Mileva Marić i Albert Ajnštajn - ko je bio biser, a ko školjka

BBC Svjetski servis uvrstio je 2018. Milevu Marić među 100 žena u svijetu koje su bile daleko zaslužnije od onoga što su im pripisali muževi, očevi ili muški rođaci

17899 pregleda4 komentar(a)
Foto: Jakov PonjavicBBC
B S N S
BBC Serbian Naslovna strana

Fizičarka čije ime nije dovoljno poznato u svetu fizike i patrijarhalno vaspitana žena koja je krčila put feminističkom pokretu.

Blistava učenica i matematičarka, koja je do kraja života ostala u senci slavnog supruga.

Ona je Mileva Marić Ajnštajn.

Imajući u vidu njen doprinos, naučnici, ali i čitava istorija, ne pamte dovoljno Milevu Marić, kaže kanadska fizičarka Polin Ganjon.

„Ona je prilično nepoznata u naučnoj zajednici, što je sramota", navodi Ganjon u pisanoj izjavi za BBC na srpskom.

I danas se vode debate o Milevinom doprinosu naučnim dostignućima njenog supruga.

BBC Svetski servis uvrstio je 2018. Milevu Marić među 100 žena u svetu koje su bile daleko zaslužnije od onoga što su im pripisali muževi, očevi ili muški rođaci.

Naučnica Polin Ganjon, trenutno zaposlena u Evropskoj organizaciji za nuklearno istraživanje (CERN) u Švajcarskoj, dugo se bavila izučavanjem života Mileve Marić.

Ova Kanađanka kaže da ju je priča Mileve Marić zainteresovala od kada je prvi put čula za nju, pre 20 godina, ali je nalazila veoma malo podataka.

Pre desetak godina je upoznala mladu fizičarku iz Srbije, Juditu Mamužić, koja je tada radila u CERN-u.

„Pitala sam Juditu da li je kao žena iz Srbije slučajno nekad čula za Milevu Marić. Odgovorila mi je: `Naravno, ona je nacionalni heroj u Srbiji`.

„Bila sam u šoku, kako može biti heroj u Srbiji, a da je potpuno nepoznata u ostatku sveta", prepričava Ganjon.

Tada su zajedno odlučile da tu sliku polako promene.

Zahvaljujući, kako kaže, „odličnoj biografiji" koju je napisala istoričarka Radmila Milentijević, Ganjon se posvetila proučavanju i otkrivanju Milevine priče.

Održala je više od 20 predavanja o Milevi Marić širom Evrope, Južne Afrike, Kanade i Sjedinjenih Država.

Ko je Mileva Marić?

Rođena je u Titelu 19. decembra 1875. godine u imućnoj porodici u tadašnjoj Habzburškoj monarhiji.

Na rođenju joj je iščašen kuk, pa je u kasnijim godinama počela da hramlje.

Školovala se u Rumi, Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Šapcu i Zagrebu - gde god su primali žene.

„Njen otac je pisao, imamo ta pisma, Ministarstvu u Zagrebu, Ministarstvu u Beču tražeći da se napravi iznimka, podržan od njenih profesora, da se ona primi na muško odeljenje.

„Devojčica je očigledno imala briljantne ocene iz svih predmeta, naročito matematike, i oni su pristali", kaže Anastasija Hajdi Larvol, istoričarka i spisateljica, za BBC na srpskom.

Temeljna, disciplinovana i strastvena

Print Collector/Getty Images

Mileva sa 19 godina odlazi u Cirih, jedan od retkih evropskih gradova gde su žene mogle da studiraju.

Najpre upisuje studije medicine, a zatim 1896. prelazi na Državnu politehničku školu, na studije fizike i matematike.

Tamo upoznaje tri godine mlađeg kolegu Alberta Ajnštajna, sa kojim je radila zadatke, ali i često muzicirala.

On je svirao violinu, ona klavir.

Ljubav je rođena.

„Mileva je bila izuzetno nadarena i strastvena naučnica.

„Bila je odlučna, temeljna, disciplinovana i organizovana i stremila ka zacrtanim ciljevima", opisuje je Polin Ganjon.

Pretpostavlja da je morala biti i „neverovatno jaka" da stigne do Ciriha i upiše prestižnu Politehničku školu.

„Kao osoba bila je povučena, nikad nije isticala talente.

„Patrijarhalno je vaspitana, te se od nje, kao i od njene majke, očekivalo da život posveti mužu i podrži njegovu karijeru, i da njegove ambicije stavi ispred sopstvenih.

Izvesno je to i učinila", dodaje Ganjon.

Iako je na početku ređala dobre ocene na fakultetu, Mileva nije uspela da položi završne ispite.

Ganjon smatra da je seksizam odigrao značajnu ulogu u tome, posebno kad je pred kraj studija ostala trudna sa kolegom, ali vanbračno.

Albert je odbio da se oženi sa njom sve dok nije našao posao.

Iako je on diplomirao 1900. godine, u prvo vreme nije mogao da nađe ni zaposlenje, niti da nastavi akademsku karijeru.

„Bio je toliko ohol u ophođenju prema jednom od profesora da ga je on sprečio da napreduje na fakultetu", ocenjuje Ganjon.

Otac druga sa klase nalazi mu posao u Patentnom zavodu, dok je Mileva u Novom Sadu, gde je otišla da se porodi.

Dobili su vanbračnu ćerku Liserl, ali se ne zna šta je bilo s njom, da li je preminula od šarlaha ili je data na usvajanje.

Venčaće se tek u januaru 1903. godine.

„Sve što je želela bilo je da se uda za Alberta, brine o deci i nastavi da se sa njim bavi fizikom.

„Najveće šanse da to postigne bile su da pomogne njemu da izgradi ime, dajući mu sve zasluge za zajednički rad.

„Verovatno se zbog toga njeno ime ne pojavljuje ni na jednom radu koji je Albert objavio dok su bili u braku", kaže Ganjon, pozivajući se na njihovu prepisku.

Kako je počelo, tako će se i nastaviti.

Albert Ajnštajn će polako sticati slavu, a Mileva će biti sve dublje u njegovoj senci.

Mit o Ajnštajnu

Science & Society Picture Library/Getty Images

Polin Ganjon veruje da je priča o Milevi prikrivana da bi se sačuvao mit koji okružuje Alberta Ajnštajna.

„I danas ga veliki broj fizičara opisuje kao usamljenog genija kome su sve te briljantne ideje iznenada pale na pamet.

„Opisuju ga kao pokornog službenika koji radi u Patentnom zavodu u Bernu i kome niotkuda sine potpuno revolucionarno shvatanje vremena i prostora."

Iako se radi o zabludi, to je i dalje preovlađujuće mišljenje i naučne zajednice, ali i javnog mnjenja, dodaje Ganjon.

„Ljudi vole neverovatne heroje, tako da je njegova priča iskrivljena toliko da se uklopi u mit o njemu", kaže ona.

U to vreme nije bilo jednostavno da žena samostalno postane priznata fizičarka.

Mileva Marić je „pala dva puta na usmenom ispitu u Politehničkoj školi iako je imala veoma dobre ocene na testovima, čak malo bolje od Ajnštajnovih."

„Govorimo o školi koja je primila svega pet žena na odeljenje za fiziku i matematiku za 40 godina, a nijedna od njih nije diplomirala", kaže Ganjon.

Stara veštica i mladi Albert

Protiv Mileve nije bila samo tadašnja naučna sredina koju su gotovo isključivo činili muškarci, već i žene.

Ajnštajnova porodica bila je izrazito protiv njihove veze, posebno njegova majka.

„Previše intelektualna" i „stara veštica" - samo su neki od komentara kako su Milevu Ajnštajnovi opisivali.

Treba i Alberta razumeti, upozorava istoričarka i spisateljica Anastasija Larvol, Norvežanka srpskog porekla,.

Larvol je u više navrata držala predavanja o Milevi Marić na Kolarcu i pri Matematičkom institutu Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu.

Izučavala je spise koju su razmenjivali ne samo Mileva i Albert, već i nedavno objavljena Ajnštajnova pisma koja su se čuvala u Jerusalimu, pošto je on bio nemački Jevrejin.

Tu je prepiska i sa decom, ali i prijateljima i drugim članovima porodice.

„Albert je imao dominantnu majku, a pošto su bankrotirali dva puta, ona ga je od četvrte godine terala da svira violinu po mondenskim letovalištima, i njega i njegovu sestru.

„Zarađivali su novac, nije mogao da se igra, morao je da svira, moramo razumeti i tu perspektivu odakle se očigledno razvio njegov narcisoidni poremećaj ličnosti", ocenjuje spisateljica.

Poznato je da je Albert relativno kasno progovorio, a istraživači sa Kembridža i Oksforda svojevremeno su ispitivali mogućnost da je imao Aspergerov sindrom, jedan od poremećaja iz spektra autizma.

Ipak, slavni naučnik čije je ime postalo sinonim za genija, objaviće 1905. u Analima fizike revolucionarne radove, zbog kojih se i danas ta godina naziva Godinom čuda.

Koliko je i danas značajna, pokazuje to što je 2005. obeležena Međunarodna godina fizike u znak sećanja na vek od Ajnštajnovih dostignuća.

U to vreme, Mileva i Albert su u braku, gaje sina Hansa Alberta koji je tada imao godinu dana, a po mnogim svedočenjima i rade zajedno.

„Nema šanse da bi on mogao da objavi one neverovatne radove 1905, o fotoelektričnom efektu, Braunovom kretanju i veličini molekula, specijalnoj teoriji relativiteta i jednačini E = mc2, bez Milevine pomoći.

„Mileva mu je pomagala da napravi ime za sebe prihvatajući da zajednički rad objavljuju pod njegovim imenom, bez njene pomoći.

„On koji je bio toliko neorganizovan, to ne bi uspeo. Ona ga je napravila", kaže Polin Ganjon.

Kritičari ove teze, poput Alena Estersona i Dejvida Kesidija, smatraju da je ovakav stav preterivanje i da za njega nema istorijskih podataka.

Autori knjige Ajnštajnova žena: Prava priča o Milevi Marić pisali su o njoj kao o varljivoj, ali odlučnoj i hrabroj ženi, koja iz više razloga nije uspela da ostvari snove.

„Ova uverljivija i realističnija priča o Milevi pruža joj mnogo veću uslugu - a čitaocima mogućnost da procene njenu pionirsku ulogu da na međunarodnom planu otvori nauku i naučne fakultete studentkinjama - nego bilo kakva preterana ili neutemeljena tvrdnja o njenim dostignućima", navode Esterson i Kesidi u tekstu za magazin Tajm.

Žena u senci

Posle razvoda, Ajnštajnovi su se dogovorili da će, ako Albert dobije Nobelovu nagradu, Mileva zadržati novac koji se dodeljuje.

Kao dokaz teoriji o zajedničkom radu, Anastasija Larvol citira njihov brakorazvodni ugovor.

U ovom sporazumu sklopljenom u Cirihu 1919, a objavljenom u Ajnštajnovim spisima sa Univerziteta u Prinstonu gde je proveo poslednji deo karijere, jasno se sugeriše da će glavnica eventualne Nobelove nagrade postati Milevino vlasništvo.

Kada je Albert sastavio testament, Mileva je navodno pretila da će otkriti vlastiti doprinos njegovim delima, posebno jer je mnoge radove ona svojeručno pisala.

Naučnik joj je tada savetovao da ćuti, pisao je BBC Mundo.

Njen rukopis, često vidljiv u radovima, jedni tumače kao dokaz autorstva, a drugi - da je ona samo zapisivala Ajnštajnove ideje.

„Kasnije su ulozi bili preveliki da bi se Albert usudio da otkrije da je oduvek radio u saradnji sa Milevom.

„Kada je postao poznat i više mu nije bila potrebna, jednostavno ju je napustio", navodi Ganjon.

Albert Ajnštajn je dobio Nobelovu nagradu za fiziku 1921, kada je već dve godine odvojen od Mileve i u novom braku sa rođakom Elzom.

„Dok je on uživao u slavi, ona je postala hronično depresivna pošto je izgubila prvo dete i nije više bilo zabavno biti u njenoj blizini.

„Ona je takođe bila stalni podsetnik da joj mnogo duguje i jednostavno je odlučio da je ostavi iza sebe", kaže Ganjon.

David Silverman/Getty Images

Mileva je vremenom zapala u finansijske probleme, a 1930, njenom i Albertovom mlađem sinu Eduardu dijagnostikovana je šizofrenija.

Do kraja života je brinula o njemu, iako je u kasnijim godinama doživela nekoliko moždanih udara.

Preminula je u bolničkoj sobi, 4. avgusta 1948.

Sahranjena je na groblju Nordhajm u Cirihu, a blizu njene kuće u ovom gradu je 2005. podignut spomenik.

Srednja tehnička škola u Titelu nosi njeno ime, a Univerzitet u Novom Sadu od 1994. godine dodeljuje nagradu „Mileva Marić" najboljim studentima matematike, pisao je list Danas.

Milevin doprinos

Savremena nauka ne priznaje Milevi Marić značajan doprinos fizici.

Čak i oni koji veruju da je doprinela Ajnštajnovom radu, te da su njegove teorije plod njihovog zajedničkog rada, ne mogu da kažu šta je tačno bilo njena ideja, jer nema sačuvanih dokumenata koji bi to potvrdili.

Međutim, u 43 sačuvana pisma od onih koje su godinama razmenjivali, često se pominju „naši radovi " i „naša teoriji relativnog kretanja", „naše gledište" ili „naši članci".

Postoji mnogo dokaza koji govore da su radili zajedno, dodaje Ganjon.

„Verujem da nikad nećemo moći da kažemo Mileva je uradila ovo, Albert je uradio ono.

„Ali sam uverena, na osnovu svega što sam pročitala u vezi sa njima, da su udruženim snagama radili, i to je prelep zajednički rad", navodi fizičarka.

U ovu polemiku uključiće se i Milevin i Albertov sin Hans Albert, kasnije profesor hidraulike na Univerzitetu Berkli u Kaliforniji.

„On je potpisao da ima 23 rada za koja on garantuje da su ih njegovi roditelji radili zajedno", tvrdi i istoričarka Larvol.

Među njima je, dodaje, i članak za koji je Ajnštajn dobio Nobelovu nagradu - o fotolektričnom efektu.

„Potpisivali su se kao Ajnštajn - Mariti i o tome ima jako puno svedočenja koja to potvrđuju.

„Mariti je mađarski izraz za Marić", dodaje ona.

Larvol se, takođe, poziva na podatke iznete u knjizi Radmile Milentijević, ali i na delo Đorđa Krstića Mileva i Albert Ajnštajn: ljubav i zajednički naučni rad, o čemu je pisao i nedeljnik Vreme 2003. godine.

Citirana su pisma u kojima Albert priželjkuje da se što pre sastane s Milevom kako bi počeli istraživanja.

Ipak, kritičari smatraju da to ne mora da znači da je ona koautorka testova.

Fizičarke i danas natprosečni izuzeci

Bez sumnje, Mileva Marić je bila izuzetna žena, smatra Polin Ganjon.

I danas su, navodi, sve žene koje se bave fizikom izuzeci.

„Nećete naći fizičarke koje su ispod proseka, a polovina fizičara je ispod proseka.

„Stoga je sigurno da je bila zaljubljenica u fiziku i da je tu veliku strast od početka delila sa Albertom", dodaje Ganjon.

Važna je i kao žena koja se izborila da bude na istom fakultetu sa muškarcima, kada je to bilo izuzetno retko.

„Potrebno je da se izvuku na svetlo sve te žene koje su dovele nas do današnjeg stadijuma, u kome još traje bitka za istinu.

„One su kao stubovi mosta na kojem mi danas stojimo i možemo da nosimo taj pokret dalje", kaže Anastasija Larvol.

Mogu li da opstanu dva genija u braku?

Mogu, što potvrđuju parovi poput Pjera i Marije Kiri, odgovara Polin Ganjon.

„Razlika je samo što je Pjer Kiri bio već izgrađen kad je sreo Mariju.

„Marija se nije žrtvovala za njega da bi mu pomogla da napravi ime od sebe, za razliku od Mileve", kaže Ganjon.

Ipak, dodaje, najbolje je da pustimo Milevi da odgovori na ovo pitanje:

„Jednom je u pismu najbližem prijatelju kad je Albert postao poznat i počeo da je zanemaruje napisala:

„Šta da očekujemo od slave? Jedni dobiju biser, ostali školjku…"

Pogledajte video: Leonardo da Vinči - genije koji je promenio svet

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk