Hoće li biti nađeno rješenje za svjetsku krizu sa pijaćom vodom
Dvije milijarde ljudi - jedna četvrtina ukupnog stanovništva - nema pristupa bezbjednoj pijaćoj vodi
Bez ikakve sumnje, voda je najneiscrpniji resurs na Zemlji.
Na kraju krajeva, ona prekriva 70 odsto naše planete - a opet, uprkos tome, kao vrsta se suočavamo sa sve većom krizom.
Klimatske promene, globalni ratovi i prenaseljenost samo su neki od faktora koji uništavaju zalihe vode u mnogim oblastima širom sveta.
To znači da dve milijarde ljudi - jedna četvrtina ukupnog stanovništva - nema pristupa bezbednoj pijaćoj vodi.
I dok se broj stanovnika na svetu lagano približava cifri od osam milijardi, pažnja se usmerava na razvijanje tehnologija koje mogu da pomognu da se ovo pitanje reši pre nego što bude prekasno.
Jedan od onih koji nude potencijalno rešenje je Majkl Mirilašvili, šef Votergena, firme iz Izraela koja koristi tehnologiju pretvaranja vazduha u vodu da bi obezbedila pijaću vodu za zabite oblasti sveta pogođene ratom ili klimatskim promenama.
„Osnovno ljudsko pravo"
„Voda je osnovno ljudsko pravo, a opet joj milioni nemaju pristup", kaže on za BBC.
Izvlačenja vode iz vazduha možda zvuči kao naučna fantastika, ali je tehnologija zapravo prostija nego što izgleda.
Zemljina atmosfera sadrži 13 milijardi tona pijaće vode.
Votergenove mašine rade tako što filterišu ovu vodenu paru iz vazduha.
On kaže da bi, ako se koristi pravilno, Votergenova tehnologija mogla da dovede do ogromne promene u okviru industrije vode koja može da ima trajni uticaj na planetu.
„Velika prednost korišćenja atmosferske vode je što nema potrebe da se gradi transport vode, tako da nema briga oko teških metala u cevima, na primer, ili čišćenja kontaminirane vode iz zemlje ili zagađivanja planete plastičnim flašama."
Jedna očigledna prepreka čini se da je zagađenje vazduha, koje je postalo široko rasprostranjeni razlog za zabrinutost u nekim od najvećih svetskih gradova.
U Velikoj Britaniji, na primer, istraživanje londonskog Imperijalnog koledža pronašlo je olovo, koje je toksično za ljudsko telo, i dalje prisutno u gradskom vazduhu 2021. godine, uprkos tome što je zabranjeno 1999. godine.
Međutim, to možda nije ni važno.
Studija naučnika sa izraelskog Univerziteta u Tel Avivu pokazala je da je čak i u urbanim oblastima kao što je Tel Aviv moguće iz vazduha izvući pijaću vodu koja ispunjava standarde Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
Drugim rečima, čista voda može se izvući čak i iz vazduha koji je prljav ili zagađen.
Votergenove najveće mašine mogu da proizvedu 6.000 litara vode dnevno.
Već su korišćene kao podrška čitavim bolnicama u Pojasu Gaze i ruralnim selima u centralnoj Africi, gde bi ljudi inače morali da hodaju satima da bi došli do vode.
To je takođe pomoglo australijskoj vladi da se izbori sa katastrofalnim šumskim požarima 2020. godine u kojima su stradale 34 osobe i uništeno je 3.500 domova.
„Ovde se ne radi samo o spasavanju života, ovo je unapređenje života miliona ljudi", dodaje Mirilašvili.
„Čak i u razvijenim zemljama neki ljudi ne piju čistu vodu, a to ima direktne posledice po zdravlje i poljoprivredu."
Pogledajte video: Indijac pronašao rešenje za otpadne vode - pomogle mu krave
Smrtonosno zagađenje
Prema SZO-u, više od dve milijarde ljudi ima pristup samo vodi koja je kontaminirana fekalijama.
Samo jedan gutljaj te vode dovodi ih u opasnost od bolesti kao što su kolera i tifus, a procenjuje se da oko 500.000 ljudi godišnje umre od nje.
Kad je u pitanju pronalaženje čiste vode, postoji resurs u našim okeanima.
Sante leda sadrže jednu od najčistijih voda pošto su se glečeri sa kojih potiču formirali pre više hiljada godina.
Ogromni blokovi leda mogu da bude opasni po brodski saobraćaj i mogu da oštete morski ekosistem ogromnim količinama slatke vode kad se otope.
Njihovo sakupljanje zarad profita prvo je počelo u Kanadi, gde je to postao veliki biznis duž istočne obale zemlje.
Ali ova praksa je sad stigla i do drugih delova sveta.
Preduzetnik i ekolog Abdula Al Šehi sarađuje sa Projektom santa leda Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Oskudica vode predstavlja veliki rizik u ovoj zemlji, budući da klimatske promene sa sobom nose porast temperatura na mestu koje je već jedno od najtoplijih na planeti.
„U proseku ogromna santa leda može da obezbedi vodu za milion ljudi na tri do pet godina", tvrdi on.
„Zašto onda ne iskoristiti ono što nam priroda sama nudi? Nadam se da ću jednog dana dovesti sante leda na Arapsko poluostrvo."
A opet to putovanje sa sobom nosi određene rizike.
Zbog njihove veličine, sante leda mogu da se preture tokom transporta, izazvavši smrtonosne nezgode.
Moraju i da se umotaju u posebno dizajniran izolovani materijal kako bi se smanjila stopa otapanja tokom putovanja.
Ne iznenađuje što proces stoga ume da bude skup.
Projekat santa leda Ujedinjenih arapskih emirata krenuće sa sakupljanjem manje sante i njenim prevoženjem do Perta u Zapadnoj Australiji ili Kejptauna u Južnoj Africi.
„Procenjeni troškovi variraju od 60 do 80 miliona dolara, a celokupni projekat će verovatno koštati oko 150 do 200 miliona dolara", kaže Al Šeši.
- Zašto su vode Srbije zagađene i kako da ih zaštitimo
- Zakon o vodama - Vučić nije potpisao izmene, dokument ponovo pred poslanicima
- Slovenci se izborili za vodu
Da li se u okeanu krije odgovor?
I dok se začkoljice sakupljanja santi leda još razrađuju, postoje pouzdaniji metodi iskorišćavanja svetskih okeana.
U prošlosti, mnoge civilizacije su izvlačile so iz morske vode - proces zvan desalinizacija - uz pomoć toplote.
Danas se desalinizacija radi uz pomoć obrnute osmoze morske vode.
Neke vlade poseduju vlastite pogone za desalinizaciju koji obezbeđuju vodu za stanovništvo, dok se druge oslanjaju na privatne firme.
Gigantski dobavljač vode Dupont, iz Delavera, obrađuje 94 miliona litara vode svakog minuta u svojim pogonima širom sveta.
„Proces omogućuje vodi da prođe kroz filter dok se so izdvaja.
Kao posledica toga, generišu se dva toka, jedan sa pijaćom vodom i jedan sa visokim nivoima soli", kaže Veronika Garsija Molina, liderka globalnog tržišta za Dupont voter solušns.
„Tok sa visokom koncentracijom soli usmerava se nazad u more, ali zahvaljujući odgovarajućim mehanizmima i procesima razblaživanja, nema nikakvih posledica po more."
A opet, iako moderni pogoni imaju vrlo malo ili nimalo uticaja na mora, isto ne može da se kaže za starije fabrike koje još uvek koriste manje uznapredovale metode desalinizacije.
Ove i dalje pumpaju velike količine slane vode nazad u okean, što može da napravi veliku štetu po ekosistem smanjujući nivoe kiseonika i povećavajući slani sadržaj.
Ogromna većina ovih starijih pogona locirana je na Bliskom istoku, gde se 55 odsto slane vode iz desalinizacije pumpa nazad u okeane.
Druga velika kritika desalinizacije tiče se toga da je potrebna ogromna količina energije da bi se obradila morska voda, obično nastala iz izuzetno štetnih fosilnih goriva.
Međutim, Molina kaže da je tehnološki napredak poslednjih godina učinio to jednim od najodrživijih rešenja za nestašice vode širom sveta.
„Energija neophodna za obrnutu osmozu morske vode poslednjih decenija je smanjena više od tri puta i danas ona troši četiri do pet puta manje energije nego stari termalni procesi", dodaje ona.
Ali još nije jasno da li će ova rešenja biti dovoljna.
Kako globalni resursi vode postaju sve oskudniji, naučnici žure da pronađu druge odgovore koji će imati malo ili nimalo uticaja na već opterećene ekosisteme.
Pogledajte video: Država koja ostaje bez pijaće vode
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Naslovna strana )