Ebrahim Raisi - sve što treba da znate o novom predsjedniku Irana
Raisi se nametnuo kao najsposobniji za borbu protiv korupcije i rješavanje privrednih problema koje je Iran doživio pod Ruhanijem. Mnogi Iranci i borci za ljudska prava ističu njegovu navodnu ulogu u masovnim pogubljenjima političkih zatvorenika osamdesetih
Ebrahim Raisi, klerik tvrde struje blizak vrhovnog lideru ajatolahu Aliju Hamneju, izabran je za iranskog predsednika u junu 2021. godine.
Šezdesetogodišnjak koji je danas preuzeo dužnost, nametnuo se kao najsposobniji za borbu protiv korupcije i rešavanje privrednih problema koje je Iran doživeo pod bivšim predsednikom Hasanom Ruhanijem.
Prethodno je bio šef državnog pravosuđa i zastupa ultrakonzervativne političke stavove.
Mnogi Iranci i borci za ljudska prava ističu njegovu navodnu ulogu u masovnim pogubljenjima političkih zatvorenika osamdesetih.
- Iran preti Izraelu: Osvetićemo se za napad na nuklearno postrojenje
- Iran dobio novog predsednika - šta to znači za zemlju i svet
- Smrt iranskog geja izazvala ljutnju u svetu
Ebrahim Raisi rođen je 1960. godine u Mašadu, drugom najvećem gradu u zemlji i domu najsvetijeg hrama šiita.
Njegov otac, koji je bio klerik, umro je kad je on imao pet godina.
Raisi, koji nosi crni turban, što ga prema šiitskoj tradiciji identifikuje kao potomka proroka Muhameda, pošao je očevim stopama i počeo da pohađa seminar u svetom gradu Komu u 15. godini.
Kao student učestvovao je u protestima protiv šaha koji je imao podršku Zapada i na kraju bio svrgnut 1979. u Islamskoj revoluciji koju je predvodio ajatolah Ruholah Homeini.
Posle revolucije, ušao je u pravosuđe i radio kao tužilac u nekoliko gradova dok ga je obučavao ajatolah Homeini, koji je postao predsednik Irana 1981. godine.
Raisi je postao zamenik tužioca u Teheranu sa samo 25 godina.
Dok je bio na tom položaju, služio je kao jedan od četvorice sudija koji su predsedavali tajnim tribunalima osnovanim 1988. godine poznati kao „Odbor smrti".
Na tribunalima je „ponovo suđeno" hiljadama zatvorenika koji su već služili zatvorske kazne zbog političkih aktivnosti.
Većina su bili članovi levičarske opozicione grupe Mudžahedin e-Kalk (MEK), poznate i kao Mudžahedinska organizacija Irana (PMOI).
Tačan broj onih koje su ovi tribunali osudili na smrt nije poznat, ali grupe boraca za ljudska prava kažu da je pogubljeno oko 5.000 muškaraca i žena i sahranjeno u neobeleženim masovnim grobnicama, u činu koji predstavlja zločin protiv čovečnosti.
Lideri Islamske republike ne negiraju da su pogubljenja vršena, ali ne žele da govore o detaljima i legalnosti pojedinačnih slučajeva.
Raisi je uporno negirao učešće u izricanju smrtnih kazni.
Ali je i izjavio da su one bile opravdane zbog fatve, iliti verske presude, bivšeg vrhovnog vladara ajatolaha Homeinija.
Pre pet godina procurio je audio snimak sastanka iz 1988. godine između Raisija, nekoliko drugih predstavnika pravosuđa i tadašnjeg zamenika vrhovnog vladara ajatolaha Alija Montazerija (1922-2009).
Na njemu Montazeri opisuje pogubljenja kao „najveći zločin u istoriji Islamske republike".
Godinu dana kasnije, Montazeri je izgubio položaj izabranog naslednika Homenija, a posle Homeinijeve smrti vrhovni vladar postao je ajatolah Hamnej.
- Iran kontroliše planiranje porodice kako populacija stari
- Iran: Talas ubistava koja su uzdrmala naciju
Raisi je nastavio službu kao tužilac u Teheranu, a potom kao šef državnog inspektorata i prvi zamenik šefa pravosuđa, pre nego što je postavljen za državnog tužioca Irana 2014. godine.
Dve godine kasnije, ajatolah Hamnej imenovao ga je za staratelja jedne od najvažnijih i najbogatijih iranskih verskih fondacija Astan-e Kuds-e Razavi.
Ona vodi hram osmog šiitskog imama Reze u Mašadu kao i razne druge dobrotvorne akcije i organizacije povezane s njim.
Prema SAD, ona ima ogromnog ekonomskog udela u građevinarstvu, poljoprivredi, energetskom sektoru, telekomunikacijama i finansijskim uslugama.
Raisi je 2017. godine iznenadio posmatrače kandidovavši se za predsednika.
Ruhani, kolega klerik, dobio je drugi predsednički mandat ubedljivom većinom u prvom krugu izbora, osvojivši 57 odsto glasova.
Raisi, koji se predstavio kao borac protiv korupcije ali ga je predsednik optužio da kao zamenik šefa pravosuđa ne radi mnogo na borbi protiv pronevera, bio je drugi sa 38 odsto.
Poraz nije ukaljao Raisijev imidž i 2019. godine ajatolah Hamnej ga je postavio na moćni položaj šefa pravosuđa.
- Nuklearni sporazum: Iranski predsednik upozorava da će biti tvrd pregovarač
- Zašto je Iran nazvao Albaniju „đavolskom zemljom“
Naredne nedelje izabran je još i za zamenika predsednika Skupštine stručnjaka, sveštenog tela sa 88 članova odgovornog za izbor narednog Vrhovnog vladara.
Kao šef pravosuđa, Raisi je sproveo reforme koje su dovele do smanjenja broja ljudi osuđenih na smrt i pogubljenih za zločine u vezi sa drogama u zemlji.
Međutim, Iran je nastavio da izvršava više pogubljenja nego bilo koja zemlja na svetu sem Kine.
Pravosuđe je takođe nastavilo da sarađuje sa tajnim službama na gušenju pobune i krivičnom gonjenju mnogih Iranaca sa dvostrukim državljanstvom ili sa stalnim boravištem u inostranstvu pod optužbama za špijunažu.
Tadašnji američki predsednik Donald Tramp uveo je 2019. godine sankcije Raisiju zbog kršenja ljudskih prava.
Optužio ga je za administrativni nadzor nad pogubljenjima pojedinaca koji su bili maloletni u vreme njihovih navodnih zločina i učešće u nasilnom gušenju protesta opozicionog Zelenog pokreta posle osporenih predsedničkih izbora 2009.
Kad je Raisi najavio kandidaturu na predsedničkim izborima 2021, objavio je da je „na scenu došao kao nezavisni kandidat da unese promene u izvršno upravljanje zemljom i bori se protiv siromaštva, korupcije, ponižavanja i diskriminacije."
Na izbore je kasnije pala senka zbog diskvalifikacije nekoliko istaknutih umerenih i reformskih kandidata od strane tvrdokornog Saveta čuvara.
Disidenti i neki reformisti pozvali su glasače da bojkotuju izbore, žaleći se da je proces osmišljen tako da Raisi nema ozbiljnu konkurenciju.
Ostvario je ubedljivu pobedu, osvojivši u prvom krugu 62 odsto glasova.
Međutim, izlaznost je bila ispod 49 odsto - što je rekordno niski rezultat za predsedničke izbore još od revolucije iz 1979. godine.
Malo se zna o Raisijevom privatnom životu sem da njegova supruga Džamileh predaje na Univerzitetu Šahid Behešti u Teheranu, i da imaju dve odrasle ćerke.
Njegov svekar je ajatolah Ahmad Alamolhoda, tvrdokorni vođa molitve petkom u Mašadu.
Pogledajte video o demonstracijama zbog nestašice vode u Iranu
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Svi članovi )