Zašto Njemci vole da se skinu goli u javnosti

Iako se golotinja u američkoj kulturi uglavnom smatra seksualnom, u Njemačkoj skinuti se go nije ništa neobično u određenim svakodnevnim situacijama

8908 pregleda1 komentar(a)
Foto: Getty Images

Posle četiri godine života u Berlinu, naučila sam da prihvatim nemački „sve može" duh i neobavezniji pristup golotinji nego tamo gde sam odrasla, na američkom Srednjem zapadu.

Iako se golotinja u američkoj kulturi uglavnom smatra seksualnom, ovde u Nemačkoj skinuti se go nije ništa neobično u određenim svakodnevnim situacijama.

Naučila sam se na saune u kojima je nagost uobičajena; brčkala sam se u bazenima u kojima su kupači bili kao od majke rođeni.

Iznenadila sam masera kad sam se sama od sebe skinula pre tretmana, što je dovelo da njegove opaske da od Amerikanaca obično mora da se traži da skinu odeću.

Ali, kao što slavna izreka otprilike kaže, nikad nećete zaboravite kad ste se prvi put sreli sa golotinjom u javnosti.

Moje upoznavanje s ovom pojavom usledilo je tokom džogiranja kroz Hasenhajde, park u berlinskom južnom kvartu Nojkeln, gde sam naletela na gomilu golih tela koja su se sunčala na jarkom popodnevnom suncu.

Kasnije, pošto sam razgovarala sa prijateljima i napravila prilično upitni istorijat pretrage na Guglu, otkrila sam da nailazak na potpuno ogoljenu enklavu u gradskom parku ili na plaži praktično predstavlja inicijaciju u Berlinu.

Ono čemu sam prisustvovala, međutim, nije bio deo hedonističke strane Berlina, već primer Freikörperkultur, iliti „kulture slobodnog tela".

FKK, kako obično glasi skraćenica za ovaj fenomen, tesno je povezana sa životom u Nemačkoj Demokratskoj Republici (Istočna Nemačka, iliti „NDR"), ali nudizam u Nemačkoj kao javna praksa korene vuče još od kraja 19. veka.

I, za razliku od, na primer, skidanja gornjeg dela kupaćeg u Španiji, FKK podrazumeva širi nemački pokret karakterističnog duha, gde je svlačenje na vašu suštinu u svetu prirode istorijski bio čin istovremeno i otpora i olakšanja.

„Nudizam ima dugu tradiciju u Nemačkoj", kaže Arnd Bauerkamper, vanredni profesor savremene istorije na Univerzitetu Fraje u Berlinu.

Na prelasku u 20. vek, na pomolu je bila Lebensreform („životna reforma"), filozofija koja se zalagala za organsku hranu, seksualno oslobođenje, alternativnu medicinu i jednostavniji život bliži prirodi.

„Nudizam je deo tog šireg pokreta, usmerenog protiv industrijskog modernizma, protiv novog društva koje se javilo krajem 19. veka", kaže Bauerkamper.

Prema Hanou Hohmutu, istoričaru iz Lajbnicovog centra za savremenu istoriju u Potsdamu, ovaj reformistički pokret posebno se primio u većim gradovima, među kojima i Berlin, uprkos njegovoj romantizaciji života na selu.

Tokom Vajmarske ere (1918-1933), plaže FKK-a bile su nastanjene „veoma, veoma oskudnom manjinom" pripadnika buržoazije koji su se sunčali.

Prema Bauerkamperu, „zavladao je osećaj nove slobode posle autoritarnog društva i pritiskajućih konzervativnih vrednosti Carske Nemačke (od 1871. do 1918.)."

Alfred Koh je 1926. godine osnovao Berlinsku školu nudizma kako bi ohrabrio nudističku vežbu mešanih polova, produbljujući verovanje da nudizam na otvorenom promoviše harmoniju sa prirodom i koristan je za blagostanje.

I iako je nacistička ideologija isprva zabranjivala FKK, doživljavajući ga kao navalu amoralnosti, već 1942. godine Treći Rajh je ublažio zabranu golotinje u javnosti.

Mada, naravno, ta tolerancija nije važila za grupe koje su nacisti proganjali, kao što su Jevreji i komunisti.

Ali tek je decenijama kasnije, nakon posleratne podele Nemačke na Istočnu i Zapadnu, FKK zaista procvetao, naročito na Istoku - ali prihvatanje golotinje više nije bilo ograničeno samo na buržoasku klasu.

Za Nemce koji su živeli u komunističkoj NDR, gde su putovanja, lične slobode i prodaja robe široke potrošnje bili ograničavani, FKK je funkcionisao delom kao „sigurnosni ventil", kaže Bauerkamper.

Način da se opusti napetost u duboko represivnoj državi omogućivši malo „slobodnog kretanja".

Hohmut, koji je posećivao nudističke plaže sa roditeljima kao dete dok je odrastao u Istočnom Berlinu, slaže se s tim.

„Vladao je izvestan osećaj eskapizma", kaže on.

„Istočni Nemci su oduvek bili izloženi zahtevima Komunističke partije i onome što su morali da rade, kao što su odlasci na mitinge partije ili se od njih tražilo da izvršavaju zadatke mesnih zajednica vikendima bez nadoknade."

Iako su buntovni Istočni Nemci nastavljali da se kupaju goli u ranim danima NDR-a - istovremeno motreći na policijske patrole - FKK je ponovo zvanično dozvoljen tek kad je Erih Honeker došao na vlast 1971. godine.

Prema Bauerkamperu, pod Honekerom je NDR započeo proces otvaranja strane i domaće politike, što je bila taktika da bi se u spoljnom svetu delovalo pristupačnije.

„Za NDR je bilo prilično korisno da tvrdi: 'U redu, dozvoljavamo i čak podstičemo nudizam, mi smo, znači, neka vrsta slobodnog društva',", kaže Bauerkamper.

Kad se Istočna Nemačka ujedinila se većom Zapadnom 1990. godine, a zabrane su ukinute u bivšoj komunističkoj državi, kultura FKK-a počela je da opada.

Sedamdesetih i osamdesetih su kampove, plaže i parkove punile stotine hiljada nudista.

Nemačko udruženje za kulturu slobodnog tela je 2019. godine brojalo svega nešto više od 30.000 registrovanih članova - od kojih su mnogi bili u pedesetim i šezdesetim.

A opet danas FKK nastavlja da ostavlja traga na nemačku kulturu, naročito na bivšem Istoku.

Ona čak povremeno uspeva da završi i u viralnim vestima, kao što je ona kad je goli muškarac u oblasti određenoj za FKK na berlinskom jezeru ovog leta bio primoran da pojuri divlju svinju koja je pobegla sa torbom u kojoj se nalazio njegov laptop.

Štaviše, FKK i duga nemačka tradicija nudizma doveli su do široko rasprostranjene tolerancije u čitavoj zemlji za prostore u kojima se ne nosi odeća i javnu golotinju kao formu velnesa.

Kao što sam i sama otkrila, prostori za FKK mogu i dalje da se nađu a da ne morate preterano da ih tražite i često su povezani sa zdravijim načinom života.

Sajt Nacktbaden.de nudi dobro organizovan spisak plaža i parkova širom Nemačke, gde možete da se sunčate goli.

Možete da se razgolitite u saunama i banjama; ili da pođete u šetnju kroz prirodu bez odeće na mestima kao što su planina Harc, bavarski Alpi ili šume Saksonije-Anhalt.

Ili, ako želite da budete malo formalniji po tom pitanju, sportski klub FSV Adolf Koh u Berlinu nudi razgolićenu jogu, odbojku, badminton i stoni tenis.

Na mnoge načine, nasleđe FKK-a pruža putnicima uvid u vrednosti koje i dalje ujedinjuju mnoge Istočne Nemce.

Za Silviju Sternkopf, koja je odrasla odlazeći na plaže FKK-a u Istočnoj Nemačkoj, kultura slobodnog tela u zemlji odražavala je i donosila neke vrednosti koje ona sada prenosi na svoju decu, naročito otvorenost prema vlastitom telu koje se neguje u zemlji.

„Mislim da je to i dalje duboko ukorenjeno u mojoj generaciji u Istočnoj Nemačkoj", kaže ona.

„Trudim se da to prenesem i na svoju decu, da ih odgojim tako da budu otvorena prema vlastitom telu i da ih ne bude sramota samih sebe i toga što su goli, da se pokažu drugima."

Za Sternkopf, videti telo u neseksualizovanom kontekstu takođe pomaže da ljudi nauče da posmatraju druge mimo spoljnjeg utiska koji oni ostavljaju.

Kad ogolite sve, lakše je ne videti samo telo, već i čitavu individuu.

„Kad se naviknete na to da viđate ljude gole, ne razmišljate previše o tome kakav utisak ostavlja vaša spoljašnjost", kaže ona.

„Mislim da je to nešto što je rasprostranjenije u Istočnoj Nemačkoj uopšte: ljude ne pokušavamo da cenimo samo prema njihovom spoljnom izgledu, već se uvek trudimo da gledamo i malo dublje ispod površine."


Pogledajte video o Svetskom danu zagrljaja


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk