"Crna Gora da održi snažan regulatorni okvir finansijskog sektora"

Crna Gora treba da održi snažan regulatorni okvir finansijskog sektora u skladu s najboljom međunarodnom i praksom Evropske unije (EU), i da osigura zdravo upravljanje kreditnim rizikom, ocijenjeno je na godišnjem dijalogu o ekonomskoj politici koji je održan u Briselu.

Kako je saopšteno iz Delegacije EU u Podgorici, sastanku su prisustvovali predstavnici država članica Unije, Zapadnog Balkana i Turske, Evropske komisije i Evropske centralne banke, kao i zvaničnici centralnih banaka Zapadnog Balkana i Turske.

„Cilj dijaloga je da pripremi Zapadni Balkan i Tursku za njihovo buduće učešće u Evropskom semestru“, kaže se u saopštenju.

Učesnici su, kako se navodi, pozdravili uglavnom pravovremene mjere fiskalne i monetarne podrške koje su donesene na Zapadnom Balkanu i Turskoj u cilju ublažavanja ekonomskih posljedica krize.

Ocijenjeno je uputnim nastaviti ublažavanje uticaja pandemije na rast, zaposlenost i socijalnu konheziju, putem ciljanih, privremenih i transparentnih fiskalnih i finansijskih mjera do čvrstog uspostavljanja održivog oporavka.

„Učesnici su sa žaljenjem konstatovali da je nedostatak blagovremenog i sveobuhvatnog programa Crne Gore sa detaljnim informacijama o budžetu za ovu godinu i srednjeročnoj fiskalnoj strategiji onemogučio detaljnu ocjenu tog programa“, kaže se u saopštenju.

Na sastanku je ocijenjeno da su političke smjernice sadržane u zaključcima Ekonomskog i finansijskog dijaloga iz maja prošle godine djelimično sprovedene.

Crna Gora je, između ostalog, pozvana da, u kontekstu pandemije, obezbijedi ciljanu i privremenu fiskalnu podršku ranjivim domaćinstvima i preduzećima i da dopuni budžet srednjoročnim planom fiskalne konsolidacije nakon što ekonomski oporavak počne da daje rezultate.

Navodi se da je Crna Gora pozvana i da pripremi novi plan optimizacije javne uprave, u cilju ograničavanja udjela plata u javnom sektoru u BDP-u, i unaprijedi sprovođenje programa ocjene upravljanja javnim investicijama (PIMA), kako bi se poboljšao kvalitet javnih investicija.

Učesnici su ohrabrili Crnu Goru da usvoji izmjene i dopune Zakona o budžetu i fiskalnoj odgovornosti, s ciljem uspostavljanja savjeta za fiskali nadzor.

„Kao i da razvije sveobuhvatan pregled svih poreskih izuzeća, uključujući analizu njihovog ekonomskog i socijalnog uticaja, i podrži ekonomsku i poslovnu likvidnost smanjujući zaostale obaveze javnog sektora, kaže se u saopštenju.

Od Crne Gore se, kako se navodi, očekuje da održi snažan regulatorni okvir finansijskog sektora u skladu s najboljom međunarodnom i EU praksom.

„I da osigura zdravo upravljanje kreditnim rizikom i dalje umanji prepreke u smanjenju nenaplativih kredita, uključujući i putem modernizacije sistema nesolventnosti“, dodaje se u saopštenju.

Crna Gora je takođe pozvana da izvrši, u saradnji s lokalnim vlastima i predstavnicima poslovne zajednice, analizu poslovnih procedura na nivou lokalne uprave, kako bi se identifikovali uzroci mogućih neefikasnosti i predložilo poboljšanje institucionalnog i regulatornog okruženja.

Učesnici sastanka pozvali su Crnu Goru i da se fokusira na dalje pojednostavljivanje oporezivanja preduzeća.

Osim toga, pozvali su Crnu Goru da dâ prioritet digitalizaciji javnog sektora i razvoju elektronskih javnih usluga kako bi se ubrzao i poboljšao ekonomski oporavak, kao i da osnaži saradnju između centralnih i lokalnih vlasti u razvoju mjera usmjerenih na smanjenje neformalne ekonomije.

Učesnici su pozvali nadležne organe da uspostave radnu grupu za izradu Plana implementacije garancija za mlade.

„Na osnovu revizije sistema socijalne zaštite, od Crne Gore se takođe očekuje da dovrši mapu puta i započne sprovođenje reformi socijalne zaštite i reformiše sistem stručnog obrazovanja kako bi se obezbijedili bolji ishodi na tržištu rada“, zaključuje se u saopštenju.

( MINA business )