Građanska akcija: Glasači da biraju odbornike i poslanike, a ne partijske liste

Grupa građana "Građanska akcija" zatražila je danas od Radne grupe za implementaciju preporuka OEBS-a da predloži, kako su saopštili, suštinsku reformu kojom je predviđeno da birači direktno biraju odbornike i poslanike, a ne partijske liste.

Nezavisni odbornik Skupštine opštine Budva, Stevan Džaković, kazao je da ovim predlogom iskazuju da su kao građani utemeljeni u Ustavu Crne Gore tek kada svi, kako je naveo, budu mogli da biraju i budu birani pod istim uslovima.

„Mi građani Crne Gore, kao nosioci suvereniteta, zahtijevamo da neposredno biramo poslanike i odbornike, a ne da to čine predsjednici političkih partija umjesto nas“, poručio je Džaković ispred crnogorskog parlamenta.

Prema njegovim riječima, osnov da traže pravo da biraju odbornike i poslanike nalazi se u prioritetnoj preporuci br.1. koja, kako je naveo, glasi da „Treba razmotriti preduzimanje sveukupne izborne reforme sa ciljem usklađivanja izbornog zakonodavstva interno i sa drugim relevantnim zakonima. Proces reforme treba da bude sveobuhvatan i završen mnogo prije sledećih izbora“.

„Osnov da biramo odbornike i poslanike nalazi se i u prioritetnoj preporuci br.3. koja glasi: U skladu sa prethodnim preporukama OSCE/ODIHR, uslov boravišta i zakonske nadležnosti za glasanje treba izmijeniti tako da su u skladu sa Ustavom, kao i međunarodnim obavezama i dobrom praksom, kao i u članovima 1 , 2, 16, 45 , 83, 113 i članu 145 Ustava Crne Gore“, naveo je Džaković.

Kako je rekao, u članu 25. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima član 25. tačka a) i b), kao i u članu 3 Protokola br.1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda takođe se nalazi osnov da biraju poslanike i odbornike.

„Osnov da biramo odbornike i poslanike nalazi se i u članu 3 Zakona o potvrđivanju Evropske povelje o lokalnoj samoupravi, stavu 7.5 Dokumenta iz Kopenhagena iz 1990, kao i u tački 5 Kodeksa dobre prakse u izbornim pitanjima, Venecijanske komisije“, istakao je Džaković.

On je pozvao i Javni servis Radio-televizije Crne Gore da, kako je naveo, građanima ukažu na pravo koje kao nosioci suvereniteta „ne mogu da ostvare u Crnoj Gori - pravo da biraju i budu birani“.

Predsjednik partije penzionera, invalida i restitucije PIR Crne Gore, Momo Joksimović, rekao je da, kada je prije 112 godina "crnogorski gospodar" donio Ustav, „omogućio je da se glasa za pojedince“.

„Najdemokratičniji izbori bili su 38. godine kada se glasalo za pojednce a ne za liste. Ustav Crne Gore garantuje svakom građaninu da bira i da bude biran, a izborni zakoni danas koji postoje i važe oni to onemogućavaju i nisu u saglasju sa Ustavom. Zato tražimo od Radne grupe da učestvujemo u njenom radu, da se izborni zakoni moraju usaglasiti sa Ustavom Crne Gore“, poručio je Joksimović.

Privrednik Vasilije Miličković ocijenio je da, ukoliko se ne desi da građani na svim budućim izborima ne glasaju otvorenu listu, „mi ćemo biti i dalje robovi“.

„Ovo je naš protest. Užasno, ali je i to činjenica, da smo se pismeno obratiili Skupštini, sa željom da učestvujemo, a oni nam nisu dozvolili ni pod strehom da se obratimo, nego nas drže na kišu, kao prave robove“, rekao je Miličković.

Ukoliko se, kako je naveo, član 82 + ne uskladi sa članom 45, „nikakva šminka, niti izmjene bilo kojih drugih članova, neće suštinski promijeniti izborni zakon“.

( Vijesti online )