Kad je lava tekla ovim dijelom Balkana
U bližoj geološkoj prošlosti, koja se mjeri u miliona godina, na ovim prostorima postojali su aktivni vulkani, na koje danas sjeća tek poneki preostali paleovulkanski oblik u reljefu
Erupcija daje znak za početak.
Usijana crveno-žuta reka koja je milionima godina čekala duboko u njenoj utrobi, konačno je potekla Zemljinom površinom, ostavljajući za sobom pustoš, barem na neko vreme.
Ovi procesi gde magma izbija iz grotla, a potom se kao lava izliva kroz krater i sliva niz vulkansku kupu, pretvarajući se kasnije u stene i oblikujući okolni reljef, prisutni su milijardama godina, a nisu zaobišli ni teritoriju današnje Srbije.
U bližoj geološkoj prošlosti, koja se meri u miliona godina, na ovim prostorima postojali su aktivni vulkani, na koje danas seća tek poneki preostali paleovulkanski oblik u reljefu.
„To je svaki geomorfološki istaknut reljefni oblik koji izgrađuju stene vulkanskog porekla, bez obzira da li je obrazovan primarnim vulkanskim procesima i neposrednom post-vulkanskom erozijom ili dugotrajnim spiranjem, milionima godina posle vulkanske aktivnosti", navodi za BBC na srpskom Vladica Cvetković, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu.
Iako ga je bilo i ranije, vulkanizam je ovde bio najsnažniji u periodu od 40 do pre 20 miliona godina, kada je Srbija bila jedno od „vulkanski najaktivnijih područja današnje Evrope", dodaje profesor i dopisni član Srpske akademije nauka i umesnosti (SANU).
- Erupcija vulkana na Islandu u blizini prestonice
- U fotografijama: Dramatična erupcija vulkana Etna
- Vulkan se probudio - pepeo prekrio karipsko ostrvo Sent Vinsent
Tragovi vulkanske aktivnosti postoje širom centralne Srbije, a najizraženiji su u Timočkoj krajini na istoku, u Šumadiji i na jugu i jugozapadu zemlje, na prostoru Raške i u slivu Južne Morave.
Od svih preostalih oblika u reljefu najzastupljenije su paleovulkanske kupe, skoro u potpunosti uništene procesima razaranja, odnosno erozijom.
Paleovulkanske kupe su oronuli ostaci nekadašnjih vulkanskih kupa - osnovne vulkanske tvorevine u vidu karakterističnog uzvišenja nastalog nagomilavanjem vulkanskih proizvoda i izlivanjem lave.
Vulkanska kupa, levkasti otvor - krater i vertikalni kanal - grotlo čine vulkan, dok njegovo stvaranje prati niz složenih geoloških pojava i procesa.
Tilva Njagra nadomak Borskog jezera na istoku, vrh Ostrvica na šumadijskom Rudniku i eruptivni tereni oko planine Kotlenik kod Gruže, samo su neke od lokacija u Srbiji gde su nekada tekli potoci lave.
Kroz vulkanske staze i bogaze
Na izvorištu reke Jablanice, u opštini Medveđa, nedaleko od planine Radan nalazi se i još jedno mesto gde su lava i rad vulkana ostavili sopstveni trag - Mrkonjski vis.
Ovu istrošenu, ali u odnosu na okolni teren izrazitu kupu izgrađenu od vulkanske (magmatske) stene trahit, koja se nalazi na visini od 1.070 metara, prošle godine je posetio Stefan Mitić iz Leskovca.
„Pogled sa vrha je fenomenalan, vidi se veliki deo Kosovske kotline, Šara, Kopaonik, Radan, Goljak, Kukavica i druge planine", govori tridesetdvogodišnji master geograf i planinar za BBC na srpskom.
Dok je stajao na ostacima nekadašnjeg vulkana, kaže, imao je prelep i izuzetno koristan pogled jer kao geograf voli da uči na terenu, posebno o paleovulkanizmu koji mu je veoma interesantan.
U sećanje mu se, ističe, urezao i sam delimično ogoljeni vrh na koji se popeo bez mnogo muke.
„Istaknut je, stenovit, ali i dosta uzak, nije kao Trem na Suvoj planini gde može stotinak ljudi da stane - ovde može 10, do 20 planinara, ali da se zguraju", priseća se Leskovčanin.
Ugašeni vulkani Srbije različite starosti
Mrkonjski vis, kao i ostali paleovulkanski oblici u reljefu Srbije, u jednoj od nekoliko klasifikacija pripada takozvanim ugašenim vulkanima, koji za razliku od aktivnih, spavaju mirnim snom milionima godina.
Oni se prema starosti, kaže profesor Cvetković, u Srbiji mogu podeliti na gornjokredne i kenozojske ugašene vulkane.
Geološka istorija planete Zemlje, stare oko 4,5 milijardi godina, podeljena je na određena vremenska razdoblja koja se mere u stotinama i desetinama miliona godina - to su eoni, kao najkrupniji deo, ere, periode i epohe.
Gornja kreda je poslednja epoha mezozoika posle koje sledi kenozoik, era u kojoj mi danas živimo.
Vulkanizam gornje krede počeo je pre oko 90, završio pre 70 miliona godina i bio je ograničen na prostor istočne Srbije.
Najveći vulkanski predeo na ovom području naziva se Timočki magmatski komlpeks, odnosno Veliki timočki andezitski masiv.
Prostire se od Majdanpeka na severu do Sokobanjske i Knjaževačke kotline na jugu.
Dugačak je 80 i širok 22 kilometra.
Cvetković kaže da je ova vulkanska oblast deo regionalnog pojasa čiji se severni produžetak nalazi u rumunskom Banatu, a istočni u području Srednjegorja u Bugarskoj odakle se nastavlja dalje ka Crnom moru.
„Timočki magmatski kompleks je prevashodno izgrađen od andezita (vulkanska stena) i po vulkanološkim karakteristikama - sastav lave, eruptivni stil i post-eruptivna erozija, podseća na područje današnje Indonezije", ističe geolog.
Dodaje da je ovaj predeo veoma značajan i po tome što se u njemu nalaze neka od najvećih ležišta bakra i zlata u Evropi.
- Etna: Kako izgleda kad vam vulkanski pepeo pada na glavu
- Planinski čovek slavi pola veka od dolaska na vulkan Etnu
- Vulkan oduševljava Islanđane, neki peku viršle na lavi
Najsnažniji vulkanizam u Srbiji odvijao se tokom kenozoika, ere koja je počela pre 65 miliona godina i još uvek traje, posebno u njegovim epohama oligocenu i starijem miocenu, u periodu od 40 do pre 20 miliona godina.
Vulkanske oblasti iz ovog perioda su znatno razuđenije, ali prate centralnu liniju Balkanskog poluostrva koja se pruža pravcem sever-severozapad i jug-jugoistok.
Profesor Cvetković kaže da su vulkanski procesi, praćeni lavičnim izlivima i snažnim erupcijama, naročito bili intenzivni u Rudničko-boračko-kotleničkom području, kao i oko Golije, Kopaonika i Rogozne i na čitavom području planine Radan.
„Manje tragove ovog vulkanizma nalazimo na Avali, Kosmaju, u severnoj Šumadiji, kod Prištine, Kosovske Kamenice i na drugim mestima", dodaje.
Intenzitet vulkanizma je opao početkom miocena, pre 20 miliona godina da bi se opet aktivirao pet miliona godina kasnije.
„Bila je to veoma snažna eksplozivna aktivnost kisele lave, čije tragove danas u Srbiji nalazimo jedino u Vojvodini i to ispod površine tla, u bušotinama za istraživanje nafte u Bačkoj", naglašava Cvetković.
Usledio je dugoročni mir koji su prekinula dva kraća perioda izlivanja bazaltne lave - pokretljive, žitke lave koja se kreće poput rečnog toka brzinom od 20 do 30 kilometara na čas, čije tragovi postoje u okolini Sjenice i Kopaonika i u blizini Preševa.
Iako se dešava da ugašeni vulkani ponovo dođu u aktivnu fazu, ona na teritoriji Srbije nije nastupila već oko 5,3 miliona godina, ističe geolog.
Vulkanska aktivnost se dalje premestila ka Severnoj Makedoniji i Grčkoj gde i danas ima aktivnih vulkana, kao na primer na egejskom ostrvu Santorini.
Kakve su koristi od vulkana?
Vulkanizam i njemu srodni procesi u geološkoj prošlosti ovog podneblja, doveli su do toga da Srbija bude bogata brojnim ležištima mineralnih sirovina.
Tako su ovde nicali rudnici obojenih i plemenitih metala i eksploatisane mnoge druge rude.
Cvetković kao primere navodi Bor, Majdanpek, Veliki Krivelj i druga mesta u istočnoj Srbiji gde se kopa bakar i zlato, dok kao značajna ležišta srebra i olova izdvaja Trepču na Kosovu, Rudnik u Šumadiji, Lece kod Medveđe i ostale.
Isti procesi, dodaje, doveli su do nastanka antimona kod Zajače i litijuma i bora u dolini Jadra na zapadu Srbije, kao i nikla u selu Ba kod Ljiga i molibdena kod Mačkatice, nedaleko od Surdulice.
„Ležišta bentonitskih glina i cementnog laporca - Popovac i Beočin, predstavljaju naslage vulkanskog pepela koji je nakon intenzivnih eksplozivnih erupcija emitovan uvis, a zatim odlagan u jezerskoj vodi", navodi Cvetković.
Kaže da je pojava termalnih izvora u banjama Srbije „najverovatnije nasleđena od poslednjih vulkanskih događaja u tim područjima".
Pored rudnih bogatstva i termalnih izvora, nekadašnji vulkani su značajni i za geoturizam i geonasleđe.
Pojam geonasleđe obuhvata često zaštićeno, prirodno dobro sa izraženim geološkim, geomorfološkim i pedološkim obeležjima.
„Pojedini lokaliteti, kao što su serije jastučastih lava Bistrice, stubasto lučeni ignimbriti kod Ljiga ili stubasti andeziti Šumnika kod Raške ili Brankove kule kod Kuršumlije predstavljaju značajna mesta geonasleđa", ističe Cvetković.
- Drevni kiosk „brze hrane" iz Pompeje biće otvoren za posetioce
- Pronađena tela bogataša i roba stradalih u drevnoj Pompeji
- Erupcija vulkana: Hiljade ljudi u Kongu ostalo bez domova, potraga za preživelima
Otkud vulkani u Srbiji?
Glavni uzrok pojave vulkana na Zemljinoj površini je njena unutrašnja toplotna energija.
Ta toplota dolazi iz Zemljinog jezgra gde su temperature više od 6.000 stepena celzijusovih i koji se prostire od njenog centra na dubini od približno 6.370 do oko 2.900 kilometara.
Jezgro predaje toplotnu energiju njegovom omotaču izgrađenom od silikatnog kamena koji je potom, navodi Cvetković, „hteo-nehteo" prenosi do površine Zemlje.
„Kameni omotač njegovu toplotu prenosi konvektivno - toplije stene se kreću naviše, a hladnije naniže", objašnjava geolog.
Ovo kretanje je, dodaje, veoma sporo i meri se u centimetrima na godišnjem nivou.
Toplota naposletku stiže do litosfere - površinskog sloja koji čini Zemljina kora i najplići deo omotača jezgra.
Cvetković kaže da ona ima „ulogu svojevrsnog izolatora", pa do vulkanizma dolazi kada ova zaštita, uslovno rečeno, popusti.
„Svako pucanje litosfere dovodi do bržeg uspinjanja vrelih stena dubljeg omotača, što uzrokuje njihovu dekompresiju (smanjenje pritiska) i stapanje.
„Tako nastaju početne magme koje se obično lako akumuliraju i dalje uspinju sve do površine Zemlje", tvrdi geolog.
Kada usijano-tečna masa iz Zemljine unutrašnjosti - magma, pod ogromnim pritiskom probije čvrste slojeve Zemljine kore, duž velikih razloma i pukotina, ona izbija na površinu u vidu lave.
Na pojavu vulkanizma umnogome utiče i to što je litosfera razlomljena na ogromne ploče.
Tako je, tvrdi profesor, uzrok vulkanizma na teritoriji današnje Srbije uvek bila „konfiguracija litosferskih ploča koja je vladala u tom trenutku".
Kao primer navodi obrazovanje Timočkog magmatskog kompleksa „za koji su odgovorni završni procesi podvlačenja litosferske ploče praokeana Neotetisa pod Evroazijsku ploču" iz gornje krede.
Dodaje da slična situacija danas vlada u indonežanskom Sunda-Banda arhipelagu koji je prepun živih vulkana.
I tokom čitavog kenozoika je na ovom prostoru dolazilo do „višekratnog slabljenja litosfere" što je dovodilo do vulkanizma.
Prvo burnog, a zatim sve slabijeg kada je litosfera na ovim prostorima počela posetpeno da se konsoliduje i učvršćuje.
„Danas se nalazi u stanju relativno slabe kompresije, tako da na našem području imamo zemljotrese srednjeg intenziteta, ali nema vulkana", naglašava Cvetković.
- Erupcija blatnog vulkana u Azerbejdžanu izazvala veliku eksploziju
- Erupcije vulkana na Novom Zelandu - broj mrtvih raste
- Desetine poginulih u erupciji vulkana u Gvatemali
Paleovulkanske kupe u reljefu Srbije
Geograf Stefan Mitirć imao je priliku da boravi u blizini još jednog ugašenog vulkana, nadomak Borskog jezera na istoku Srbije - Tilva Njagre, koja pripada Velikom timočkom andezitskom masivu.
Ova paleovulkanska kupa visine 770 metara, prekrivena gustom zelenom šumom, zadržala je formu vulkana, kao i jednu bočnu, parazitsku kupu Tilva Mika.
Velikan srpske geografske nauke Jovan Cvijić Jovan Cvijić izdvojio je pored Tilva Njagre još dva niza vulkanskih kupa u ovom predelu - Prvulove i Strahinove čuke.
Na istoku Srbije, u slivu Zlotske reke takođe se nalazi čitav niz manjih kupa od kojih su najmarkantnije Kumastakan, južno od Crnog Vrha, i Krše Satuli kod sela Zlot, u podnožju planine Kučaj.
Primeri paleovulkanskih kupa, ostataka nekadašnjih vulkana koji podsećaju da je Srbijom pre nekoliko miliona godina tekla lava, postoje i u drugim delovima zemlje.
Na zapadnoj strano Vranjske kotline nalaze se vrhovi Oblik i Grot, visine oko 1.300 metara, koje je Cvijić okarakterisao kao vulkanske kratere.
U Šumadiji takođe postoje planine i uzvišenja sa kupastim vrhovima poput Kotlenika kod Gruže, Trijeske nadomak Gornjeg Milanovca i Ostrvice na Rudniku.
U knjizi Geomorfologija Dragutina Petrovića i Predraga Manojlovića pominju se još i Đurđevi Stupovi kod Novog Pazara i Jelač grad na obližnjoj Rogozni, dok profesor Cvetković kao primere pravih vulkanskih kupa navodi Koritnik i Trijebine u okolini Sjenice takođe na jugozapadu Srbije.
Dodaje da kupasti oblik pojedinih planina ponekad mogu i da zavaraju, pa im se tako netačno pripiše vulkansko poreklo, što je slučaj sa Avalom, Kosmajem, Bukuljom i Rtnjem.
Hoće li vulkanizam ponovo u Srbiju?
Razloga za brigu za sada nema.
Da ponovo potekne lava ovim krajevima, kaže Cvetković, neophodno je da „vrele stenske mase ispod litosfere" prevale kilometre vertikalnog rastojanja.
Takav put, dodaje, i u slučaju najvećeg ubrzanja, ne može se savladati za kraće od milion godina.
„Ako govorimo o geološkom vremenu, neki oblik vulkanizma na ovom prostoru je sasvim izvesna stvar.
„Ali sa stanovišta vremena trajanja poznatih civilizacija, možemo slobodno reći da ovde više neće biti živih vulkana", zaključuje Cvetković.
Pogledajte video: Naučnici peku kobasice na lavi
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Naslovna strana )