Fabrika smrti putuje ka Jadru

Voleo bih da je laž, nažalost nije, “Rojters” ne laže. “Rio Tinto” je pokrenuo svoju paklenu mašineriju. Spakovali su u kontejnere “pilot postrojenje za izdvajanje litijuma iz jadarita” i iz dalekog Melburna šalju put Srbije. Da nam na silu uteraju sreću. Režimski mediji prećutkuju ovu vest, valjda da se javnost ne uzbuni. Sve što nam o “Rio Tintu” govore Vučić, Brnabić i Mihailović je obmana. Najava referenduma, nekakve studije uticaja na životnu sredinu i dozvole za eksploataciju, sve je to obična farsa. Majstori su u tišini već ugovorili posao.

Zna menadžment zloglasne Crvene reke da će dobiti sve, zna dinamiku radova i već najavljuju početak proizvodnje. Ne bi se australijski profiteri kockali svojim novcem. Ne interesuju njih “domorodački” protesti, zato postrojenje smrti stiže u Rađevinu.

Istovremeno, vlasnik vinoteke iz Jajinaca ubeđuje lakoverne da će baš oni o svemo odlučiti. Naravno, kako im on bude sugerisao. Instruktor obmane plasira priču o milijardama “Rio Tinta” koje će se sliti u Srbiju. Kako, šta ćemo im prodati – opremu koju nemamo, tehnologiju koju ne poznajemo, jedino plodne njive i zelene šume. Izvrnuće nam džepove, uradićemo im puteve, dovesti jeftin gas i struju i privesti jeftinu radnu sanagu. Što reče neko na društvenim mrežama, deca u Srbiji će imati koristi od litijuma isto koliko i deca u Africi od vađenja dijamanata.

Platićemo im da nas truju. Zbogom Gornje Nedeljice, zbogom lubenice, šljivici i ostala braćo. Spremite pluća za otrove i nabavite zalihe vode za pet decenija. Toliko će zlo da traje, da eksploatiše i rudu i sirotinju o istom trošku.

Svim svojim bićem sam protiv “Rio Tinta” i njihove “moderne tehnologije”. Ne smeta mi što su imali dobru saradnju sa generalom Frankom, već što ostavljaju pustoš iza sebe. I još vele kako će biti sve po zakonu. Ko još u Srbiji poštuje zakon, ovi u Smederevu ili Boru? Možda “Delez” i “Jura” ili ruski naftaši u Vojvodini. Da ne govorimo o srpskim “biznismenima” i investitorima na Vračaru. Svi zajedno nas izrabljuju, truju i pljačkaju, samo nam još “Tinto” fali.

Koliko mogu pomoći ću Lozničanima da ih zaustave. Neću prezati ni od ekonomskog pritiska. Evo ovim putem obaveštavam prijatelja Gorana, od koga godinama kupujem pršutu, slaninicu, čvarke… da naša saradnja prestaje 2026. sa proizvodnjom prvog grama srpskog litijuma.

Samo problem je mnogo veći. Prema onome što govore hemičari, biolozi i borci za životnu sredinu, sudbinu Gorana mesara doživeće mnogi. Otrovi će se raširiti na desetine kilometara, plus nove bušotine i nova postrojenja. Jadar je tek početak.

Šta će recimo biti s malinarima? Moj poznanik iz zapadne Srbije ove godine je pazario 36.000 evra od ovog voća, moji prijatelji 16.000, sestra (iz hobija) dve. Hoće li njih ugroziti nekakve sumporne kiše, zatrovani vazduh. Ko će njima obezbediti prihod, ko otkupiti imanja i po kojoj ceni. Niko, oni će biti kolateralna šteta. Takvih je na hiljade.

Nešto mi govori da su se mangupi iz “Rio Tinta” preigrali. Može se desiti da im oprema istrune po magacinima, i još da plate ležarinu. Srbi su kukavice samo do podne, a već otkucava dvanaest. Tada Tintašima neće mnogo vredeti vođine garancije. (nova.rs)

( Milenko Vasović )