Kako je "Apokalipsa danas" inspirisala filipinske surfere
Apokalipsa danas nije zapravo snimana u Vijetnamu, već u ribarskom seocetu Baler na sjevernim Filipinima
Kad je scena iz Apokalipse danas snimana krajem 1970-ih na opskurnoj plaži na Filipinima, filmadžije nisu u ni sanjale da su upravo kumovale nastanku surferske kulture u ovoj zemlji.
„Čarli ne surfuje", kaže nepromišljeni, neukrotivi pukovnik Kilgor, u jednoj od najupečatljivijih replika iz vijetnamskog ratnog filma Apokalipsa danas.
Čarli je pogrdno ime američkih vojnika za njihovog neprijatelja, Vijetkong, a pukovnik opsednut surfovanjem pokušava da nagovori vojnike da se voze na talasima, uprkos bombama koje padaju svuda oko njih.
- „Zašto se uporno vraćam talasu koji me je zamalo ubio“
- Kako je Frakcija Crvene armije sejala strah po Nemačkoj
- Granični zidovi, žice i ograde: Kako je svet u poslednjih 70 godina dobio više od 70 barijera
Apokalipsa danas, premijerno prikazana 1979. godine, opisuje ludilo i haos ratnog sukoba, i naširoko se smatra jednim od najmoćnijih ratnih filmova svih vremena.
Ali ovaj film ima još jedno nasleđe - nešto što nikako nije mogla da bude namera režisera Frensisa Forda Kopole.
Apokalipsa danas nije zapravo snimana u Vijetnamu, već u ribarskom seocetu Baler na severnim Filipinima.
Dok je kamera snimala, lokalni Filipinci kao što je Edvin Nomoro posmatrali su iz prikrajka šta se dešava.
Nomoro je u to vreme imao 10 godina i silazio je na plažu svaki dan da gleda kako se ona transformiše u bojno polje, sa sve potpuno lažnim vijetnamskim selom i helikopterima koji ga nadleću.
Ali najviše od svega uzbuđivao ga je prizor glumaca kako surfuju - nešto što nije video nikad pre.
„Kad se snimanje završilo, deo ekipe ostavio je surf daske za sobom, a moj prijatelj i ja smo ih pokupili i naučili sami da surfujemo", kaže on.
„I surfujemo od tada."
Isprva je Nomoru i njegovim prijateljima bilo teško jer nije bilo nikoga ko bi ih naučio.
„Ali smo proučavali to, učili i sada - niko više ne može da opiše kako se osećamo. Samo surfer poznaje taj osećaj", kaže on smešeći se.
Jednom kad su time ovladali, dečaci su počeli da uče i druge, i kako se glas proširio, u mestašce su počeli da nadiru turisti da bi se vozili na talasima Čarlis pointa, kako je od tada postao poznat.
- Priča o družini koja je autobusom krstarila iza Gvozdene zavese
- Američka tajna baza otkrivena u ledu Grenlanda
- Džon le Kare - odlazak majstora špijunskih romana
Nomoro je uspeo da pretvori strast u način zarade za život i, više od 30 godina kasnije, on i dalje zarađuje od industrije u čijem je nastanku učestvovao.
„Imam nekoliko soba za izdavanje. Takođe iznajmljujem nekoliko surf dasaka", kaže on.
„To je zaista unapredilo moj život. Pomaže mi da prehranim porodicu."
Baler je sada mnogo drugačiji od uspavanog ribarskog seoceta u kom su pre mnogo decenija odseli Martin Šin, Robert Dival i Marlon Brando.
Uz obalu se niže nekoliko velikih hotela, a još ih je više u izgradnji.
- Smrtno bolesni tinejdžer koji je želeo mir (i ljubav) u svetu
- Kako je recept za supu izazvao „rat" na društvenim mrežama
Prema lokalnoj turističkoj agenciji, 2012. godine ovde je doputovalo najmanje 50.000 ljudi.
Većina posetilaca su Filipinci - stanovnici Manile koji samo žele da surfuju za vikend - ali stižu i stranci u sve većim brojevima.
Jedan od najranijih koji je došao bio je Doni Koup, koji se u Baleru pojavio 1997. godine sa „surferskom daskom, rancem i željom za avanturom".
Od tada je redovno odsedao na plaži, a sada tu vodi malu gostionicu.
„Prošle godine smo imali surfere iz Češke, Švajcarske i gomilu njih iz Francuske", kaže on.
Uspeh Balera kao surferskog centra raširio se i na druge delove Filipina, kao što su Suriago, La Union i Pagudpud.
„Baler je mesto rođenja filipinskog surfovanja", kaže Mak Ritual, lokalni turistički vodič.
„Druga mesta su videla mnogo toga dobrog ovde u Baleru, pa su i oni poželeli da budu popularni zbog surfovanja."
Ritual često vodi svoje turističke grupe da vide glavna mesta koja se pojavljuju u Apokalipsi danas.
Najslavnije je rt gde se odvija veliki napad na Vijetkong.
U filmu je nazvan Čarlis point, a sada ga čak i lokalni Filipinci tako zovu.
Kad se danas uputite tamo, veoma je teško prepoznati bilo šta iz filma.
Lažno vijetnamsko selo je još u ono vreme dignuto u vazduh, a drveće koje je spaljeno u sklopu simuliranog napada napalmom u međuvremenu je ponovo izraslo.
Ali nema šanse da se obližnja plaža vrati na ono kao što je bila nekada.
Ljudi surfuju čitavom njenom dužinom - početnici uzbuđeno vrište dok ih poklapaju talasi, iskusni profesionalci usavršavaju tehniku na talasima koji se prelamaju.
Ovaj gradić postigao je mnogo od vremena Apokalipse danas.
Možda najbolji način da se sumira njegova sreća koja se preokrenula jeste mala prodavnica na obali.
Njeno ime? Čarli ipak to radi.
Pogledajte video i tekvondistkinji iz Nigerije
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Svi članovi )