Novo otkriće - džinovska sejšelska kornjača pokazala se kao predator
Na video snimku snimljenom na ostrvu Frigate u julu 2020. ženka kornjače polako se približava ptiću koji ne može da poleti, nekoliko puta neuspešno pokušava da ga uhvati da bi ga na kraju ščepala za glavu i proždrala
Džinovska kornjača koja nastanjuje Sejšele koja se do sada smatrala za vegetarijansku životinju izgleda da to nije.
Na video snimku snimljenom na ostrvu Frigate u julu 2020. ženka kornjače polako se približava ptiću koji ne može da poleti, nekoliko puta neuspešno pokušava da ga uhvati da bi ga na kraju ščepala za glavu i proždrala.
Prema studiji objavljenoj u časopisu Karent bajolodži, ovo je prvi dokumentovani dokaz da džinovska kornjača lovi drugo živo biće.
Ostrvo Fregat u privatnom vlasništvu izuzetne je lepote i smatra se rajem za ekoturizam.
Na njemu živi oko tri hiljade džinovskih kornjača.
Pripadaju rodu Aldabrachelys gigantea za koji se do sada verovalo da se hrani isključivo biljkama.
- Kao u horor priči - kad ribe postanu zavisne od droge
- Borba za opstanak - tasmanijski đavo zbrisao koloniju pingvina
- Meso kornjače - idealna dijeta za preživljavanje
Konzervatorka Ana Zora snimila je ovaj napad kornjače.
„Primetili smo da se jedna kornjača ponaša čudno, kako prati pticu koja ne može još da leti.
„Kornjača nije samo iskušavala sreću, bila je namerna da pojede pticu i shvatili smo da je ona zapravo u lovu", kaže ona.
Dodala je da se ne seća da je do sada pročitala bilo šta slično o ovakvom ponašanju kornjača.
„Ovo je potpuno neočekivano ponašanje. Ništa slično nije zabeleženo kod kornjača koje žive divljini", rekao je koautor studije Džastin Gerlak sa Univerziteta u Kembridžu.
S vremena na vreme viđene su džinovske kornjače kako jedu strvine, mrtve guštere i ljuske jaja ptica i kosti, koje sadrže kalcijum, ali nikada nisu uhvaćene u lovu.
Naučnici sugerišu da je ova navika nastala među kornjačama koje nastanjuju ovo područje zbog velike kolonije čigri.
Zahvaljujući merama očuvanja, populacija čigri na ostrvu Fregat se oporavila i dostigla 265.000 jedinki.
Njihovi ptići često ispadaju iz gnezda.
Kornjače obično ne mogu da uhvate plen jer su spore.
Ali način na koji je kornjača u snimku uporno jurila ptića na deblu oborenog drveta sugeriše da ovo nije bio prvi put da je to učinila.
Džinovske kornjače najveće su životinje na Sejšelima i Galapagoskim ostrvima.
Pojedu oko 11 odsto tamošnje vegetacije.
Dužina gigantske kornjače dostiže 120 centimetara, mogu da teže i do 300 kilograma, a dožive i 150 godina.
Ne znaju da plivaju.
U početku su ove životinje živele samo na atolu Aldabra, a ljudi su ih doneli na druga ostrva.
Čuveni prirodnjak Čarls Darvin ih je proučavao na ostrvima Galapagos dok je plovio na Biglu 1831-1836.
Primetio je da su tokom nekoliko vekova nastale neke razlike u kornjačama na različitim ostrvima, pa je iz toga izveo zaključke koji su bili osnova njegove teorije evolucije.
„Možda prisustvujemo evoluciji u razvoju", kaže Džastin Gerlak.
„Ili su možda džinovske kornjače lovile pre nego što su ljudi stigli, ali mi to nismo videli.
„Obnova prirodnog ekosistema neočekivano je vratila interakcije između vrsta koje su postojale pre mnogo vekova."
„One [kornjače] očigledno vole životinjsku hranu - na kraju krajeva, zanimljivije je loviti ptiće, u poređenju sa lakoćom jedenja biljaka", primetio je stručnjak.
Možda će vas zanimati i video: Tri zablude o slepim miševima
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Svi članovi )