Šostakovičeva simfonija koju je odsvirao izgladneli orkestar

Poslije izvedbe iz decembra prethodne godine Uvertire 1812 Čajkovskog - koja opisuje rusku pobjedu na Napoleonovom osvajačkom vojskom - jedini preostali orkestar u gradu, Lenjingradski radijski orkestar, prekinuo je sa radom

8421 pregleda0 komentar(a)
Foto: Getty Images
B S S Č
BBC Serbian Svi članovi

U leto 1942. godine, Lenjingrad je gladovao.

Nalazio se već skoro godinu dana pod opsadom i stalnim bombardovanjem nemačkih snaga.

A opet je jedan orkestar uspeo da izvede novu simfoniju kompozitora Dmitrija Šostakoviča i emituje je preko razglasa čitavom gradu.

Kad je dirigent Karl Elijasberg primio uputstva da uvežba Šostakovičevu Sedmu simfoniju suočio se sa problemom.

Posle izvedbe iz decembra prethodne godine Uvertire 1812 Čajkovskog - koja opisuje rusku pobedu na Napoleonovom osvajačkom vojskom - jedini preostali orkestar u gradu, Lenjingradski radijski orkestar, prekinuo je sa radom.

Beleška iz dnevnika ansambla glasila je:

„Proba nije održana. Srabijan je mrtav. Petrov je bolestan. Borišev je mrtav. Orkestar ne radi.

I zato ne iznenađuje što se, kad je Elijasberg pozvao svoje muzičare na probu, pojavilo svega njih 15.

Među njima je bila oboistkinja Ksenija Matus.

„Kad smo počeli s uvežbavanjem za nastup, morala sam da odnesem obou na popravku", prisetila se ona godinama kasnije.

„Otišla sam po nju i pitala koliko sam dužna. Majstor je rekao: 'Samo mi donesite mačku.' Više je voleo njihovo meso od piletine."

Prva proba završena je već posle 15 minuta, pošto je mala grupa preživelih imala snage samo za toliko.

„Taj orkestar se sastojao od svirača koji su bili žrtve bombardovanja, gladi i izgladnjivanja, i jedva su mogli da drže instrumente da bi svirali na njima", kaže dirigent Semjon Bičkov, rođen u Sovjetskom Savezu.

Jedan trubač se duboko izvinjavao Elijasbergu što nije uspeo da proizvede ni jedan jedini ton.

Bilo im je potrebno pojačanje.

Sovjetske vlasti su poslale naređenje duž prve linije fronta, naredivši svim muzičarima da se jave na probu.

Ljudi bi dolazili iz vojnih kampova i uvežbavali nastup između zaduženja.

Moguće je da je Šostakovič, koji je radio u Lenjingradskom konzervatorijumu, počeo da radi na simfoniji još pre nemačke invazije na Sovjetski Savez u junu 1941.

Ipak, na njoj je krenuo da radi sa „nadljudskom energijom", kako je on to opisao, tek u nedeljama koje su usledile.

Ostao je u gradu posle početka opsade u septembru - klavirski recital prvog stava, koji je odsvirao odabranoj grupi prijatelja, prekinuo je vazdušni napad.

Konačno je dobio naređenje da ode 1. oktobra.

Zbog prekinutog snabdevanja osnovnim životnim namirnicama, stanovnici Lenjingrada bili su primorani da jedu pacove, konje, mačke i pse.

Bilo je navoda i o kanibalizmu.

I dok je glad morila građane, Luftvafe ih je napadala sa neba, često izvodeći vazdušne napade.

Oni koji su preživeli nemilosrdnu zimu 1941-42. godine u Lenjingradu prisećaju se tela koja leže po ulicama, jer nije imao ko da ih pokopa.

Elijasberg je zaveo strogu disciplinu da bi doveo muzičare u red.

Svirači duvačkih instrumenata posebno su bili skloni vrtoglavicama i padanjima u nesvest dok su svirali.

Ali on bi uskraćivao sledovanje hleba svakom sviraču koji nije dobro izveo svoju deonicu ili je kasnio na probe - čak i ako je razlog njegovog kašnjenja bio zato što je sahranjivao pokojnog člana porodice.

Muzičari su svirali zajedno šest dana nedeljno i, malo po malo, simfonija je počela da poprima oblik.

Na dan nastupa - 9. avgusta 1942. godine - orkestar je simfoniju izveo svega jednom u celosti, na generalnoj probi tri dana ranije.

„Neposredno pred sam početak, Sovjetska vojska surovo je izbombardovala nemačku liniju fronta da bi ućutkala nemačke topove, kako bi koncert mogao da se izvede bez prekidanja", kaže Bičkov.

Zvučnici su bili postavljeni svuda po gradu, da bi prenosili nastup ne samo stanovništvu, već i nemačkim trupama.

Jedna od prisutnih u publici bila je i osamnaestogodišnja Olga Kvade, čiji su i otac i deda poginuli početkom te godine.

U devedesetim godinama u vreme kad je govorila za BBC, Kvade se jasno seća ovog događaja.

„Lusteri su svetlucali. Bio je to veoma neobičan osećaj. S jedne strane, nije bilo moguće - blokada, pokopi, smrt, gladovanje, a sa druge Filharmonija - bilo je to neverovatno", kaže ona u BBC dokumentarcu o ovom događaju.

„Jedino čega smo se bojali bilo je da će Nemci početi da nas bombarduju. Pomislila sam: 'Bože, dozvoli nam da je poslušamo do kraja.'

Ali onda je izašao Elijasberg, ceo orkestar je ustao, i oni su počeli da sviraju. Svi su gladovali, ali svi su nosili leptir-mašne."

„Iz nekog razloga, odmah sam pomislila na tatu. Tata je voleo dobru muziku. I sam je svirao i učio me je da sviram.

I setila bih se kako me je vodio u Filharmoniju, a meni je izgledalo kao da nekim čudom sada i on sluša."

„S jedne strane sam želela da zaplačem, ali sam istovremeno osećala veliki ponos. 'Prokleti bili, imamo orkestar! Mi smo sada u Filharmoniji, zato vi Nemci ostanite tu gde ste!'

Bili smo opkoljeni Nemcima. Oni su nas gađali granatama, ali smo se mi ipak osećali nadmoćno."

Završetak koncerta prvo je dočekan tišinom.

„A onda je usledio gromoglasni aplauz", priseća se Ksenija Matus.

„Jedna devojka se popela iz publike sa buketom cveća. Predala ga je dirigentu.

Možete li da zamislite sveže baštensko cveće tokom blokade? Bila je to neizdrživa radost."

Šostakovič je posvetio simfoniju građanima Lenjingrada, koji su morali da istrpe još godinu i po dana opsade pre nego što je Sovjetska vojska probila obruč u januaru 1944.

Procenjuje se da je do tada oko tri četvrtine od miliona stanovnika umrlo u gradu.

Kad Bičkov čuje simfoniju, ona ga dirne jer se seti svih onih koji su je „živeli, preživeli i koji su uspeli da sačuvaju svoju ljudskost" - uključujući njegovu vlastitu majku.

„Dok sam odrastao, čuo bih povremene odlomke onoga što je proživela", kaže on.

„Nikad mi ne bi pričala velike priče. Ali bi me povremeno prepričala poneku sitnu epizodu."

U jednoj takvoj epizodi, njegova majka se zatekla u svom podrumu tokom nemačkog bombardovanja.

„Bomba je pala na zgradu, prošla kroz krov i propala skroz do podruma gde su se oni nalazili", kaže on. Nekim čudom nije eksplodirala.

Lenjingradska simfonija

  • Šostakovič je počeo da radi na simfoniji u julu 1941. godine, u 35. godini, i završio je u Kujbiševu u decembru
  • Premijerno je izvedena u Kujbiševu u martu 1942. godine, a u Moskvi ubrzo posle toga
  • Izvedena je na BBC Promsu u Londonu u junu 1942. godine - tačno godinu dana od početka nemačke invazije na Sovjetski Savez
  • Njujorška premijera pod Arturom Toskaninijem bila je u julu 1942, u Lenjingradu je premijera bila u avgustu
  • Delo zahteva ogroman orkestar, uključujući osam horni, šest trombona i dve harfe

Pedesetih je Elijasberga posetila grupa istočnonemačkih turista.

„Došli su da ga vide i da mu kažu da su bili nemački vojnici na obodu grada. Slušali su emitovanje koncertne izvedbe orkestra, uključujući Šostakovičevu simfoniju", kaže Bičkov.

„I oni su bili gladni. I oni su bili preplašeni. Mnogi od njih nisu želeli da budu tamo, ali nisu imali izbora. Mnogi od njih su stradali."

Ti ljudi su rekli Elijasbergu da su, kad su čuli izvedu Šostakovičeve simfonije, shvatili da se grad pun ljudi koji iskazuju takvu snagu duha nikad neće predati.

Jedan je navodno ispričao kako su njegovi drugovi zaplakali kad su čuli muziku.

„Imali ste ljude koji predstavljaju suprotnu stranu u ratu, a kojima je muzika bila jednako neophodna kao onima za koje je komponovana", kaže Bičkov.

„Zato što je na kraju ona komponovana za čitavo čovečanstvo. A najbolji dokaz za to je da nam je i danas potrebna i da je još uvek slušamo."

Elijasberg će izvesti simfoniju u Lenjingradu ponovo u nekoliko navrata.

Ali njegov ratni koncert nije predstavljao početak uspešne dirigentske karijere, niti će on biti proglašen herojem sovjetske kulture.

Umesto toga je umro, maltene zaboravljen, 1978. godine.

Muzika koju je izveo, međutim, živi.

Ona je postala jedno od najslavnijih Šostakovičevih dela, često nazivana, sasvim prikladno, Lenjingradskom simfonijom.

Pogledajte video o devojčici koja ima četiri godine i svira Betovena

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk