništeno ili oštećeno

I ovog 22. juna u Hrvatskoj se obeležava „Dan antifašističke borbe“. A od sticanja nezavisnosti 1991. godine, otprilike polovina antifašističkih spomenika u toj zemlji je ili uništena ili oštećena.

Tamo gde Neretva „ljubi“ Jadransko more, tamo se nalaze Ploče. Od 1976. u tom dalmatinskom lučkom gradu nalazi se spomen-park „Revoluciji“. U tom pločanskom parku odaje se počast žrtvama fašizma.

Neki od vodećih partizana iz doline Neretve, odnosno narodni heroji, dobili su i biste – njihove glave su tada postavljene na posebno dizajnirane postamente. Postamenti su još uvek tamo, ali ne i glave. U leto 1991, na početku rata u Hrvatskoj, neki ljudi su uništili dve glave. Niko u Pločama ne želi da kaže ko su bili ti ljudi. A kasnije su njihovi potomci skinuli i glave ostalih partizana, pa ih „spremili“ negde kod sebe kući, priča nam Vedran Sršen, autor i aktivista iz Ploča.

Sršen je besan zbog uništavanja antifašističkog nasleđa i veličanja ustaškog fašizma u njegovoj domovini. Zato je u aprilu ove godine od Ustavnog suda Republike Hrvatske zatražio da mu, kako kaže, odgovori na pitanje da li su ustaše bili borci za hrvatsku slobodu, odnosno da li bi Republika Hrvatska trebalo da obeležava 15. maj i da li je taj datum u skladu s Ustavom?

Radi se o danu koji se zvanično zove „Dan spomena na hrvatske žrtve u borbi za slobodu i nezavisnost“. Na taj dan 1945. godine, u blizini koruškog mesta Blajburg, ustaše, fašisti koji su se do tada borili na strani nacističke Nemačke, predali su se pobedničkoj vojsci – Titovim partizanima. A partizani su mnoge od njih ubili.

„Ali“, naglašava Sršen, „ustaše nisu pale za slobodu i nezavisnost Hrvatske. Oni su bili marionete nemačkih okupatora.“ Obeležavanjem toga dana „relativizuju se ustaški zločine nad Jevrejima, Srbima, Romima i antifašističkim Hrvatima“, smatra Sršen.

Sršen se već 1989. angažovao u Hrvatskoj demokratskoj zajednici (HDZ) Franje Tuđmana (1922-1999), koja se svim sredstvima zalagala za nezavisnost Hrvatske. Tuđman, koji je 1991. izabran za predsednika Hrvatske, i sam se borio s Titovim partizanima, a kasnije je napredovao do čina generala Jugoslavenske narodne armije (JNA). Ali neki ključni ljudi s kojima se povezao osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka, imali su sasvim drugačiju prošlost: oni su bili pristalice ustaškog režima, i tada su se, nakon nekoliko decenija života u emigraciji, vratili u domovinu. I bili su odlučni u nameri da novoj, nezavisnoj Hrvatskoj udare svoj pečat.

Između antifa-tradicije i ustaškog pozdrava

I otada ta zemlja, kojom i u ovom trenutku vlada HDZ, žonglira između fašizma i antifašizma. Sa jedne strane je to da se 22. juna obeležava Dan antifašističke borbe, a sa druge to da je polovina od 7.000 antifašističkih spomenika iz socijalističkih vremena ili uništeno ili oštećeno – među njima i neka dragocena dela moderne umetnosti.

Niko do sada nije odgovarao za uništavanje spomenika. Osim toga, stalno se vodi diskusija oko fašističkog pozdrava „Za dom spremni!“ On je u stvari zabranjen, ali sme da se koristi u nekim prilikama.

Vedran Sršen odavno je okrenuo leđa HDZ-u. On već godinama kritikuje svoju bivšu stranku zbog odnosa prema prošlosti. U Gradcu, priobalnom mestu nekoliko kilometara severnije od Ploča, Sršen nas vodi do mesta s kojeg se pruža lep pogled na Jadransko more. Tu se ranije nalazio spomenik čuvenog hrvatskog skulptora Antuna Augustinčića.

Stub s reljefom je netaknut, ali impresivna figura partizanskog borca već 30 godina leži na tlu. U velikoj meri je oštećena. Jednog dana početkom 1992. godine u Gradac su došli hrvatski vojnici koji su se u blizini borili protiv Srba. Partizana su zavezali sajlom i vukli ga vojnim kamionom, ne obazirući se na proteste domaćih stanovnika. „Šta su uopšte partizani uradili tim ljudima“, pita se Sršen. Velika većina stanovnika tog kraja u Drugom svetskom ratu bila je na strani partizana.

Demokratija bez partizanskih spomenika

U blizini Ploča, u sred delte Neretve, nalazi se gradić Opuzen. Gradić u kojem se izgubio svaki trag spomeniku koji je Opuzen 1978. podigao u čast svog najpoznatijeg sina. Stjepan Filipović bio je pripadnik jugoslavenske partizanske vojske, metalski radnik koji je postao komandant bataljona. Obešen je po zapovesti nemačkih okupatora 1942. u Valjevu. Poznata je fotografija na kojoj Filipović s omčom oko vrata stoji ispod vešala, ruku uzdignutih u vazduh dok poziva na otpor protiv okupatorske sile. Jedna žena ovekovečila je taj trenutak, alika je postala ikona i danas se nalazi i u Muzeju Holokausta u Vašingtonu.

Filipovićev spomenik u njegovom Opuzenu 1991. je miniralo nekoliko mladića. Za to su bili plaćeni od strane moćnih HDZ-ovaca. Potomci partizana koji žive u Opuzenu i koji se angažuju oko obnove spomenika, ne žele da nam otkriju imena tih mladića. Kažu da još nije sazrelo vreme za to.

Neke nove mladiće na glavnom opuzenskom trgu Filipović uopšte ne interesuje. Baš kao ni antifa-tradicija i Titova Jugoslavija. Kažu nam da bi sve partizanske spomenike trebalo „ukloniti“. To je demokratija, tvrde oni uz osmeh.

Simbol otpora i slobode

Istovremeno, u zemlji raste zgražavanje zbog uništavanja antifašističkih spomenika. Zagrebačka istoričarska umetnosti Davorka Perić pokrenula je inicijativu „Osvežavanje sećanja“ (Refreshing Memories). Ona se između ostaloga zalaže i za obnovu spomenika Filipoviću u Opuzenu. Radi se o univerzalnom simbolu otpora i slobode, tvrdi ona.

Ostatke uništenog spomenika, koje su spasili i sakrili stanovnici Opuzena, Davorka Perić izložila je u Zagrebu – protiv volje dugogodišnjeg opuzenskog gradonačelnika. Osim toga, njena inicijativa umrežila se i s drugim grupama. Među njima je i VEDRA iz Splita, udruženje veterana rata sa početka 90-ih u Hrvatskoj. Ta organizacija osnovana je pre nekoliko godina s ciljem obrane antifašizma kao jednog od temelja današnje hrvatske države.

I u Opuzenu polako počinju da duvaju neki novi vetrovi. Lokalni HDZ-ovci su u međuvremenu čak promenili i generalni urbanistički plan, pa je zemljište na kojem se nalazio spomenik Filipoviću pretvoreno u poslovnu zonu – kako bi sprečili obnovu na istom mestu. Ali na nedavnim lokalnim izborima gradić je dobio je novog gradonačelnika. To je nezavisni kandidat Ivan Mataga. Kad se radi o spomeniku Filipoviću, Mataga je spreman na razgovor. Karte se u ovom trenutku u dolini Neretve ponovo mešaju.

( Deutsche Welle )