Kako je biti volonter na igrama koje ne liče ni na jedne od sada
Odluka Japana da zabrani prisustvo većine posmatrača i uvede vanredno stanje tokom održavanja Olimpijskih igara pogodilo je sve volontere
Volonteri su ključni za uspeh događaja kao što su Olimpijske igre. Ali na Olimpijskim igrama u Tokiju mnogi od njih nisu imali šta da rade, dok su drugima - uprkos tome što su zahvalni - srušeni svi snovi.
Akiko Šinoda je mislila da će Olimpijske igre za nju biti jedinstvena prilika u životu.
Bila je toliko uzbuđena što će postati volonterka da je provela mesece učeći engleski, baš kao i znakovni jezik.
„Dolazila bih kući sa posla u fabrici hrane i svako veče učila. Mislila sam da će mi to pomoći u komunikaciji sa navijačima", rekla je ova majka dvoje dece.
Ali pred sam početak takmičenja, naprasno joj je saopšteno da za njenim uslugama neće biti potrebe.
- Ko štrika, pobeđuje - skriveni adut zlatnog skakača Toma Dejlija
- Zašto Rusija ne može da se takmiči na Olimpijskim igrama ali njeni sportisti mogu
- Kada se sudare sport i politika: Istorija otkazivanja i bojkota Olimpijskih igara
Odluka Japana da zabrani prisustvo većine posmatrača i uvede vanredno stanje tokom održavanja Olimpijskih igara pogodilo je sve volontere.
„Bila sam jako razočarana", rekla je ova 37-godišnjakinja.
„Nikad ranije nisam imala kontakata sa strancima zato što nikad nisam odlazila iz Japana. Ovo je bio moj san."
Njena volonterska uniforma joj je već bila stigla. Ostaje nekorišćena, sa sve pločicom sa njenim imenom na njoj.
Odbijeni volonteri navijaju - onlajn
Ali Akiko je našla drugi način da izrazi olimpijski duh - pridružila se grupi čija je namera bila da otpeva nacionalnu himnu svake zemlje.
Više od 1.300 volontera okupilo se da se siti ispevaju na video snimcima koje su postavljali na Jutjub.
„Nema ko da navija za sportiste, tako da sam zaista želela da ih bodrim na ovaj način", kaže Akiko.
Ona je otpevala himnu Antigve i Barbuda - zemlje za koju nikad nije ni čula - sa sedmogodišnjom ćerkom, dok su obe nosile tradicionalnu japansku nošnju.
„Delegacije tih zemalja pogledale su video snimke i rekle nam da su im se mnogo dopali. Nekako sam se posle toga osećala bliska sa tim timovima", kaže.
- Zašto Amerika ne priznaje da Kina vodi po broju medalja u Tokiju
- „Seksistička“ kontrola odevanja žena na sportskim terenima
Volonteri u devedesetim
Proces izbora volontera na Olimpijskim igrama vrlo je selektivan.
Za Tokio 2020 je stiglo više od 200.000 prijava, ali pozvano je manje od polovine volontera.
U uži izbor je ušao Kacuja Kajo, živahni 79-godišnji penzioner.
„Ovo je bila sjajna prilika da se čovek usavrši", kaže on.
„Volim sportove, a do pre neku godinu sam trčao maraton."
On nije čak ni najstariji volonter.
Čak je 139 volontera bilo u osamdesetim i nekolicina u devedesetim godinama.
Japan ima najstarije stanovništvo na svetu, i to je možda razlog.
Ganuti ali ne mogu da pokažu
Najupečatljiviji trenutak za Kacuju bila je pobeda japanskog mačevalačkog tima nad Ruskim olimpijskim komitetom i osvajanje zlatne medalje.
„Bio sam ganut dok sam gledao kako naš tim ulazi u istoriju", kaže on.
„Ali nije nam bilo dopušteno da pravimo buku ili navijamo, tako da nisam mogao da izrazim sreću na taj način."
Kacuja sledi smernice u vezi sa Kovidom do u tančine, ali kaže da je bilo teško naterati posmatrače da ih poštuju.
„Osećao sam veliku nelagodu kad bih video da novinari pokušavaju da se probiju u zabranjene zone ili kad sportisti navijaju i skandiraju bodreću članove njihovog tima."
Vikanje je zabranjeno zato što može da olakša širenje Kovida-19.
Dozvoljeno je samo aplaudiranje.
- Dvostruki život sprintera - bio je član bande, a onda je osvojio olimpijsko zlato
- Slučaj Timanovskaja - MOK izbacio beloruske trenere sa Olimpijskih igara
Dosada i srušeni snovi
„Neki od nas osećamo se kao da uopšte nismo potrebni", kaže Nakajama Manacu, 31-godišnja volonterka na takmičenjima u stonom tenisu.
Za mnoge volontere, stvarnost ovih Olimpijskih igara održanih pod vanrednim stanjem nije ispunila sva njihova očekivanja.
„Radovao sam se što ću moći da delim sreću prilikom pobede i patnju prilikom poraza", kaže Kacuja.
„Ali bilo je nemoguće uspostaviti zajednicu među nama, volonterima."
Drugi problem je bila dosada.
Mnogi volonteri nisu dobili ništa da rade.
Zato se svaki deseti povukao sa dužnosti.
Organizatori su izjavili da nisu želeli dodatno da smanjuju broj volontera da ne bi razočarali više njih, ali je posledica bila - previše ljudi i premalo posla za sve njih.
„Neki volonteri su samo stajali pred logoom Olimpijskih igara po čitav dan", kaže Nakajama.
„Sve što su radili - govorili su ljudima koji prave selfije da se razdvoje."
Ona je zahvalna što je bila volonterka, ali njen najveći san - upoznavanje košarkaša - nije ostvaren.
„Bilo nam je zabranjeno da razgovaramo sa sportistima jer bi to moglo da ih dekocentriše", kaže ona.
„Smeli smo da im se obratimo samo ako im je bila potrebna naša pomoć. Nismo smeli da im govorimo: 'svaka čast' ili 'sjajno ste to odigrali'."
Ona kaže da ih je bodrila u sebi - ali to definitivno nije isto.
Smatra da nije ni čudo što je javno mnjenje o održavanju Olimpijskih igara toliko negativno - i u Japanu i širom sveta.
„Olimpijske igre bi trebalo da su festival mira", kaže ona. „Ali zbog Kovida, doživljavaju se kao veliko zlo."
Dodatno izveštavanje: Edi Duan
Upoznajte srpsku olimpijsku sutkinju u Rvanju
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Svi članovi )