Zbog čega se ljekovi za podizanje nivoa estrogena ne izdaju na recept

Estrogen je ženski polni hormon koji uslovljava rast i razvoj polnih organa, reprodukciju i oblikovanje koštanog sistema

10545 pregleda1 komentar(a)
Foto: BBC/Lazara Marinković
B S N S
BBC Serbian Naslovna strana

Već devet godina, transrodne žene, žene sa odstranjenom matericom i one koje su prošle menopauzu moraju da se dovijaju kako da nabave lek koji im pomaže da ostanu zdrave – estradiol i ampule estradiol valerate.

Ovi lekovi podižu nivo estrogena, ali ih nije moguće kupiti u Srbiji, bar ne legalnim putem.

Estrogen je ženski polni hormon koji uslovljava rast i razvoj polnih organa, reprodukciju i oblikovanje koštanog sistema.

Transrodna žena Helena Vuković, objašnjava da njeno telo, posle operacije korekcije pola iz muškog u ženski, ne luči estrogen, te da je primorana da „svesno učestvuje u sivoj ekonomiji" kupovinom leka za podizanje nivoa ovog hormona na „crnom" tržištu.

„To radim da bih opstala", kaže ona za BBC na srpskom.

Zaštitnik građana je u utorak, 27. jula, zatražio od Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) da se ovi lekovi izdaju na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno na recept.

RFZO ima 60 dana da odgovori na preporuku Zaštitnika građana.

Iz RFZO do objavljivanja teksta nisu odgovorili na pitanja BBC novinara da li će se ovaj lek uskoro naći na listi onih koji se izdaju na recept.

U čemu je problem?

Farmaceutska kompanija Galenika prestala je da proizvodi ove lekove 2012. godine.

Tada počinju problemi svih žena kojima je on neophodan.

Zaštitnik građana u preporuci RFZO-u ističe da se ovi lekovi ne mogu naći u Srbiji od 2012.

Transrodna žena, umetnica Sonja Sajzor kaže da se od tada lekovi ilegalno uvoze uglavnom iz Austrije i „prodaju po nenormalnim cenama".

„Lek koji je ranije bio 200 dinara, sad je između 1.000 i 1.200 dinara. Ti hormoni su skupi, mi se stalno 'krpimo'", kaže Sonja za BBC na srpskom.

Uzimanje terapije je svakodnevno, a Sajzor objašnjava da im je potrebno između tri do četiri kutije mesečno.

„Potrošim oko 4.000 dinara mesečno samo na estrogen", navodi Sonja.

S početkom pandemije korona virusa i zatvaranjem granica, situacija se pogoršala, pa je nabavka ovih lekova postala još teži zadatak.

Upoznajte Aleksandra Siča - prvog transrodnog jutjubera u Srbiji:

Milan Agata Đurić, jedna od osnivačica Centra za prava LGBT+ osoba Geten, kaže da je problem i u tome što su transrodne žene višestruko diskriminisane.

„One su jedna od najranjivijih i osetljivijih grupa u stanovništvu.

„Rezultat toga je siromaštvo i visok stepen nezaposlenosti", kaže ona za BBC na srpskom.

Ističe da transrodne žene moraju da piju hormone do kraja života.

Osim što ih nema u apotekama, žene moraju da ih plaćaju iz sopstvenog džepa.

Zaštitnik građana Zoran Pašalić još pre dve godine pokrenuo je postupak kontrole pravilnosti i zakonitosti rada organa nadležnih za ovu oblast.

Međutim, u aprilu ove godine dobio je odgovor Centralne komisije za lekove Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) u kojem obaveštavaju da su odložili da se izjasne o ovom pitanju.

Kao razlog navode „mali broj pacijenata koji bi bili kandidati za ove lekove".

Matija Stefanović iz Prajd info centra kaže da ne razume šta znači „mali broj pacijenata".

„Taj broj uopšte nije mali.

„Tom logikom, ako imamo tri osobe koje boluju od neke bolesti, neka njih nek se muče jer ih je premalo", kaže on za BBC na srpskom.

Navodi da je, na primer, hormon testosteron, koji koriste ne samo transrodni muškarci, nego i bodibilderi, dostupan na recept i veoma jeftin.

„Razlog tome jeste što se proizvodi u Srbiji, što nije slučaj za ženskim hormonima", navodi.

Milan Agata Đurić kaže da se dešavalo da i ih „kao LGBT+ organizaciju zovu čak i cis žene (osobe koje su rođene kao žene i tako se identifikuju)".

„Pitaju nas gde mogu da nabave hormone jer znaju da se time bavimo", navodi.

Helena Vuković pozdravlja zahtev Zaštitnika građana upućenog Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja da se ovi lekovi izdaju na recept, ali podseća da taj zahtev ipak nije zakonski obavezujuć.

„Strašno je što RFZO ne priznaje nešto što je doživotna terapija.

„Mi smo osuđene da doživotno koristimo te hormone", kaže.

Dodaje da je to kao da imate dijabetes i uzimate insulin da biste mogli normalno da živite.

Nedostatak hormona utiče i na mentalno zdravlje

Nora Janković kaže da ovi lekovi transrodnim ženama, osim normalnog funkcionisanja organizma, doprinose i da fizički izgledaju onako kako se osećaju i doživljavaju.

„Hormoni utiču na ženstveni izgled celog tela, samim tim naše telo postaje mnogo prijemčivije, odnosno poznatije.

„Omogućavaju nam da u društvu možemo da se predstavljamo i gradimo odnose kao žene, kao ono što jesmo", kaže ova transrodna žena za BBC na srpskom.

To ujedno utiče i na mentalno zdravlje.

Nacionalno istraživanje mentalnog zdravlja mladih LGBT+ osoba u Sjedinjenim Američkim Državama pokazalo je da se 48 odsto gej muškaraca, lezbejki, biseksualnih i transrodnih ljudi u poslednjih 12 meseci samopovređivalo.

O samoubistvu je razmišljalo 40 odsto.

Nora kaže da su hormoni izuzetno značajni i za opšte zdravlje, kako fizičko, tako i mentalno.

„To govore i statistike o stopi suicida.

„Jasno je da su ti hormoni neophodni i samim tim verujem da bi trebalo da budu besplatni", kaže.

Kako je na Balkanu?

Da je pristup hormonskoj terapiji za transrodne osobe u regionu i dalje komplikovan, kažu i iz organizacije Trans mreža Balkan iz Hrvatske.

„U većini slučajeva, osobe moraju dobiti zeleno svetlo od psihologa i psihijatra kako bi mogle otići kod endokrinologa koji im prepisuje potrebne hormone.

„U velikom broju država hormoni se ne terete o trošku zdravstvenog osiguranja, a u nekim zemljama uopšte nisu ni dostupni za kupovinu zbog čega su mnoge osobe primorane da nabavljaju terapiju preko granice ili 'na crnom tržištu'", kažu iz Trans mreže Balkan za BBC na srpskom.

Proces psihološke procene može trajati i do nekoliko godina, navode, a činjenica da je sama nabavka veoma veliki trošak bespotrebno stvara dodatni teret.

„U Hrvatskoj pitanje prodaje i kupovine hormona nije u potpunosti regulisano, te se najčešće plaća.

„S druge strane, u Sloveniji su ove zdravstvene usluge besplatne za lica koja su prošla sve neophodne preglede i koja imaju osnovno i dopunsko zdravstveno osiguranje", navode.

Iz organizacije Spektra, jedine koja se u Crnoj Gori bavi zaštitom i promocijom ljudskih prava transrodnih, rodno varijantnih i interpolnih osoba, kažu da je kod njih situacija ista kao i u Srbiji.

„Stanje se ne menja, iako smo više puta apelovali na nadležne.

„Kada je reč o Bosni i Hercegovini, ništa nije regulisano po tom pitanju, znamo da oni nabavljaju terapiju iz drugih zemalja", navode iz crnogorske organizacije za BBC na srpskom.

Kada je u pitanju Severna Makedonija, Lila Milić iz organizacije Transforma, koja se bavi zaštitom i unapređenjem prava transrodnih osoba u toj zemlji, kaže da lekovi sa estrogenom mogu da se dobiju na recept.

„Međutim, za taj lek koji je dostupan postoje indicije da nije zdrav.

„Zato transrodne žene u Severnoj Makedoniji kupuju drugi lek koji ne ide preko zdravstvenog osiguranja, nego ga plaćaju same", navodi ona.

Transrodni muškarac sa Kosova Lendi Mustafa kaže da je prolazak kroz hormonsku terapiju na Kosovu gotovo nemoguć.

„Nije da nije dozvoljeno, ali potrebne usluge su ograničene ili, recimo, gotovo nepostojeće", navodi.

Kaže da je psihološki pregled dostupan, ali da ste posle toga „zaglavljeni".

„Da bismo dobili endokrinološke usluge za praćenje terapije i procesa, moramo ili da otputujemo u Srbiju ili u Severnu Makedoniju.

„Terapija nije uključena u zdravstveno osiguranje, jer još uvek nemamo nikakvo javno zdravstveno osiguranje na Kosovu", navodi.

Kaže da je hormonska terapija za transrodne muškarce dostupna u svim apotekama, ali da je transrodnim ženama malo teže da pronađu blokatore testosterona i estrogen.

Dreg kraljice iz Beograda i Prištine koje ruše podele:

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk